Od kraljevog diplomate do sveca

Film Boška Milosavljevića posvećen životu Svetog Jakova Tumanskog, koji je bio i do današnjeg dana ostao velika enigma. Fim govori o tome kuda se sve kretao ovaj žički monah i kako je došao do Svetog vladike Nikolaja te kako je doživeo veliki preobražaj.

- Priča u ovom filmu nije u potpunosti vezana za Jakova Tumanskog, nego govori o još dvojici monaha. Namera mi je bila da snimim film o Mijailu Đusiću, Jovanu Rapajiću i Jakovu Tumanskom i snimanje je počelo pre gotovo devet godina, ali usled različitih problema koji prate sve ljude koji se bilo čim bave, mi taj film nismo završili i uradili smo nešto drugo. Kada smo završavali film o Anđelku Krstiću, jednom sjajnom čoveku, piscu i mučeniku iz stare Srbije, onda sam dobio ponudu iz tumanskog manastira da uradim film o Jakovu Tumanskom. Film kao umetnost ima svoja ograničenja i Sveti Jakov, čini mi se, i dalje čeka jednu potpuno biografsku priču. Film otvara mnoga pitanja. Najpre o njegovom boravku u egzilu, da li na Krfu ili negde u Italiji, za vreme Prvog rata, a onda o njegovim vezama i kontaktima u Francuskoj i na kraju njegovom odnosu sa političarem Kostom Komanudijem koji mu je bio patron koji je bio vrlo važna ličnost u Kraljevini Jugoslaviji. Postoje i mnoge priče koje sežu u domen predanja pa čak i preterivanja. On nije bio diplomata od karijere, iako je to mogao da postane, ali je u najblistavijem periodu svog života sreo vladiku Nikolaja i onda mu se sve okrenulo. O tome govori ovaj film – objašnjava njegov autor Boško Milosavljević.

Kada je dobio poziv da radi ovaj film Milosavljević nije bio potpuno neupućen u život ovog duhovnika, već je imao neko predznanje o njemu, ali što je dublje uranjao u tu temu polje onoga što mu nije bilo poznato se širilo.

- Meni je najzanimljivija bila ta prelomna tačka, kada jedan čovek od karijere, doktor nauka, čovek koji se ozbiljno bavio fizikom i poznavalac nekoliko svetskih jezika, odluči da se posveti Bogu i zamonaši. Ja se nisam bavio čudima koja je on izvodio nego sam pokušao da ispričam priču o njegovom svetovnom i kasnije monaškom životu. S kim se upoznavao, gde je boravio, kako je vršio svoju misiju. On je bio urednik „Misionara“, jednog od najznačajnijih časopisa SPC-a i hteo sam da pokažem kako je svojim primerom i asketizmom o kojem često govorimo, ali ga teško sprovodimo širio reč i znanje – ističe autor.

Film je obišao mnoge prostore u zemlji i u svetu, u zemljama Evrope, Americi i zemljama regiona, a ovo je njegova premijerna projekcija u Hrvatskoj i svuda su reakcije bile veoma pozitivne.

Sveti Jakov Tumanski rođen je 13. decembra 1894. kao Radoje Arsović na Ravnoj Gori u selu Kušići kod Ivanjice. Osnovnu i srednju školu završio je u Srbiji, a u Francuskoj je na Sorboni doktorirao filozofiju, a u Monpeljeu je doktorirao pravo. Tokom svetovnog života se bavio i medicinom, pravom i teologijom. Radio je kao službenik diplomatije Kraljevine Jugoslavije u Francuskoj, a 1929. godine je imenovan kao službenik Kraljevine Jugoslavije u Parizu.

Nakon Prvog svetskog rata upoznao je vladiku žičkog Nikolaja Velimirovića, koji je imao veliki uticaj na njega da se posveti Crkvi. Nakon Bogomoljačkog sabora u Vrnjačkoj Banji napustio je diplomatsku službu u Parizu i došao u Ohrid, a zatim u Bitolj, gde je služio uz vladiku Nikolaja. Tamo se 1938. godine zamonašio i uzeo ime Jakov. Tokom Drugog svetskog rata propovedao je u Beogradskim crkvama. U leto 1941. bio je u manastiru Ljubostinja, s vladikom Nikolajem, koji je tamo bio interniran. Komunističke vlasi uhapsile su ga 1945. u Velikoj Drenovi i podvrgle ga torturi kako bi ga naterale da se odrekne svojih konzervativnih verskih uverenja. Iz Beograda je 1946. doneo 8000 primeraka Očenaša, koje je delio putnicima na železničkoj stanici u Požarevcu, zbog čega su ga komunisti pretukli na smrt. Pripadnici UDBE-e su ga noću dočekali na cesti između Požarevca i Rabrova te ga brutalno napali. Usled napada preminuo je šest dana kasnije u selu Rabrovo, u domu bogomoljca Vase Popovića. Iako je bio sabrat manastira Žiče, pokopan je po vlastitoj želji u manastiru Tuman. U decembru 2014. godine, uz blagoslov vladike Ignjatija Braničevskog, otvoren mu je grob, a mošti su pronađene netaknute i netruležne. Srpska pravoslavna crkva ga od 2017. godine slavi kao sveca pod imenom Prepodobni Jakov Tumanski. Pravoslavna crkva ga slavi 8. avgusta po julijanskom kalendaru, a 21. avgusta po gregorijanskom kalendaru.