Kako će novi Zakon o grobljima uticati na pravoslavne spomenike u Hrvatskoj

Posle prošlogodišnjih parlamentarnih izbora i slaganja nove saborske većine i Vlade RH u kojoj je Domovinski pokret, a izbačen je SDSS, jedna od prvih najava je bila usvajanje Zakona o grobljima. Taj Zakon, kako su i pre najavljivali članovi DP-a, predviđa uklanjanje spomenika postavljenih nakon 30. maja 1990. godine, a koji, kako se navodi, „veličaju srpsku agresiju na Hrvatsku”. S obzirom, kako se situacija u Hrvatskoj razvijala kao i na činjenicu da su HDZ i DP prisiljeni na tesnu saradnju znalo se i ranije kako će taj Zakon na glasanju ove nedelje biti i usvojen. To se i potvrdilo tokom glasanja kada je taj Zakon izglasan većinom glasova saborskih zastupnika. Glavni predmet spora biće na grobljima u srpskim selima širom Hrvatske gde su preživeli članovi porodica u spomen na poginule ili ubijene podigli spomenike.

Kako je rečeno tokom saborske rasprave u Hrvatskoj postoji 50-ak spomenika sa spornim oznakama ili porukama koje će morati biti uklonjene. Rečeno je i da sporne nadgrobne spomenike može prijaviti bilo ko, a predviđeno je uvođenje komisije na nivou županija i one bi, ako je to potrebno, davale mišljenje o njihovoj prikladnosti. Važno je znati i da ako korisnik grobnog mesta spomenik sam ne ukloni u zakonskom roku, uklanjanje bi se izvršilo putem trećih osoba. Međutim, ako ga vlasnik groba na kojem se nalazi takav spomenik ne ukloni, preti mu i kazna od 1.000 do 5.000 evra. Govoreći o donesenom Zakonu potpredsednik Vlade RH i ministar prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine Branko Bačić istakao je da je jedna od najvažnijih stvari koja se uređuje predloženim zakonom to što se uklanjaju grobna mesta i spomen obeležja suprotna temeljnim odredbama i najvišim vrednostima propisanim Ustavom i ostalim pozitivnim propisima. Bačić je naglasio i da se predlogom zakona po prvi put uređuje status memorijalnih groblja za poginule hrvatske branitelje. Potpredsednik DP-a Stipe Mlinarić, koji je u više navrata u Saboru i javnosti govorio na tu temu, rekao kako je „napokon nakon 34 godine, na insistiranje te stranke, u Hrvatski sabor došao Zakon o grobljima kao i da će biti uklonjeni svi „četnički spomenici na teritoriji Republike Hrvatske da ne zagađuju hrvatsku zemlju”.

- U četiri godine opozicije nema što nisam izgovorio u Sabornici vezano uz četničke spomenike. Znate li što se dogodilo? Ništa. Šta znači ulazak Domovinskog pokreta u vlast? Ušli smo kako bismo menjali stvari, a ovo je tek početak. Ovo je zadovoljština za hrvatske branitelje koji su godinama gledali ovo ruglo na grobljima – od Slavonije, Banije, Like, Korduna do Dalmacije. To su teroristi. Da apsurd bude veći – ovde su teroristi nagrađeni spomenicima, a hrvatski branitelji iskopani su ispod tona smeća - rekao je Mlinarić.

SDSS napustio saborsku raspravu

U sabornici je o Zakonu o grobljima govorio i predsednik SDSS-a Milorad Pupovac koji je rekao kako se stvara dojam da je po celoj Hrvatskoj „razasuto četničko groblje", šta, kako je rekao, nije istina.

