Most koji je olakšao život stanovnicima Podinarja

Most kojim je premošćena rečica Krčić olakšao je život stanovnicima Podinarja koji sada nesmetano mogu da žive i rade ne strahujući za svoje živote.

Vaska Radulović 23.02.2021.
Most na krčiću naslovna

Meštanima zaseoka Podinarje, smeštenom podno same planine Dinare, decenijama unazad, najveći problem predstavljao je prelazak rečice Krčić u zimskom periodu. Nakon obilnih kiša i topljenja snega sa planine, vodena bujica onemogućavala im je prelazak reke, danima ih držala odsečenim od grada, civilizacije, doktora i škole. U nekoliko navrata već smo pisali šta bi most na Dulibi, najproblematičnijem mestu za prelazak rečice, značio za stanovništvo ovog planinskog sela. Onoga dana kada je isti napravljen, svaki napor najzad je dobio smisao, a meštanima Podinarja ostvarila se gotovo najveća, dugogodišnja želja.

Ako ipak krenemo redom, treba reći da most na ovom delu Krčića nikada nije ni postojao u bilo kom obliku. Kako su i na koji način stanovnici Podinarja prelazili duboku, brzu i hladnu vodu u slučaju bilo kakve nužde, nije teško pretpostaviti, bosim nogama i odlučnošću, na rizik, ili nikako ako nije preka potreba. U našim prvim razgovorima, pre više od godinu dana, Marinko Baša glava porodice sa troje maloletne dece, rekao nam je da mu je ovaj most želja iz najranijih dana detinjstva ili od kako zna za sebe.

Baše Podinarje

Porodica Baša

Nakon rata u Podinarje se vratio mali broj ljudi, i to mahom onih zrelijih godina, koji su smatrali da tu žrtvu ranijih vremena, nekako, i dalje mogu nositi na svojim plećima. Godine su prolazile, smenjivale se vode na Dulibi u skladu sa godišnjim dobima. Leti se lako moglo, jer bi u sušnim danima i kada žega zavlada i Krčić presušio, dok bi se za zimu i dolazak vode svi već unapred pripremili.

- Kada zima dođe i voda nabuja, unapred se snabdemo namirnicama za nekoliko meseci, jer nikada ne znamo koliko ćemo biti odsečeni od civilizacije. Deca svakodnevno kombijem putuju do škole u Knin, ali u tom periodu ni kombi ne može preko reke. U par navrata bilo je kritičnih pokušaja prelaska, ne smemo ni razmišljati o tome šta se sve moglo dogoditi da su ostali na sred brze i hladne vode. Sin nam ima zdravstvenih problema sa srcem, i ne možete zamisliti šta znači kada ste stalno u strahu da li će mu zatrebati doktor i da li ćemo biti u mogućnosti stići do Knina - jadala nam se tada Marinkova supruga Svetlana.

Podinarje: Petočlana porodica Baša jedini stanovnici istoimenog zaseoka

Bile su Baše uporne u želji i nameri da ih neko čuje, da shvati kako je u takvim uslovima odgajati troje dece, da im se život svima olakša ne odustajući od namere da ostanu u svome selu. Njihove komšije, tročlana porodica Milivojević, isto je želela iako iz drugih razloga. U kritičnom zimskom periodu, koji zna potrajati, i Baše i Milivojevići dele istu sudbinu. Automobilom ne mogu preko nabujale vode, odsečeni od grada, prve trgovine, škole ili doktora, svega što bi im trebalo biti dostupno. Najmlađi i u svojim namerama najuporniji, Jovan Milivojević, nije više imao problem sa odlaskom u školu, ali jeste sa tim kako pomoći ocu i stricu da prežive od stočarstva kojim se bave.

- Nismo birali opciju da živimo od socijalne pomoći ili nečije milostinje, već isključivo od svog mukotrpnog rada. Bavimo se stočarstvom, držimo koze, ovce, krave, svinje, jer je ovo podneblje i najpogodnije za uzgoj stoke. No, ni za to nije dovoljna samo volja za opstankom i priroda koja vas okružuje. Za tu stoku neophodno je kupiti i stočnu hranu za zimu, neophodno je da vam dođe veterinar iz hiljadu razloga, zatim morate prodati jagnje, jare ili tele da bi ste mogli imati i neku materijalnu korist od svog rada, a ko da vam dođe ovde za bilo koju od tih usluga. Zbog lošeg puta većinom budemo uskraćeni za dolazak kupaca, a zimi i za dolazak veterinara što nam često prozrokuje veliku štetu na gazdinstvu - izneo nam je, tada, Jovan probleme koji su ih mučili iz godine u godinu.

