Na Milankovićevim ciklusima predstavljen novi model u „svemirskoj sobi”
U Dalju su u subotu 26. juna održani 14. po redu Milankovićevi ciklusi. Rodna kuća naučnika svetskog glasa ponovo je oživela nakon dugog perioda tišine zbog poznatih problema sa epidemiološkim merama.
Program 14. Milankovićevih ciklusa započeo je izložbom fotografija Stjepana Veršanskog postavljenom u dvorištu naučnikove rodne kuće. Veršanski je takođe jedan od ljudi koji je dao ogroman doprinos popularizaciji lika i dela Milutina Milankovića kroz svoje vrhunske fotografije. Preciznim odabirom položaja i istančanim smislom za trenutak Veršanski je okom kamere zabeležio ljude i događaje, a ova izložba posvećena je modelima i sadržajima koji ispunjavaju Milankovićevu kuću.
- Milanković i njegovo delo su velika inspiracija za svakog umetnika. On je jedan od vodećih naučnika ovoga sveta, među prvih pet kako ih je NASA kategorizovala. Dobru fotografiju nije tako jednostavno napraviti kao što ljudi misle. Sve je stvar inspiracije, trenutka, instinkta. Ja po vokaciji nisam fotograf nego novinar, a ovim poslom sam počeo da se bavim sticajem okolnosti tako da sam do sada uradio već deset monografija. Svojim fotografijama želim da pokažem ljudima da je svaki trenutak važan i da u životu ne treba uvek samo juriti. Ja zaustavim trenutak koji onda prosleđujem drugim ljudima da ga dožive – rekao je Veršanski.
U nastavku programa predstavljen je novi model kojim je obogaćena tzv. svemirska soba u Milankovićevoj kući. I ovaj je, kao i sve prethodne, izradio tim pod vođstvom prof. dr Aleksandra Petrovića iz Beograda kome su u realizaciji pomogli Radomir Putnik i Stanislav Mihić.
- Ovaj model govori vrlo jednostavnu stvar, a to je da Milanković uvek pobeđuje. Da bi stigli ovde mi smo morali da probijemo sve barijere koje su pred nas veštački postavljene sa pseudoglobalnim temama. Milanković i njegovi ciklusi potvrđuju premoć sunca i njegovog dejstva na život ove planete. Model „Planeta Milanković” sastoji se od velikog ekrana na kom se nalazi karta našeg sveta i praktično gde god pipnete na tom ekranu nailazite na mesta gde su otkriveni i potvrđeni Milankovićevi ciklusi koji zapravo impulsiraju, pobuđuju i ohrabruju život da teče dalje uprkos svim preprekama koje su ljudi sami sebi postavili – rekao je tim povodom prof. Petrović.
Nagrade akademiku Fedoru Mesingeru i kompozitorki Veri Milanković
Predstavljena si i dva nova izdanja Kulturno naučnog centra Milanković . Jedno je knjiga Srđana Orsića „Ulica Milutina Milankovića”, a drugo Monografija „Prvi ciklus” čiji autor je direktor KNC-a Đorđe Nešić. Oba izdanja biće posebno predstavljena na programima koji će biti organizovani u narednom periodu.
Nakon toga prešlo se na svečani deo Milankovićevih ciklusa, odnosno dodelu Zlatnih medalja akademiku Fedoru Mesingeru za 2020. godinu i kompozitorki Veri Milanković za 2021. godinu.
- Veoma sam počastvovan ovom Zlatnom medaljom koju sam primio od ovog centra koji je dom nauke i zaista se nalazi na pravom mestu. Milanković je utemeljivač nauke o klimatskim promenama, a ceo njegov život bio je roman, i to veoma uzbudljiv. To što prošle godine nisam bio u stanju da dođem ovde me dosta pogodilo. Život je stao, ali sve će to proći i život se kao što vidimo nastavlja – rekao je akademik Mesinger kome ova nagrada prošle godine nije fizički uručena zbog poteškoća sa proglašenom pandemijom.
Veliki doprinos radu KNC Milutin Milanković dala je i kompozitorka iz Beograda prof. Vera Milanković koja je Zlatnu medalju primila za tekuću 2021. godinu.
- Ovo mi je, verujte, najveće i najznačajnije priznanje u životu. Ne znam koliko je to zasluženo zato što je sve što sam ovde radila za mene lično bilo zadovoljstvo i kao jedini član porodice koji još živi na ovim prostorima smatram da je ovo zasluga svih koji smo rasuti svuda po svetu i nekako mi je puno srce i želim to da podelim sa svima njima – rekla je kompozitorka.
Program je završio izvođenjem kompozicija na stihove Desanke Maksimović, Đorđa Nešića i Momčila Nastasijevića. Uz klavirsku pratnju nagrađene Vere Milanković izvela ih je solistkinja Opere Madlenianum mecosopran Tanja Obrenović.
*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.