Koliko znamo o 19. veku u Vukovaru?

Ustanova u kulturi Srpski dom Vukovar pokrenula je serijal o znamenitim srpskim porodicama 19. veka i velikim ličnostima koje su one iznedrile. Prvo predavanje posvećeno je državniku, istoričaru i dobrotvoru Jovanu Gavriloviću, a predavač je bio neumorni istraživač Vukovara iz navedenog perioda istoričar Borivoj Čalić.

- Gavrilović je najveći deo svoje aktivnosti ostvario u Srbiji, međutim on je jedna od najvećih ličnosti u našoj kulturi koje su potekle iz Vukovara, uz naravno Zaharija Orfelina. Rođen je u Vukovaru 1796. godine u bogatoj trgovačkoj porodici u kojoj se davalo pažnje knjigama, a njegov otac je bio pretplatnik prve knjige koja je kod Srba izdana uz pomoć prenumeracije Istorija Jovana Rajića. Kasnije su njegov otac i brat prikupljali pretplatu i na druge knjige pa je tako i Gavrilović počeo da prikuplja pretplatu. On je već u roditeljskom domu upoznao Lukijana Mušickog koji je tada uživao glas najvećeg među srpskim pesnicima i koji je kao predstavnik svog manastira Šišatovac dolazio u Vukovar na županijsku skupštinu tako da je odsedao kod Gavrilovića - započinje Čalić priču o uticaju porodice Gavrilović.

Prelomno dešavanje u životu Jovana Gavrilovića bilo je 1822. godine kada je u Vukovaru veliki požar u kojem je izgorelo 307 kuća sa pripadajućim ekonomskim objektima. Gavrilovićeva kuća je ostala pošteđena, ali su poslovi upropašteni pa je bio u teškom stanju i razmišljao je kako da potraži službu, prvenstveno u Srbiji.

- Studirao je u Šopronu na poznatom protestantsnkom liceju Nauke filozofijske i politične, a kasnije je mnogo pažnje posvećivao samoobrazovanju pa se zna da je čitao dela Adama Smita i da se obrazovao i po ekonomskim pitanjima. Putovao je u Srbiju 1829. i 1830. godine i rekli su mu da će dobiti službu iz oblasti finansija pošto su finansijski stručnjaci bili retki. U državnu službu primljen je 1831. godine, a u Srbiji je prošao kroz razne dužnosti, između ostalog bio je sekretar srpske agencije u Carigradu i to dve godine. Tamo je dobro naučio turski jezik, sredio arhivu i ono zašto ga je pohvalio Knez Miloš jeste da je sredio unutrašnje odnose u toj deputaciji pošto su svi bili međusobno posvađani. Kasnije je bio sekretar i u Bukureštu, naučio je rumunski jezik, a od 1839. godine je bio načelnik u Ministarstvu finansija gde je proveo najveći deo svoje aktivnosti, a od 1860. je bio i ministar finansija - iznosi Čalić kratke crtice iz zanimljivog života Jovana Gavrilovića.

Od političara do kulturnog delatnika

Osim navedenih činovničkih aktivnosti, Gavrilović je sastavio i „Rečnik geografijsko-statistični Srbije“ 1846. godine, a napisao je prvi udžbenik iz geografije za osnovne škole. Bio je prvi počasni član JAZU-a u Zagrebu. Pokrenuo je akcije za prikupljanje i opisivanje srpskih starina i prepisivanje arhivskih podataka o Srbima u stranim arhivima. Pomagao je rad kulturnih i prosvetnih ustanova, kupovao je i slao knjige za srpske škole u Bosni, Gornjoj Krajini i Dalmaciji. Svu svoju imovinu ostavio je Fondu za izdržavanje učiteljske siročadi i udovica. Bio je među prvim ličnostima koje su 1893. dobile bistu na Kalemegdanu u Beogradu. Povodom 100-godišnjice njegovog rođenja u Beogradu je 1896. osnovan Pedagoški muzej.

Ovo je prvo u nizu predavanje u serijalu o znamenitim srpskim porodicama Vukovara 19. veka.

- Baveći se ovom problematikom, niko nije relevantniji i pozvaniji da priča o ovoj temi od Borivoja Čalića koji je dobar deo života posvetio istraživačkom radu. Mene je na ovu priču navukla misao da imamo kontinuitet rada ovde, da smo ostavili bogat društveni i kulturni trag, ali koliko zapravo znamo o ljudima u Vukovaru. Koliko znamo o Vukovaru, ne samo druge polovine 20. veka, nego i o prvoj polovini 20. veka kao i o čitavom 19. veku. Poznavajući Boru, baveći se poslom kojim se bavim, radeći i boraveći u Srpskom domu, nisam mogao, a da se ne vratim malo u prošlost iz koje je proizašla ideja o Srpskom domu i onome što danas radimo. Zaista imamo bogat i kvalitetan kontinuitet rada, delovanja i života na ovim prostorima. Možemo biti ponosni na sve one koji su pre nas ostavili taj trag - istakao je direktor Srpskog doma Vukovar Nebojša Vidović.

Kako navode organizatori, Borivoj Čalić će nastaviti saradnju sa ovom ustanovom, a serijal će pratiti i ostale istaknute vukovarske srpske građanske porodice koje su ostavile veliki trag u razvoju grada 19. veka.