Prošle godine pozivu meštana Podinarja odazvali su se saborski zastupnik Boris Milošević i tadašnja zamenica župana Šibensko-kninske županije Anja Šimpraga kako bi se i sami uverili gde i kako žive ovi ljudi i postoji li način da se njihov problem reši. Nisu obećali da će napraviti most, ali su dali reč da će sve učiniti kako bi se neko rešenje izrodilo.

- Ovi ljudi zaslužuju svako poštovanje, ali i svaki napor da im se pomogne. Mi ne možemo reći da smo ti koji im mogu rešiti problem infrastrukture, ali svakako da moramo nastojati da ukažemo na problem tamo gde treba. Hrvatske vode i grad Knin mogli bi pomoći da svi zajedno rešimo problem puta i mosta, da ovim ljudima obezbedimo osnovne uslove za život, kako bi ovde ostali i mogli živeti od svog rada - izjavili su tada, između ostalog, dvoje sadašnjih saborskih zastupnika.

Most ili propust, nevažno, važno je da je problem rešen

Nakon nepunih osam meseci od te posete, zahvaljujući svim navedenim institucijama i ljudima u njima zaposlenim, meštani Podinarja najzad su odahnuli. Pokretna trgovina, đački kombi, doktor i veterinar, kupci i trgovci, jednako kao i Baše i Milivojevići, sada slobodno mogu vozilom preko Krčića. Most kako ga zovu meštani, ili propust kako ga zove struka, sasvim je svejedno kako će ga zvati, bitno je samo da će ovim ljudima u mnogome olakšati život.

Most na krčiću naslovna anja šimpraga

Anja Šimpraga i Jovan Milivojević

- Sa radošću i ushićenjem danas smo ponovo sa ovim ljudima ovde, nakon osam meseci od našeg poslednjeg susreta. Zajedničkim snagama sa Gradom Kninom, Hrvatskim Vodama, našim županijskim većnicima stranačkim i nezavisnim, uspeli smo da napravimo nešto dobro i pre svega korisno za ovaj kraj. Ovaj propust, kako ga struka zove, olakšaće život i normalno funkcionisanje ovim ljudima, a to je ono što nam je svima i bio cilj. Nije to bilo baš jednostavno niti se radilo o volji pojedinaca, jer smo morali usaglasiti i županijske ustanove, i Hrvatske Vode i jedinicu lokalne samouprave, da bi sve bilo regularno i izvodivo. Nakon što je planina Dinara proglašena dvanaestim Parkom prirode u Hrvatskoj, očekujemo da će se više razvijati i ruralni turizam i da će ovi ljudi lakše moći da prodaju svoje domaće proizvode, ono od čega žive - zadovoljno je izjavila saborska zastupnica Anja Šimpraga.

Ispred Grada Knina radost sa meštanima Podinarja podelio je i jedan od zamenika gradonačelnika Željko Džepina.

- Dugi niz godina meštani Podinarja javljali su se u Grad Knin, svoju jedinicu lokalne samouprave, da im se reši ovaj problem koji je za njih bio hroničan. Postojala je volja da se to uradi, ali smo, na žalost, imali i mnogo administrativnih prepreka koje su nas u tome kočile. Ne mogu reći da i finansije nekada nisu bile problem, ali ne uvek presudan. Ono što je važno reći jeste da Grad Knin zaista izdvaja značajna sredstva iz svog budžeta za infrastrukturu i mislim da se to vidi i u drugim selima iako je još mnogo posla pred nama - rekao je Džepina.

Meštani zadovoljni

Most na krčiću Svetlana Baša

Svetlana Baša

Ipak, koliko god most ili propust značio nadležnima, njegova vrednost nemerljivo je veća samim meštanima Podinarja.

- Zaista smo zahvalni svim ljudima koji su, na bilo koji način, učestvovali u rešenju našeg ogromnog problema. Plod tog rešenja je ovaj most koji je bio naša višegodišnja želja i težnja da živimo kao i većina stanovnika u drugim selima. Evo sada, dok Krčić teče normalnim tokom za ovo doba godine, ja mogu nesmetano otići do grada po namirnice ili zubaru, deca će na vreme stići u školu, a bez problema nam mogu dostaviti i hranu za stoku koju, zbog ograničenog prostora, nismo u mogućnosti skladištiti za čitavu zimu. Čak i onaj ko ima želju makar da nas obiđe, ne mora više zvati telefonom da pita može li preko vode ili da sačeka proleće - sa osmehom kaže Jovan dok Svetlana iz pozadine još dodaje još ponešto.

- Ovo je želja mog supruga od njegove pete godine života, a moja već punih dvadeset od kada sam došla ovde. Zahvalni smo svim dobrim ljudima jer su za nas napravili jedno dobro delo - kaže Svetlana.

A nakon njihovih impresija i svih reči, suvišno je bilo šta drugo i dodati. Čekali su i isplatilo se, a da li su morali toliko, sada više svakako nije ni važno.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.