Lepim plavim Dunavom

Udruženje Plavi Dunav iz Borova već dugi niz godina uspešno organizuje doček veslača koji posle fizičkog napora i proživljenih avantura na rečnom putu, imaju priliku da se okrepe uz hranu, piće, ali i odmore nakon zabavnog večernjeg programa. Organizacija gostoprimstva za ovako veliki broj umornih putnika, iziskuje uvek i veliku odgovornost i izazove, ali Plavi Dunav vešto i spremno svake godine dočekuje i ispraća iscrpljene veslače. Tako je i ove godine Udruženje sa svojim članovima, meštanima i predstavnicima lokalne samouprave pokazalo snagu gostoprimstva, zajedništva i ljubavi prema reci koja povezuje narode i kulture.

- Ovogodišnja regata je bila dosta izazovna jer se tokom njenog odvijanja dogodila epidemija afričke svinjske kuge, zbog čega su pojedina mesta koja su do ove godine pružala gostoprimstvo, odustala od istog. Borovo kao domaćin je uspelo uz zajedničku pomoć i saradnju Opštine Borovo, Turističke zajednice VSŽ i Vodovoda grada Vukovara da pruži toplinu i gostoljubivost za oko 80 pristiglih veslača. Tako smo im ovaj put pripremili pre svega okrepljenje uz hladno piće, zabavan kulturno-umetnički program, nakon čega sledi zajednička večera. Sledeći dan, pre nego što se čamcima upute za Bačku Palanku, gosti će biti ispraćeni uz doručak i topli napitak - izjavila je predsednica Plavog Dunava Svetlana Ostojić.

Kao višegodišnji nosilac organizacije ovog događaja na borovskoj etapi, Plavi Dunav brine da se svaki učesnik koji krene iz nemačkog grada Ingolštata, u Borovu oseća kao kod kuće. Ova etapa za mnoge je i najdraža upravo zbog autentične dobrodošlice, razgovora sa lokalnim stanovništvom i razmene iskustava među veslačima. Osim što promoviše ovaj sport, Međunarodna regata je prilika za stvaranje prijateljstva i kulturnu razmenu. Borovo u toj priči ima posebno mesto, kao tačka susreta i odmora.

Dejan Jovanović predsednik Kajak kluba Srpski veslači je već dugi niz godina voditelj i organizator regate za Srbiju, takođe Dunav ističe kao reku koja spaja mnoge narode i kulture pa tako i Hrvatsku i Srbiju. Za razliku od Hrvatske koja ima jedno ili dva, u Srbiji je 18 etapnih mesta predviđenih za odmor dunavskih avanturista.

- Ruta koja je zastupljena kroz Srbiju kreće od Apatina pa sve do mesta Kusijak na području Negotina gde kajakaši izlaze iz Srbije i kreću ka Bugarskoj, da bi preko Rumunije stigli do Crnog mora. Ova regata traje skoro 70 godina i posle Vukovog sabora, ovo je manifestacija sa najdužim kontinuitetom održavanja u Srbiji. Na TID regati imamo veslače iz 12 svetskih zemalja od kojih su 40 odsto onih koji su stalni učesnici. Ove godine imamo i mlađih veslača za razliku od prethodnih godina, što je veoma pohvalno - rekao je Jovanović.

Kulturno-umetnički deo programa

Iz Ingolštata su kajakaši krenuli 28. juna, a predviđen dolazak na Crno more je sredinom septembra, zbog čega ova ruta predstavlja najdužu, najstariju i najveću kajak-kanu, veslačku i turističku regatu na svetu. Učesnici nisu obavezni da preveslaju sve etape, ali uglavnom su svi spremni za taj izazov uz podršku snažnog kolektiva organizatora i voditelja regate.  Predsednik organizacijskog odbora TID Hrvatska Mario Palinkaš tako je i ove godine istakao odličnu prekograničnu saradnju naglasivši da sa kolegama iz Srbije uvek ima korektan odnos i konstruktivne dogovore.

- Što se tiče hrvatskog dela TID-a, ove godine standardno imamo ovu jednu deonicu u Borovu, a druge godine imamo dve deonice. Manji smo u odnosu na Srbiju, ali zadovoljni smo jer nas spaja ljubav prema ovom sportu, prirodi, druženju i drugim kulturama. Nikad nismo imali probleme zbog razlika među ljudima, bilo da je u pitanju vera, nacionalnost ili bilo koje drugo opredeljenje zastupljeno među učesnicima. Jedina stvar koja mi smeta je to što nema mnogo mladih učesnika. Voleo bih da se to promeni i da se za ovaj sport zainteresuju i mladi ljudi kako bi kajak u Hrvatskoj dobio malo svetliju budućnost - poručio je Palinkaš.

Stiv Lord iz Londona iako već 16 godina učestvuje na ovoj sportskoj manifestaciji, prvi put se ove godine zaustavio u Hrvatskoj, odnosno u Borovu.

- Iz nekog razloga nikad se do sada nisam zaustavljao ovde. Ovo je za mene veliko uzbuđenje jer je ovaj grad veoma srdačno mesto. Krenuo sam od samog početka, od Ingolštata, dakle pet nedelja sam sada na Dunavu i zaustaviću se kao i svake godine u Novom Sadu na nedelju dana jer tamo imam dugogodišnje prijatelje. Veoma uživam u vožnji Dunavom i nemam utisak da me to umara, nego uživam u izazovu koji kajak nosi sa sobom - izjavio je Stiv.

U večernjim satima veslači su se zajedno sa domaćinima okupili uz muziku i razmenu utisaka. Sutradan, veslački karavan nastavio je svoj put nizvodno, a Borovo je ponovo ostalo urezano u njihova sećanja kao mesto koje se ne obilazi već doživljava.

Ovaj tekst je sufinansiran od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija Republike Srbije u okviru projekta „Temelji srpskog identiteta u Hrvatskoj“.