Koraci koji čuvaju kulturni identitet

Poznato je da duh jednog naroda diše i živi kroz pesmu, igru i muziku te da se izvor kulture obnavlja sećanjem i oživljavanjem tog kolektivnog duha i predačkog znanja - tamo gde se spaja tradicija i umetnost. Premda mu već dugi niz godina preti opasnost od isušivanja, zahvaljujući današnjim kulturno umetničkim društvima taj izvor još uvek teče i napaja svojom autentičnošću neke nove generacije i područja. Upravo s tim ciljem i u nadi da će obnoviti i ojačati vezu između današnjih generacija i kulture predaka, Zajedničko veće opština već dugi niz godina realizuje projekat pod nazivom Škola folklora koja objedinjuje sve KUD-ove sa prostora delovanja ove institucije. Glavna ideja projekta jeste razvijanje i unapređenje znanja rukovodioca i članova KUD-ova kako bi osvežili znanje i eventualno nešto novo naučili o određenoj igri, ali i kako bi se kroz druženje i zdravu atmosferu nove generacije približile ovoj vrsti umetnosti.

- Osim očuvanja kulturnog identiteta srpske zajednice, cilj projekta je i jačanje kapaciteta naših KUD-ova s obzirom da je neophodno kvalitetno i dobro raditi kako bismo privukli što više mladih i kako bismo taj naš identitet sačuvali na pravi način. Nekada se aktivnost provodi sa KUD-ovima kao partnerima na projektu, a nekada sa Većima srpske nacionalne manjine, u zavisnosti od toga gde se realizuje edukacija. Škola traje dva dana, a nakon ovoga će biti organizovan i dvodnevni ili trodnevni seminar u matičnoj, ili nekoj od zemalja iz regiona koje su naseljene pripadnicima srpske zajednice kako bi uspostavili kontakt i proširili saradnju. Možemo biti zadovoljni sa brojem učesnika, ali trebamo još raditi na tome da se poveća njihov broj. Ograničen je broj učesnika po KUD-ovima koji su poslali svoje koreografe i članove za učešće u projektu. Nemaju sva društva taj kapacitet i to je nešto o čemu ćemo dobro razmisliti u budućem periodu i zajednički doneti odluku kojom ćemo ta društva ojačati. Ljudi koji su do sada vodili društvo, ili treba da se vrate, ili treba da dođu neki novi ljudi koji će nastaviti rad. Smotra folklora ZVO-a je dobar pokazatelj trenutnog stanja kojem ne doprinosimo samo na ovaj način, nego i kroz opremanje KUD-ova. Već tri godine za redom snimamo matrice, što je neophodno kako bi se neki KUD predstavio na pravi način prilikom nastupa. Tu je svakako i nabava opreme i povezivanje sa drugim KUD-ovima iz matične  zemlje i regiona - rekao je predsednik ZVO-a Dejan Drakulić nakon čega je izrazio nadu da će ZVO na smotri folklora u novembru ugostiti KUD sa Kosova i Metohije, tačnije iz Leposavića.

Dugogodišnji igrač folklora koji se preko 30 godina bavi i koreografisanjem te umetničkim vođenjem Ansambla Dragan Milivojević iz Novog Sada je prilikom svog rada došao i do Darde gde je radio kao umetnički rukovodilac u KUD-u Branko Radičević. Tada je prikupio vredne materijale vezane za igre Srba sa područja Baranje, a koje je ovom prilikom i podelio u Belom Manastiru.

- Obično učesnici misle da će edukacija koja se odnosi na njihovo područje biti dosadna, jer su svi mišljenja da je tuđe lepše. Međutim kada se uđe malo dublje u materiju, onda se vidi da nije baš sve toliko jednostavno i da ima nešto novo što se može naučiti, igra tada postaje sve zanimljivija. Ono što je najbitnije za folklor je ujedno ono što ga karakteriše, a to je stil igre. Kao što jezik karakteriše neko govorno područje, tako i stil karakteriše igre nekog kraja. Glavni zadatak je zato da prenesemo obrazac, stil i atmosferu neke igre da bi se ista prilikom izvođenja prenela uspešno na publiku - izjavio je Milivojević.

Govoreći o izazovima sa kojima se tradicionalna igra susreće danas, Milivojević je naglasio da imamo različite vidove egzistencije folklora. Tako danas postoji tradicionalan pristup sa jedne strane, pa onaj nešto moderniji koji se nalazi negde u sredini, dok sa druge strane postoji i onaj pristup koji se graniči sa modernim plesom. Instruktor iz Novog Sada pozdravio je činjenicu što mladi danas pronalaze svoje načine interpretacije i rekao da to jeste suština tradicije koja ne treba da stoji okamenjena. On smatra da svaka generacija treba da unese u igru nešto svoje i da se na taj način oduvek i prenosila tradicija, ali pod uslovom da se čuva i pamti njen izvor.

- Nažalost dešava se to da pod najezdom turbo folka i bučne muzike, mladi naginju i gravitiraju više ka jugu, odnosno njegovim bučnim i nepravilnim ritmovima i tako se nepravedno zapostavlja ovaj panonski deo i njegov kulturološki uticaj. Kako u odevanju tako i u igranju delimo sve na dva kulturološka uticaja. Jedan je uticaj otomanskog carstva, a drugi je onaj iz srednje Evrope. Nama kao da se uvek više sviđa onaj prvi zbog čega se negde zapostavlja panonska ravnica. Mislim da taj deo treba probuditi kod mlađih, što je muzički i kompleksnije i zahtevnije - poručio je predavač.

Domaćini ovog događaja bili su predstavnici VSNM grada Belog Manastira. Predsednica spomenutog Veća Svetlana Žarković koja je ujedno rukovodioc Folklornog ansambla Čuvari tradicije baranjskih Srba iz Belog Manastira sakupila je tokom rada bogato iskustvo, ne samo prilikom organizacije raznih tradicionalnih manifestacija, nego i tokom svojih učešća na mnogim nastupima. 

- Drago mi je što je i Baranja došla na red. Mislim da ovo područje nije dovoljno istraženo te da ovaj seminar nosi sa sobom upoznavanje sa čarima te igre pored toga što mi ovde na malo drugačiji način igramo Baranju - rekla je Žarkovićeva i dodala da nije iznenađena, ali da je malo razočarana što se nije više KUD-ova odazvalo i što se samim tim Baranja nepravedno zapostavlja u odnosu na neke druge oblasti u folkloru.

Da je ljubav prema folkloru potrebno negovati od malih nogu ukoliko se želi postići savršen sklad i koordinacija uma i nogu istakla je i jedna od učesnica projekta koja se već 20 godina usavršava u tradicionalnom plesu. Dragana Vujaklija iz Jagodnjaka danas je član Ansambla narodnih igara iz Vukovara i voditelj folklorne sekcije SKD Prosvjeta pododbor Jagodnjak. Kako kaže, folklor joj je doneo mnoge lepe uspomene tokom svih putovanja i nastupa i sama ta atmosfera ispunjena muzikom i koracima joj predstavlja motiv koji je gura u nastavak da dalje uči i da traje zajedno sa igrom i pesmom.

- Mladi su danas uglavnom zatvoreni, a folklor je idealna prilika za druženje i stvaranje lepih uspomena sa postojećim i novim prijateljima. Osim što uključuje fizičku aktivnost, folklor je dobar i za mentalni trening jer se tokom igre moraju pamtiti koraci - rekla je Vujaklija.