Od borbe za pravo glasa do snažnih žena

Žene u celom svetu borile su se sa različitim predrasudama, diskriminacijom, manjom zaradom u poređenju sa svojim muškim kolegama, a često su izložene seksualnom uznemiravanju, mobingu i zlostavljanju. Ideja za obeležavanjem Osmog marta proizašla je iz dugogodišnje borbe žena u kojoj su najveći uspesi bili uvođenje osmosatnog radnog vremena, ujednačavanje plata za muškarce i žene, jednaka biračka prava i bolja zdravstvena zaštita.

Najmasovniji protest žena bio je 1908. godine kada je 15.000 žena marširalo ulicama Njujorka zahtevajući kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Dve godine kasnije, na prvoj međunarodnoj ženskoj konferenciji u Kopenhagenu ustanovljen je Međunarodni dan žena. Danas, više od sto godina kasnije, ostvareni su bitni pomaci u korist sve većih socijalnih, političkih i ekonomskih prava žena, kako u svetu, tako i u Hrvatskoj. Ono sa čime se sve više susrećemo su aktivne žene koje su se upustile u pokretanje vlastitog posla.

- Udala sam se u Vukovar i kada sam se preselila odmah sam imala jasnu viziju da ću nešto svoje da otvorim i da započnem vlastiti posao. Uz pomoć podsticaja za samozapošljavanje ušla sam u ovaj svet i uskoro proslavljamo drugu godinu rada – priča nam vlasnica butika u vukovarskoj gradskoj četvrti Borovo naselje Maja Spasić.

- Najveći izazov sa kojim sam se susrela u poslovanju bilo je naravno ugoditi ženi i ispratiti modu. Rekla bih da se žene u Vukovaru dosta drže klasike, ali za sada mi uspeva poslovanje i zadovoljna sam, a kako čujem komentare naših mušterija i one su zadovoljne sa nama. Ostvarena sam i kao majka i supruga, imam dva sina od kojih je jedan krenuo u prvi razred osnovne škole, ali uspevam sve da stignem. Suprug je malo duže na poslu nego ja, ali uspevamo da uskladimo sve poslovne i privatne obaveze i naravno da provedemo vreme i sa decom – dodaje Maja.

Kroz život žene se bore za svoja prava, suprotstavljaju stereotipima i negativnim stavovima o vlastitim sposobnostima. I te se predrasude polako menjaju jer je sve više žena koje se ne boje da otvoreno pričaju o svojim ambicijama, sposobnostima, strahovima i željama.

- Smatram da je položaj žene u društvu danas drugačiji nego pre kada su uglavnom bile domaćice koje su radile kućanske poslove i držale porodicu na okupu, što danas nije baš praksa. Ravnopravniji smo, danas i žene zarađuju i ja to podržavam. Žene prvo moraju da znaju da nešto stvarno žele i da mogu, a kada si svestan toga bićeš svakim danom sve bolja i bolja. I sama kada sam se odlučila na vlastiti posao proučavala sam zakone da se upoznam šta mi treba od dokumentacije, računala sam koliki bi trebao biti dnevni pazar da bih mogla platiti radnicu koja je skoro od prvog dana sa mnom. Treba imati jasan cilj i ne odustajati od njega – kaže nam Maja.

Sposobnost žena za obavljanje više poslova

Da ženski mozak i njihove sposobnosti dopuštaju ženama da rade više poslova odjednom govori i činjenica da se u društvu sve više to spominje. U samom centru grada Vukovara nailazimo na kozmetički salon čija je vlasnica jedna od onih žena kojoj je svaka minuta u danu ispunjena i isplanirana. Kozmetički salon vodi već osamnaest godina i ima pet zaposlenih, a paralelno petnaest godina radi kao nastavnica stručne prakse i teorije u Strukovnoj školi Vukovar.

- Mislim da smo mi žene sposobne za obavljanje više stvari odjednom i da možemo posložiti sve kako treba u više segmenata svog života. Žene kao žene, one dođu ovde da se oraspolože i da urade nešto za sebe a nama je i cilj da svaka žena odavde izađe lepa, srećna i nasmejana – priča nam vlasnica kozmetičkog salona Snežana Živković koja objašnjava kako je upravo to posao koji je oduvek htela da radi.

Snežana Živković

Isto tako smatra da je vidljiv napredak položaja žene u društvu danas u odnosu na pre.

- Mi žene smo danas više samosvesnije, pogotovo mlade devojke koje više veruju u sebe, a sa druge strane nam se nameću neka druga pravila društva, ali svakako mislim da žene idu napred i da mogu sve ostvariti šta žele – dodaje Snežana.

Žena kao domaćica

Isto tako, sa druge strane imamo žene koje su čitav svoj život posvetile porodici, odgoju dece, kući i kućanskim poslovima. Posao domaćice koji mnogi smatraju bezvrednim je jedan od najvrednijih poslova koji nema cenu. Većina naših baka i mama su svoj život posvetile kućanskim poslovima, za koje se smatra da su ženska obaveza, a koji nisu plaćeni. Odgajati decu, napraviti ručak, pospremati kuću, urediti dvorište i baštu, samo su neki poslova od koje žene domaćice svakodnevno rade.

- Dobro sam se snašla u ulozi domaćice, imala sam svekrvu i svekra koji su mi pomagali. Onda je bilo takvo vreme, kada si sa njima živeo u zajednici snalazio si se, što nisi znao pitao si. Falilo mi je to što nisam zaposlena, ali u tim trenucima nisam toliko o tome razmišljala, imala sam ispunjen dan – rekla nam je Ružica Tijanić iz Negoslavaca koja je više od sedamdeset godina svoga života posvetila kući i porodici.

Ipak, danas ponosna prabaka, kada bi mogla da se vrati godinama unazad, neke bi stvari promenila.

- Danas, kada bih mogla da vratim vreme ne bih bila domaćica, zaposlila bi se sigurno. Vidim da su žene koje su bile u radnom odnosu drugačije nego mi koje smo domaćice jer smo radile uvek isti posao. Kako se u narodu kaže „skuvaš, pojedeš i na kraju kraja nema, očistiš, uprljaš i opet isto“ – kaže gospođa Ružica.

Poštovanje i pažnja ženama na prvom mestu

Bilo da je reč o vlasnici privatnog posla, profesorki ili domaćici, naše sagovornice su se složile da je ženama najvažnije poštovanje, pažnja i uvažavanje tokom čitave godine. Svakom prija da dobije cvet ili poklon za Osmi mart, ali ako tokom čitave godine izostaje poštovanje koje zaslužuju kao žene i majke, taj poklon nema smisla.

Danas su se ipak neke stvari promenile. Žene su sve više zaposlene, muškarci se polako uključuju u kućanske poslove, dele obaveze i odgovornosti sa svojim suprugama oko odgajanja i čuvanja dece, iako i u današnjem društvu ima žena koje se odlučuju isključivo za ulogu domaćice.

Ako je to ženin izbor i način ostvarenja svakako zaslužuje podršku okoline jer svi smo mi različiti i različite stvari nas čine srećnima. Zato drage žene, svaki dan je novi dan pa šta god radile, radite to sa ljubavlju i setite se da prvenstveno volite i poštujete same sebe. Naše prabake, bake i majke su nam utabale put i pokazale šta se sve može postići u životu, na nama je da učinimo same sebe srećnima.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.