Petrovdanski turnir u Karadžićevu

Tradicija održavanja i igranja turnira na seosku slavu, odnosno kirbaj, u Karadžićevu je duga i nekada se pre poslednjeg rata u ovom mestu takođe održavao ovaj turnir koji je okupljao daleko više ekipa.

Danas je slika nešto drugačija, manje je ljudi pa je manje i ekipa, ali uprkos svim nedaćama uslovljenih odlaskom ljudi pa i aktuelnom situacijom vezanom za pojavu koronavirusa, turnir je, zahvaljujući dvojici mladih entuzijasta iz ovog mesta Dejanu Tojagiću i Saši Marjanoviću, održan i ove godine.

- Uspeli smo da organizujemo ovaj turnir iako ove godine po prvi put sa nama nisu naši ljudi koji su se odselili iz Karadžićeva, ali svake godine dolaze na kirbaj i učestvuju na ovom našem turniru. Međutim, s obzirom na sve okolnosti zadovoljni smo i brojem ekipa i brojem ljudi koji su došli na turnir. Mi takođe učestvujemo i igramo i na drugim turnirima koji se organizuju u okolnim mestima – istakao je Tojagić.

Iako malo mesto Karadžićevo je svojevremeno iznedrilo niz dobrih fudbalera sa zapaženim internacionalnim i prvoligaškim karijerama, a mesto je ostalo upamćeno i po tome što je Fudbalski klub Crvena Zvezda odavde nosio travu za svoj stadion, popularnu Marakanu.

Danas je teren u Karadžićevu obična pokošena livada koja je ogledalo trenutnog stanja u ovom mestu, ali je zato Petrovdanski turnir ogledalo duha i nade za mlade ljude koji su ostali ovde da žive.

Održavamo ovaj turnir svake godine i želja nam je da se barem na ovaj dan nešto dešava u selu. Organizaciju turnira preuzeli smo od starijih koji su to vodili nekih ranijih godina i sada je došao red na nas. Ovo je svakako jedan od retkih događaja u našem mestu na kom se okupi više od sto ljudi, a i sam turnir je postao prepoznatljiv među onima koji vole igrati mali fudbal – naglasio je Marjanović.

Gaboš najbolji na turniru

Za razliku od prethodnih godina kada se na ovom turniru okupljalo manje od deset ekipa ove godine ih je bilo dvanaest. Pored domaćina ekipe su dolazile mahom iz okolnih mesta Gaboša, Markušice, Jarmine, Podrinja, Ade, Ostrova, Palače, ali i iz nešto udaljenijih Vukovara, Borova, Bijelog Brda.

Turnir je odigran po kup sistemu, dva puta po sedam minuta, a na terenu je jedna ekipa mogla da ima četiri igrača i golmana. Po tim pravilima najbolje su se snašli igrači iz Gaboša koji su u finalnoj utakmici pobedili Markušicu sa 3:2 tek nakon izvođenja penala pošto je regularan tok utakmice završen bez golova.

Za razliku od nekih drugih turnira na kojima se za one najbolje ekipe obezbede i vredne nagrade, pa opet odziv ne bude ništa bolji od ovoga u Karadžićevu, ovde se mahom mlađi momci i po neki veteran okupljaju isključivo zbog druženja, ljubavi prema fudbalu i onih najslađih nagrada u vidu pečene prasetine i nekoliko gajbi piva.