Predstavljanje knjige „Lik stranca u srpskom romanu 19. veka“

U vukovarskom Srpskom kulturnom centru 5. decembra predstavljena je knjiga „Lik stranca u srpskom romanu 19. veka“ književnika Srđana Orsića iz Dalja.

„Lik stranca u srpskom romanu 19. veka“ skc vukovar 2018 srđan orsić aleksandar ilinčić
Srđan Orsić i Aleksandar Ilinčić

Okupljenoj publici delo su na zanimljiv i duhovit način predstavili filozof i istoričar Aleksandar Ilinčić i autor Srđan Orsić. Knjiga je, u stvari, Orsićeva doktorska disertacija pretočena u književno delo prihvatljivo i razumljivo široj čitalačkoj publici.

– Cilj doktorske disertacije nije strogi akademizam i dokazivanje teza i teorija. Književnost je dosta povezana sa ostalim naukama, prepletena je sa prošlošću, svakodnevicom i budućnošću i mislim da iz književnih dela uvek može da se napravi zanimljiva priča. Moja knjiga u ovom obliku, na neki način, i jeste moja disertacija pretvorena u knjigu za populaciju koju ne zanima strogo književna istorija nego za onu koja bi volela da iz te književne istorije nauči nešto više i šire – objašnjava Orsić.

Lik i položaj stranca u domaćoj književnosti autora je uvek zanimao što je, kako je sam rekao, uslovljeno njegovim rođenjem u Vukovaru i stigmom Srba kao domaćih stranaca bez obzira na to da li su prešli ili ostali sa druge strane Dunava.

– Oduvek me zanimalo kako je taj isti stranac tretiran i kroz našu i kroz druge kulture. Devetnaesti vek me oduvek fascinirao s obzirom da je i u istoriji poznat kao „dugi devetnaesti vek“ jer se u njemu zaista mnogo toga dogodilo. Kod nas i kod okolnih naroda desilo se to formiranje nacija, država, teritorija i zaokruživanje tih eničkih celina, a mene je zanimalo kako je tretiran neko ko je tu bio drugačiji. Da li je nužno morao da se spoji sa svima ili je kao drugačiji mogao da doprinese zajednici u kojoj se našao da bude bogatija – priča Orsić o svojim motivima da se bavi baš 19. vekom.

Stranci obogatili srpsku kulturu

Srbi su strance, zaključuje autor, doživljavali kroz svoje narodne pesme. Bilo je tu crnih Arapa i loših Turaka, a kako su se otvarali i dolazili u kontakt sa drugima sve više stranaca su mogli da sreću, viđaju i da sa njima i pored njih žive.

– Naša slika stranca se proširila ne samo na naš nego i na druge kontinente, a srpska kultura, budući da je u to vreme bila slovenski Pijemont, postala je izuzetno inkluzivna i rado je primala stranca. To se možda najbolje vidi na primeru Cincara od kojih su se mnogi, ne izgubivši svoj identitet u potpunosti, inkorporirali u naše društvo i stigli u njemu do najviših pozicija i na taj način mnogo obogatili našu kulturu. Kada shvatimo to da smo isti, da smo ljudi, da pripadamo nekoj ljudskoj, većoj, zajednici onda dobijemo mogućnost da lakše prenebregnemo granice među ljudima i da nekoga ko je stran doživimo samo kao drugačijega, a ne kao pretnju – kaže Orsić.

Po mišljenju Aleksandra Ilinčića knjiga Srđana Orsića zaslužuje pažnju ne samo onih koji se bave istorijom srpske književnosti nego i onih koje zanima srpska kultura i srpska istorija.

– Knjiga puca na sto strana i dobro je da se otela iz zagrljaja suštoga akademizma. Ona jeste nastala kao doktorska disertacija ali nije ostala samo na tom formalnom dosegu nego vredi i više zato što je višeslojna, zato što srpsku književnost i istoriju propituje na način da sagledava poziciju stranca, stranih zemalja i poziciju naše kulturne geografije sa jedne strane dok sa druge strane ona daje ocenu srpskih pisaca toga vremena u kontekstu 21. veka, a sa treće puna je opštekulturnih referenci i zanimljivih zapažanja o socioistorijskim i kulturološkim fenomenima koji su bitni za 19. vek. U njoj se zapravo vidi koliko je srpsko društvo toga vremena bilo uključivo i otvoreno – rekao je o knjizi Ilinčić koji ističe da kultura ne bi trebalo da bude zatvorena jer će se tim uvlačenjem u samu sebe uništiti.

Knjiga „Lik stranca u srpskom romanu 19. veka“ Srđana Orsića objavljena je ove godine u izdanju SKD „Prosvjeta“ iz Zagreba i KNC „Milutin Milanković“ iz Dalja.

Srđan Orsić rođen je 1987. godine u Vukovaru, a ovo je bilo prvo predstavljanje neke od njegovih knjiga u gradu u kom se rodio zbog čega mu je, kako je sam to više puta na promociji rekao, izuzetno drago. Srpsku književnost i jezik diplomirao je u Novom Sadu, gde je i doktorirao, a do sada je objavio zbirke poezije „Mesečar“ (2008) i „Svetlomračja“ (2011), te knjige „Čegrst i kamašne: eseji o delu Slobodana Selenića“ (2014) i „Jašin osmejak: smeh u pripovetkama Jakova Ignjatovića“ (2015). Živi u Novom Sadu i Dalju.

Komentariši