- Postoje ljudi kojima smetaju i znamenja koja su povezana s ustaškom ideologijom i idejom, a koja se takođe mogu naći na pojedinim grobljima, ali i izvan groblja na spomenicima, te im vređaju verske i nacionalne osećaje. Vodite računa da ne idete predaleko s komisijama, sa županijama i sa čišćenjem groblja. Bilo da je reč o taksama ili simbolima. SDSS se zalagao za to da se ne produbljuju sukobi i da se ukloni ono što smeta. Ono što će vama još smetati, nas je strah. Znam da vam mi smetamo ovde, ali nas nije strah - rekao je Pupovac nakon čega su saborski zastupnici SDSS-a napustili sabornicu.

Jeckov: „Pokušaj spašavanja rejtinga nestabilnog koalicionog partnera pred nadolazeće lokalne izbore“

O ovoj temi razgovarali smo i sa saborskom zastupnicom Draganom Jeckov koja je rekla kako se radi o zakonu koji je komunalne prirode, a koji se pretvorio u prvoklasno političko pitanje. Prema njenim rečima protok vremena od skoro 30 godina u pravilu zahteva promene postojećeg zakona ili donošenje novog da li zbog praćenja novih trendova koji se pojavljuju i zastarelosti postojećeg.

- Ovde to nije slučaj, odnosno, s jedne strane reč je samo o pokušaju spašavanja rejtinga nestabilnog koalicionog partnera koji mora pokušati pronaći opravdavanje za neispunjavanje predizbornih obećanja svojim glasačima pred nadolazeće lokalne izbore. Važno je dati odgovor na najčešće pitanje koje mi postavljaju pripadnici srpske zajednice ovih dana a to je odnosi li se ovaj novi zakon o grobljima na spomenike ispisane ćiriličnim pismom. Odgovor je ne. Znači, spomenici koji su napisani ćirilicom neće biti predmet ovog zakona - pojašnjava Jeckov.

Dalje navodi kako je u fokusu odredba koja predviđa uklanjanje spomenika koji vređaju verske, moralne ili nacionalne osećaje po pitanju poslednjeg rata i to u roku od 30 dana od dana stupanja Zakona na snagu.

- Ono što mi u SDSS-u problematiziramo je način provedbe ovog zakona koji može biti vrlo selektivan i vrlo neujednačen jer ono što vređa nacionalne, verske ili moralne osećaje kod jednog pojedinca može biti vrlo različito u odnosu na drugog. Setimo se samo slučaja iz opštine Vrsi, gde je ćirilična nadgrobna ploča naložena za uklanjanje pod izlikom da vređa osećaje građana. Nadgrobna ploča na ćirilici proglašena je uvredljivom bez ikakvog objektivnog temelja, unatoč tome što je ćirilica ustavno priznato pismo srpske zajednice u Hrvatskoj. Takva praksa nije samo diskriminatorna suprotno Ustavnom zakonu o pravima nacionalnih manjina i Zakonu o upotrebi jezika i pisma nacionalnih manjina. Ovim predlogom takve prakse mogle bi postati učestale, a ne iznimka - kazala je Jeckov.

Dodaje kako je sporno i kraći vremenski period za mogućnost premeštanja groblja ako je to potrebno – 30 godina od posljednjeg ukopa, umesto dosadašnjih 100 godina, no ako je to potrebno radi izgradnje građevine ili izvođenja radova u interesu Republike Hrvatske groblje se može premestiti i za 10 godina šta može prouzročiti uništavanje spomenika koji imaju istorijski značaj poput pravoslavnog, židovskog ili bošnjačkog dela groblja npr. na Mirogoju u Zagrebu, a sigurno i u drugim gradovima u Hrvatskoj.

- Sporno mesto je i odredba koja se odnosi na gubitak prava korišćenja grobnog mesta ako se grobna naknada ne plaća, što bi bilo u slučaju dugovanja deset godišnjih grobnih naknada. Opravdano se pitam hoće li se usvajanjem predloženih odredaba derogirati odredbe članka 332. Kaznenog zakona koji govori o kaznenom delu povrede mira pokojnika?- zaključila je Jeckov.