Običaji za Mali Božić u Dalmaciji čuvaju se od zaborava

Na datum kada Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju praznik Obrezanja Gospodnjeg, kao i praznik Svetog Vasilija Velikog, sedam dana nakon obeležavanja praznika Rođenja Hristovog, proslavlja se i Mali Božić i srpska Nova godina.

Mali Božić Dalmacija Milena Milivojević
Milena Milivojević

U seoskim sredinama u Dalmaciji, Mali Božić je praznik kojem se od davnina najviše raduju deca. Pripreme za Mali Božić počinju veče uoči samog praznika, kada majke i bake tradicionalno spremaju Božićni kolač ukrašen sa mnogo simbolike.

I ove godine, baš kao i svih prethodnih, na Mali Božić oživeli su stari običaji koji su u prošlim vremenima krasili obeležavanje ovog praznika. Jedan od njih je posebno pripremljeni Božićni kolač, nalik na kovrtanj, koji se mesi i peče veče uoči praznika. Za pripremu kolača zadužene su bake ili majke, a na Božićno jutro iz kuće ga, oko ruke, iznose deca.

– Kolač se od davnina pravio za svako dete u kući, ali i jedan posebno za blago u štali. Kada se testo razmesi u tepsiju, na sredinu se stavlja čaša i pravi krug, kako bi deca mogla da ga nose oko ruke. Ukrasi se prave viljuškom, makazama, nožem, zavisno od toga ko je i koliko maštovit. Iscrtavaju se jelkice jer se čeka Nova godina, sunce, da dolazeća godina bude svetla i radosna te stavljaju orasi i bademi da godina bude rodna. Sve je to nekako simbolično, i što maštovitiji budete to će kolač na kraju lepše izgledati. Jedan veći kolač, volunjski, nekada je  pravljen i za blago u štali. Taj bi se ujutro nosio u štalu i stavljao kravi ili biku na rogove. Kad ga krava baci sa roga, ako padne na pismo, verovali su da će biti žensko tele, a ako padne na drugu stranu, onda muško. Neki bi po tome verovali i kakva će godina biti, i do tog običaja se posebno držalo – pojašnjava Milena Milivojević koja nam je ovog Božića pokazala kako se u Dalmaciji prave kolači za Mali Božić.

Orasima i bademima, ali veštim rukama svojih majki i baka ukrašene kolače deca su ranom zorom stavljala na ruke i nosila kroz selo, pevajući božićne pesme, prizivajući rodnu godinu i čestitajući praznik jedni drugima.

– Na Mali Božić ustajali bi ranom zorom, gotovo pre svitanja. Dece je bilo puno selo. Kolači se stavljaju oko ruke i izlazi iz kuće. Odlazi se prvo na guvno, mesto gde se vršilo žito. Kolače bi ostavljali na stožer u centru guvna, a mi bi se igrali i pevali božićne pesme. Kasnije bi krenuli kroz selo, svako sa svojim kolačem oko ruke, i od kuće do kuće pevali; „Ustajte lenji, Bog vam sreću deli. Nekom kapom, nekom šakom, meni vrećom dobrom srećom. A ja sreću pa u vreću, preko praga pa u kuću”. Tako smo i ostalim ljudima u selu čestitali Božić. Takve kolače i danas pravimo, a ta obaveza uglavnom pripada bakama – kazuje Milena.

Mali Božić Vrdnik Dalmacija jerej Borislav Kovačević
Vrbnik

Tim stihovima deca su učena od najranijeg detinjstva, a radost praznika sa nestrpljenjem se iščekivala tokom čitave kalendarske godine. Živelo se skromno i oskudno, ali su zato običaji predaka brižljivo čuvani i prenošeni na dolazeće generacije. Upravo iz tih razloga, običaj pripreme božićnog kolača u selima Dalmatinske Zagore nastoji se očuvati i danas. Tradicionalno ukrašavanje i pečenje, bez modernih dodataka i elemenata, njegovo nošenje oko ruke, pesma ali i odlazak na prazničnu liturgiju, i u ovim vremenima sastavni su deo običaja na Mali Božić. U selu Vrbnik, nedaleko od Knina, na božićno jutro deca su sa svojim kolačima oko ruke pristigla u hram na bogosluženje.

– Nekadašnji običaji na ovaj praznik u Dalmaciji su sačuvani do danas. Ti kolači posvećeni su Svetom Vasiliju i Malom Božiću. Ovakvi običaji spadaju u agrarne rituale, i njima se proslavlja početak novog leta. Kroz pesme koje se pevaju uz nošenje kolača, ujedno se moli i od Gospoda traži da novo leto bude blagosloveno i da godina bude rodna. Važno je da decu dovodimo u hramove, kako na liturgije, tako i o svim većim praznicima, ali je važno i da negujemo i čuvamo običaje koji su u našem narodu prisutni kroz istoriju. Tako ih čuvamo od zaborava, a decu učimo tradicionalnim vrednostima, da budu pravi hrišćani i pravi ljudi pre svega – kaže jerej Borislav Kovačević, paroh druge kninske parohije kojoj pripada i selo Vrbnik.

Čiji je kolač veći a čiji bogatiji, da li su majke ili bake bile veštije u pravljenju ukrasa, iako nije zanemarljivo, ipak manje je važno od činjenice da se upravo ovako običaji čuvaju od zaborava. I Božić slavi tamo gde je ljudi malo, i pesma Božićna čuje od onih koji je i danas radosno pevaju, baš kao što to rade vrbnička deca.