Krsna slava – indikator rodoslovnog stabla

U nameri da publiku upozna sa nekim od glavnih interesantnih karakteristika pojedinih naučnih disciplina, Srpski dom je organizovao program „Znanje dostupno svima“ kojim značajno proširuje svoje delovanje. Ovog puta, vukovarska publika je upoznala Društvo srpskih rodoslovaca  „Poreklo“ koji su posetiocima približili znanje iz oblasti genetike odnosno jedne novije naučne discipline - genetičke geneologije. Reč je o multidisciplinarnoj istraživačkoj delatnosti u kojoj se primenjuju razni istorijski i arhivski izvori, a podrazumeva  savremene metode primene genetičkih istraživanja porekla, ne samo porodica, nego i širih grupa, bratstava, plemena te o otkrivanju etno geneze nekog naroda. O tome kako je došlo do prvih ljudskih zajednica na ovim prostorima i šire, o utvrđivanju srodnosti i porekla putem analize ljudskog genoma, o poreklu današnjih Srba u odnosu na drevne populacije i o još mnogo tematskog sadržaja govorili su stručnjaci sa dugogodišnjim naučno – istraživačkim radom i iskustvo koji su ujedno i rukovodioci Društva srpskih rodoslovaca „Poreklo“.

- Često oskudevamo sa istorijskim izvorima, sa poreklom pojedinaca i porodica, posebno na ovim našim prostorima. Ono što imamo iz starina su crkvene knjige mada u delovima koji su dugo bili pod osmanskim carstvom nemamo mnogo podataka. Ona područja koja su bila pod Ugarskom, Austrijom ili Venecijom, tamo stvari stoje malo bolje. U svakom slučaju, nekih 200 ili 300 godina unazad veoma je teško proniknuti u poreklo porodica i pojedinaca, a ova genetska istraživanja nam pomažu da odemo daleko u prošlost i utvrdimo veze između ljudi i vidimo da li su oni i koliko srodni. Genetička geneologija je vrlo popularna poslednjih decenija, posebno u SAD-u gde postoje testovi za autosomalno istraživanje koji određuju našu ukupnu genetiku i gde se utvrđuje koliko neko ima procenat genetike nekog iz Evrope, Afrike ili Azije. Poslednjih godina to je popularno i kod nas, ali na ovim našim područjima to je još uvek klizav teren jer se o pitanju genetike nacije i naroda dosta spekuliše raznim tumačenjima. Mi konkretno radimo samo sa tzv. Y DNK testovima, dakle ispituje se Y hromozom. Postoje i mitohondrijalni testovi koji utvrđuju poreklo po direktno ženskoj liniji, ali oni nisu dostupni u Srbiji i imaju nekih drugih socioloških ograničenja. Praćenje takvih linija kroz neke istorijske knjige veoma je otežano i malo ko od nas čak zna te linije da nabroji duže od nekoliko generacija unazad - rekao je potpredsednik Društva srpskih rodoslovaca Velibor Mihić.

Jedna od tema koja je bila zastupljena na tribini odnosila se i na genetsku sliku Srba sa ovih područja gde se moglo čuti da su Srbi u tom smislu homogeni. Dakle, u bilo kojem kraju da žive, imaju vrlo sličnu genetiku. Prema rečima stručnjaka, postoje neka mala odstupanja bez  suštinskih razlika između npr. naroda u Bosni, Hrvatskoj ili Srbiji, dok u poređenju sa Slovencima navedene su neke drugačije genetske karakteristike koje nisu toliko dramatične kao kod nekih drugih naroda. Dosta zanimljivosti je predstavljeno na ovom skupu, a ono što je možda najinteresantnije istaknuto je ujedno i kao fokus Društva srpskih rodoslovaca koje se bazira na utvrđivanje rodova i genetičkih veza između prezimena porodica, do onog nivoa kada se može reći da neka grupa ljudi čini rod. Prema navedenom, prilikom takvog istraživanja, od velike je pomoći to što pravoslavni Srbi slave krsnu slavu, a koja se u 99 odsto slučajeva poklapa sa genetičkim poreklom. Tako da krsna slava predstavlja veliki indikator kada se desi nekakva dilema prilikom istraživanja ljudi slične genetike.

Ova tema svakako može da podstakne veliki broj znatiželjne publike za ispitivanje svog genetskog porekla. S obzirom da se istraživanje za sada radi samo preko Y hromozoma, uvid u svoje rodno stablo i korene može da dobije samo muška populacija. Kako kažu, postoje više puta u toku godine DNK testiranja po povlaštenim cenama koje Društvo srpskih rodoslova kao neprofitna organizacija nudi građanstvu u sklopu svojih akcija i redovnih aktivnosti.

- Prikupljena sredstva idu laboratorijama koji rade takvu vrstu usluge, a mi dobijamo podatke koji nam koriste za istraživanje porekla naroda i porodica. Postoje i regionalni projekti gde imamo grupu zainteresovanih ljudi koji doniraju sredstva da se određeno područje istraži - izjavio je Mihić.

Direktor Srpskog doma Nebojša Vidović naglasio je da je predavanje na ovu temu po prvi put organizovano na našim prostorima, te da je ideja za održavanjem ove naučne tribine došla iz čiste radoznalosti vezano za ovo istraživačko područje.

- Moja dugogodišnja namera je bila da danas slušamo i pričamo o svemu ovome. Osim toga u svom neposrednom okruženju imam ljude koji su sličnih razmišljanja i interesovanja o biologiji i genetici. Planiran je i nastavak ovakvih aktivnosti koji je u paketu programa Srpskog doma „Znanje dostupno svima“  a tiče se nauke koja daje čitav niz različitih odgovora i otvara vrata novim saznanjima - poručio je Vidović.  

Učesnici tribine bili su predstavnici spomenutog Društva koji su ujedno i urednici Srpskog DNK projekta: Dragan Obrenović, Velibor Mihić i Vladimir Nikolić.