Osječki Srbi odali poštu Josipu Rajhlu Kiru
U znak sećanja na Josipa Rajhla Kira, Gorana Zobundžiju i Milana Kneževića ubijene u zasedi koju su 1. jula 1991. godine hrvatski ekstremisti postavili u selu Tenja nedaleko od Osijeka, Veće srpske nacionalne manjine grada Osijeka organizovalo je komemorativni skup na mestu gde se pre 33 godine taj zločin odigrao.
Na ovaj korak Veće srpske nacionalne manjine Osijeka odlučilo se kako bi se od zaborava sačuvala uspomena na Josipa Rajhla Kira, čoveka koji se, u vreme kada su mnogi želeli rat, borio da sačuva mir među Hrvatima i Srbima. Nekolicina okupljenih položilo je venac i cveće na mestu na kom je pored Rajhl Kira stradalo još trojica Srba. Dvojicu od njih, potpredsednika osječkog Gradskog veća Gorana Zobundžiju i gradskog većnika Milana Kneževića zadesila je ista sudbina kao i Rajhl Kira, dok je Mirko Tubić, koji je takođe bio u kolima na koje je pucano rafalnom paljbom, teško ranjen.
Neposredni izvršilac ovog zločina bio je hrvatski policajac Antun Gudelj dok nalogodavac atentata do danas nije otkriven i osuđen iako su mnogi upirali prste u ljude iz samog političkog vrha tadašnjeg Osijeka.
- Da na ovom mestu danas i ubuduće odajemo poštu ljudima koji su ovde ubijeni odlučili smo se zato što su osobe poput Kira, Zobundžije, Kneževića i Tubića danas marginalizovane. To su ljudi koji su se borili za miran način rešavanja sukoba koji se ovde razbuktavao između Hrvata i Srba i koji su tu borbu platili životom – rekao je tom prilikom predsednik osječkog VSNM-a David Brkić.
O svojoj nameri Veće je obavestilo i Kirovu udovicu Jadranku Rajh Kir, ali je ona zbog narušenog zdravlja odbila da im se pridruži.
- Bio je to moj prvi kontakt sa gospođom Rajhl Kir koja je pozdravila našu nameru i izrazila zadovoljstvo što se mladi ljudi interesuju za sudbinu njenog supruga i ljudi koji su zajedno s njim smrtno stradali, ali zbog zdravstvenih razloga i ogorčenja zbog puštanja na uslovnu slobodu ubice njenog muža, pre samo nekoliko dana, nije mogla da nam se danas ovde pridruži – objašnjava Brkić.
Namera osječkog VSNM-a je da se na mestu ovog zločina i ubuduće redovno okupljaju, ali u vidu imaju još neke aktivnosti kada je reč o Josipu Rajhlu Kiru.
- Bilo bi važno da se Josipu Rajhlu Kiru i trojici naših ljudi podigne dostojan spomenik i da u Tenji dobiju jednu ulicu, iako u samom Osijeku jedna od ulica nosi Kirovo ime, a dok se to ne desi mi ćemo čuvati sećanje na ove ljude – poručio je predsednik osječkog srpskog manjinskog veća.
Članovima Veća su se na komemoraciji pridružili i predstavnici Srpskog narodnog veća iz Zagreba koji su ranijih godina nekoliko puta i sami dolazili u Tenju na isto mesto.
- Mladima danas u Hrvatskoj teme koje se odnose na rat više nisu naročit predmet interesa i lično mislim da tako i treba da bude, međutim, učenje o ratovima na našim prostorima je i dalje jako važno i treba preispitivati na koji način se to čini. Umesto da se govori o ratnim pobedama, o tome ko je pobednik, a ko žrtva, ko je koga nadjačao, ko je pobedio u posleratnom nadmetanju koje i dan danas traje, mislim da se više treba govoriti o pomirenju, o međusobnom razumevanju i o tome do kakvog zla dovode ratovi. Josip Rajhl Kir je jedan od istinskih heroja ove države i on je zaslužio da, kada je reč o tom ratu, bude jedna od priča na kojoj treba da bude naglasak kao primer čoveka koji je nastojao da uradi sve što je u njegovoj moći da se rat izbegne. Takvih priča je u ovom poslednjem ratu bilo mnogo, međutim, medijski i politički naglasak još uvek nije na njima nego na nekim drugim stvarima koje vrlo često služe nekim opcijama za drugačiji politički sadržaj ili za neka politička razračunavanja – rekla je Jelena Nestorović koja je u ime SNV-a bila prisutna na ovoj komemoraciji.
Nakon što su položili venac i cveće na mestu pogibije Kira, Zobundžije i Kneževića i Tubićevog ranjavanja, članovi osječkog VSNM-a okupili su se u srpskoj kući u Tenju gde je David Brkić još jednom podsetio na okolnosti ovog zločina, kao i svega što se nakon njega događalo. Podsetio je i na činjenicu da se zločin dogodio ispred kuće Radoslava Ratkovića, jedinog preživelog Srbina tzv. „Operacije selotejp“ u kojoj je svirepo mučeno i kasnije ubijeno 10 osječkih Srba. Ratković je preživeo iako mu je pucano u glavu da bi kasnije bio bačen u Dravu.