U Borovu oživele gusle posle 90 godina

Posle više od devet decenija, u Borovu su ponovo zasvirale gusle i odjeknula tradicionalna guslarska pesma. Guslarsko veče, održano prvi put nakon 90 godina, okupilo je ljubitelje gusala, narodnog stvaralaštva i srpske tradicije, a ovaj događaj bio je prilika da se sačuva sećanje na običaje i kulturno nasleđe koje se generacijama prenosi sa kolena na koleno. Uz stihove, zvuke gusala i druženje, Borovo je još jednom pokazalo da tradicija živi onda kada je čuvaju ljudi koji je pamte i poštuju.

- Ovo je u Borovu nešto novo, ali u isto vreme i staro. Imali smo pre 90 godina u Borovu guslarsko veče i od tada pa do danas, prema našim saznanjima, nije bilo. Rekao bih da je ovo povratak tradicije i to nas je motivisalo da organizujemo ovo guslarsko veče. Ima nas jedna grupa ljudi koji smo počeli učiti se guslati i saznavali smo sve više stvari koje su ukazivale da se na ovim prostorima ranije guslalo i to nas je sve više i više fasciniralo. To društvo je naraslo otprilike na desetak ljudi do sada i odlučili smo da organizujemo guslarsko veče koje u Borovu nije bilo od 1935. godine. Priča je krenula pre otprilike godinu i po dana kada smo kupili gusle i krenuli sa učenjem, danas smo stabilna ekipa i imamo dovoljno ljudi da organizujemo jednu ovakvu manifestaciju – rekao je ispred organizatora Slobodan Mišljenović.

Guslarsko veče bilo je prilika da se kroz pesmu i zvuke gusala podseti na značaj očuvanja ovog dela srpske tradicije. O guslama, njihovom mestu u narodnom stvaralaštvu i važnosti da se ova tradicija nastavi, govorio je i guslar koji je učestvovao u programu.

- Ljubav prema guslama kod mene se pojavila sa 17 godina, na internetu sam čuo za gusle i epske pesme i cela ta tematika me zainteresovala i želeo sam to više da upoznam i uđem u ceo taj svet. Otišao sam u Školu gusala Sandić u Beogradu koju vodi Vukojica Sandić i tako je sve krenulo. Mesec po mesec, godina po godina i od tada je prošlo već sedam godina kako guslam. Smatram da se gusle nedovoljno reklamiraju, generalno u svetu se to nekako potiskuje i zatrpavaju nas zapadnim vrednostima, što naravno nije u redu, jer mi Srbi imamo jako bogatu kulturu i tradiciju i smatram da sve generacije treba da znaju odakle smo potekli i gde su nam koreni – kaže guslar Miloš Tanasković, koji se ovom prilikom osvrnuo i na to koliko su gusle zahtevan instrument za sviranje.

- Mnogi misle kako su gusle zahtevan instrument, iskreno, među žičanim instrumentima mislim da i jesu jedne od zahtevnijih, pre svega zato što imaju samo jednu žicu i pet tonova. Lako je dobiti finu melodiju sa 10 i 15 tonova, a teže je ostvariti to sa pet tonova, ali verujem da uz trud i rad može svako da nauči da svira gusle – pojasnio je Tanasković.

Autorski stihovi koji čuvaju tradiciju

Uz zvuke gusala i tradicionalne stihove, veče je dobilo i ličnu, autorsku notu kroz pesme borovskog pesnika Stefana Maksimovića, koji je svojim stihovima govorio o ljudima, zavičaju, tradiciji i svemu onome što čini deo kolektivnog sećanja jednog naroda. Njegove autorske pesme, izrečene u atmosferi ispunjenoj emocijama i poštovanjem prema nasleđu, prirodno su se uklopile u program i dale mu dodatnu toplinu, a na ovaj način, kroz stihove su sačuvane priče, osećanja i vrednosti koje ne bi trebalo da budu zaboravljene.

- U mojim pesmama se pre svega nalaze teme pravoslavlja, srpskog identiteta, opstanka i stradanja. Kada kažem opstanak, mislim na šire područje Balkana, ali pravoslavlje spominjem u svim segmentima, jer kako ja to vidim, to nam je spas i jedini izlaz. Moja zbirka pesama pod nazivom Tain je objavljena prošle godine, ako Bog da promocija bi trebala da bude i ovde u Borovu, a za sada je ovo prvi put da sam u Borovu nešto recitovao, naravno, tu ne računam period iz detinjstva. Lep je osećaj biti među svojim ljudima koji razumeju šta pišeš i recimo kada pročitam pesmu o Borovu da tačno znaju šta mislim i osećam – rekao je mladi borovski pesnik Stefan Maksimović.

Program su pesmom upotpunili i članovi Vukovarskog srpskog pevačkog društva Javor, pa je tako guslarsko veče u Borovu proteklo u znaku pesme, tradicije i zajedništva, ali i želje da se kulturno nasleđe sačuva od zaborava. Zvuci gusala, stihovi i autorska poezija podsetili su da tradicija nije samo deo prošlosti, već i nešto što se može živeti i stvarati i danas. Organizatori poručuju da ovo veče ne treba da ostane samo jedno podsećanje na ono što je nekada bilo, već da bude početak okupljanja koje će u Borovu imati svoje novo trajanje.