Komemoracija u Deringaju za Srbe stradale tokom i nakon „Oluje”

Srpsko narodno veće u saradnji sa organizacijama za zaštitu ljudskih prava, svake godine na drugoj lokaciji obeležava stradanje i ezgodus iz leta 1995. godine. Namera je da se time ukaže na teritorijalnu raspršenost događanja uzrokovanih hrvatskom vojnom akcijom „Oluja”, ali i na stravične posledice rata kao takvog na svim opustelim prostorima koje je nekad naseljavalo stanovništvo srpske nacionalnosti.

Ovogodišnji komemorativni skup, kao i pomen za žrtve koji je služio sveštenik Predrag Pantelić protonamesnik gračački, održan je u selu Deringaj u opštini Gračac, u neposrednoj blizini porušene pravoslavne crkve Uspenja Presvete Bogorodice srušene u Drugom svetskom ratu. Tri spomen obeležja i danas čuvaju uspomenu na svešteničku lozu Mandića, članove familije Nikole Tesle. Upravo na tom mestu, pored zidina porušenog hrama, održana je ovogodišnja komemoracija za sve nevino postradale civile Gračačkog kraja iz proteklog rata. U selima oko Gračaca u Lici, na kućnom pragu ubijeno je više desetina ljudi.

Saborski zastupnik i predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac rekao je da se dostojanstveno treba prisećati svih onih čiji su životi prekinuti nasilno, zločinom, kao što je to bio slučaj sa više od stotinu Srba na području opštine Gračac tokom i nakon akcije „Oluja”.

- Danas smo ovde kako bismo se dostojanstveno setili svih onih čiji su životi prekinuti nasilno, zločinom, te u znak sećanja na više od sto nestalih s područja ove opštine, a kojih se ovde niko ne bi setio, kao što se i nadležna tela vlasti nisu setila a i danas se ne sećaju svoje pravne odgovornosti za utvrđivanje okolnosti njihovih stradanja 1995. godine  - rekao je Pupovac.

Pupovac je istakao kako je sećanje važno da žrtve „nacionalizma, mržnje i neprijateljstva ne bi stvarale stanje trajnog nacionalizma, mržnje i neprijateljstva, ovde i tamo”.

- Kad bi podržavljene politike sećanja bile zaista čiste kao suza ili bile istinske suze, onda bi u njima bilo suza i majki s Petrovačke ceste i suza onih ovde u Deringaju, Kijanima i Tomingaju, ili onih iz Škabrnje i Široke Kule, koji nisu stigli pustiti suzu pre nego što su ubijeni u svojoj kući, svom zavičaju i svojoj zemlji. Treba imati empatije za sve žrtve, za naše sunarodnike Srbe i za naše sugrađane Hrvate, za sve koji nisu činili zločine. Mi nikoga, ko to sam ne oseća kao moralnu obavezu, ne pozivamo da tako i sam čini, ali pozivamo sve da se sećaju tako da čuvaju dostojanstvo sećanja na one koji su bili žrtve nacionalizma, mržnje i neprijateljstva, da ih se sećaju tako da ne stvaraju stanje trajnog nacionalizma, mržnje i neprijateljstva ovde i tamo, i između ovde i tamo, jer tako stvaraju stanje za nove žrtve - istakao je Pupovac.

Većina zločina ostalo je nekažnjeno

Voditelјka Dokumente - Centra za suočavanje s prošlošću, Vesna Teršelič, upozorila je na zakasnelo i sporo procesuiranje ratnih zločina i da je za većinu njih pravosuđe propustilo da utvrditi ko je i pod kojim okolnostima odgovaran za smrt vlastitih građana. Poimenično su pročitana imena civilnih žrtava s područja Deringaja i Kijana, ubijenih tokom i nakon „Oluje”.

- Dvadeset i sedam godine od operacije „Oluja”, hrvatsko pravosuđe podiglo je tri optužnice za ratne zločine nad krajinskim Srbima i to protiv ukupno sedmorice pripadnika hrvatskih vojnih i policijskih postrojbi. Suđenja su rezultirala sa dve osuđujuće pravomoćne presude, za zločine u Prokljanu i Mandićima, te za zločin u Kijanima kod Gračaca. Za zločin u Kijanima prvostepena presuda donesena je u martu 2019, a potvrđena u julu 2021. i to zahvaljujući činjenici da su se počinioci hvalili ovim zločinom. U dva kaznena postupka donesene su oslobađajuće presude, za zločine u Prokljanu, Mandićima i u Gruborima. Jedan kazneni postupak, za zločin u Ramljanima, je obustavljen u fazi istrage. Za većinu ratnih zločina Republika Hrvatska odnosno njeno pravosuđe propustilo je da utvrdi ko je i pod kojim okolnostima odgovaran za smrt vlastitih građana - rekla je Teršelič, istakavši kako činjenica da hrvatsko pravosuđe presporo procesuira zločine nad Srbima, ali i nad Hrvatima, ne sme biti prepreka u izgradnji poverenja.

Nikola Miljuš

Samo u selu Kijani, koje se graniči sa Deringajem, tokom i posle akcije „Oluja” stradalo je četrnaestoro civila, među kojima čak devet žena. Ubistvo tročlane porodice Sovilj jedan je od retkih zločina koji je procesiran pred hrvatskim pravosuđem. Sud u Rijeci prvostepeno je na deset godina zatvora osudio nekadašnjeg pripadnika hrvatske vojske Rajka Kričkovića.

- To suđenje je moglo da bude okončano pravomoćnom presudom jer je progovorio svedok, i želeli bi da više svedoka progovori. I to ne svedok zločina nego svedok hvalisanja počinilaca zločina. Zato smo nedavno i pozdravili to što je Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji pokrenulo postupak za zločine nad kolonom izbeglica na Petrovačkoj cesti u BiH - kaže Teršelič.

Opstrukcije lokalnih vlasti

Godišnjice sećanja za postradale Srbe u „Oluji”, ipak najteže padaju porodicama žrtava, onima čiji su preci bili žrtve počinjenih zločina i za čijim posmrtnim ostacima i dan danas tragaju.

- Teško je i tužno i nakon svih ovih godina. I dan danas moja majka redovno pali sveću za pokojnu baku koja je 1995. godine ostala u selu Bruvno, nedaleko odavde, i do dana današnjeg nismo našli njene posmrtne ostatke. Imala je tada 85 godina, nije htela sa kućnog praga i to ju je koštalo života. Tri puta smo ovde predavali zahteve i papire za njen pronalazak, koji su trebali ići za Zagreb. Pre sedam godina sam bio u Zagrebu obraćajući se nadležnom Ministarstvu za nestale, i oni su mi rekli da su tada prvi put čuli za Obradović Peru rođenu 1910. godine, što znači da ti papiri iz Gračaca nikada nisu ni stigli do Zagreba. Mi smo došli do nekih saznanja gde je ona verovatno sahranjena, ali puno je tu nelogičnosti i nakon gotovo trideset godina. Najžalosnije od svega je što nismo uspeli da nađemo njene kosti, da bar ima svoj grob i obeležje - kaže jedan od stotinak povratnika u Deringaj Nikola Miljuš.

Na kraju komemoracije u Deringaju saborski zastupnik Boris Milošević pročitao je ovogodišnju, 15. po redu „Izjavu sećanja” SNV-a, dok su svi prisutni, uz zidove porušenog hrama, simbolično položili crvene ruže.