Vukovarski fijakeri (2)

Paja Novaković

Najstariji vukovarski fijakerista bio je čika Paja Novaković koji je ovim poslom počeo da se bavi prilikom izgradnje bivše Kudeljare još davne 1895. godine.

Nisu svi fijakeristi bili baždareni ni kada je u pitanju kultura ni kada je u pitanju količina pića koje mogu da popiju. Sremske novine beleže probleme sa fijakeristom Mitom Novakovićem koji je iz jednog problema ulazio u drugi.

„Proti fijakeristi Miti Novaković, podnešena je ponovo prijava radi toga, što je ostavio fijaker sa konjima na ulici, a on ušao u gostioni pio poplašili su se konji i nadali u beg, te su jedva uhvaćeni u Jelačićevoj ulici.”(4)

Skoro da je prošlo mesec dana, a Mita je ponovo zaglavio u zatvoru.

„Fijakerista Novaković Mita, kažnjen je opet sa dva dana zatvora, bez odgode moći, radi toga, što po pogodbi nije izvezao putnika na željezničku stanicu.”(5)

Već po ova dva kratka novinska izveštaja da se zaključiti da je fijakerista Mita bio veliki flegman i bećar koji nije mnogo mario ni za propise ni za svoje mušterije i da mu je kafana bila najčešća stanica.

Sklonost prema piću imao je i fijakerista Dušan Stojšić koji je zbog te svoje ljubavi takođe proveo tri dana u zatvoru. To se dogodilo kada su u njegov fijaker ušle dve vukovarske gospođe i dok su mu govorile kuda da ih odveze primetile da je pijan pa su odmah skočile sa fijakera.

„To je primetio i rajonski redar, pa je pokušao da pijanog kočijaša pošalje da se ispava. No kočijaš umesto da posluša savet, napao je redara uvredljivim rečima. Zbog toga redar ga je predveo na policiju i stavio u pritvor, a Predstojništvo gradske policije kaznilo ga je sa tri dana zatvora.”(6)

Kada su se pojavili fijakeri koje nisu vukli konji Vukovar se, sudeći bar prema pisanju Sremskih novina, baš i nije mogao pohvaliti fijakerima sa jačom konjskom vučom.

„Sve je to neki izdrndani starež zaslužan Albaharijeve garaže. Prije nekoliko dana jedan fijaker jednopreg, vozio je dve dame sa linijama današnjeg modernog vremena, za koje bi se moglo kladiti, da ne važe obe više od 70 kgr., u Samostansku ulicu. Niz do, fijaker se nekako kotrljao, ali kada je ušao u Samostansku ulicu, mašina je izdisala sve jače i jače, dok na po puta nije fijaker stao. Kočijaš je to ispričao nedostatkom konjske snage i umolio dame da siđu, pa da pešice uz fijaker nastave do ravnice. Putnice su to iz samilosti učinile. I takvih fijakera u Vukovaru ima, ali kome na ponos?”(6) – pitao se autor teksta iz kojeg nije jasno o kakvom se to fijakeru radi, da li o mašini ili o onom na konjsku vuču. Jer ako je mašina, zašto onda pominje fijaker jednopreg i kočijaša, a ne vozača.

Najstariji vukovarski fijakerista bio je čika Paja Novaković, koji je kao kočijaš počeo da radi prilikom izgradnje bivše Kudeljare još davne 1895. godine. Nešto kasnije započeo je i svoj samostalni rad kupivši fijaker kojim je danonoćno prevozio trgovce i birtaše, varoškog lekara, kockare i pijane goste iz svatova.

„Na malim relacijama bile su niske tarife, razumljivo, a male relacije koristili su veletrgovac vina, piva i rakije Lavoslav Gros, liječnik dr Goldštajn, gradonačelnik Mirko Šterl, nezaboravni i popularni ugostitelj Rudika Dombaj i Jocan Bogić, vlasnik cigljane Mavro Ofner (kasnije je imao svoj vlastiti fijaker tipa „Štajervagen”). Sjećam se: od hotela „Lav-a” do Lavoslava Grosa (danas preko puta škole u Radićevoj ulici) mogli ste se odvesti za 3-4 dinara.”(7) – pisao je u Vuteksovim novinama Đorđe J. Drenovac.

Ni Pajo Novaković nije bio bez problema. Naime, Danilo Ušakov, ruski izbeglica koji je bio kočijaš kod Nikole Radića, prijavio ga je policiji da ga je udario i psovao, ali se Novaković branio da je to učinio „zato što je Ušakov ostavio konja i fijaker bez nadzora, pa je konj krenuo fijakerom i udario rudom u njegov fijaker, te mu naneo štetu od 160 dinara”.(8)

Fijaker stanica bila je ispred Hotela Grand

Sem Paje Novakovića Drenovac u svom tekstu pominje još nekoliko imena, odnosno prezimena vukovarskih fijakerista kao što su Godinar, Moric, Curman, Kovačević, Nikola i Dušan Radić, Majer, Klinovski, Sabo, Sava Novaković, Mijo Seidl i Bošnjaković zvani Kurjak, a posle 1935. godine dolaze Mladen Sremac i Nikola Martić.

Iste novine u martu 1971. godine objavile su i priču neimenovanog novinara (iako je po svemu sudeći i taj tekst pisao Đorđe Drenovac) o poslednjem beogradskom fijakeristi starom Joci Isajloviću, inače rođenom Vukovarcu. Na fijakeru je proveo 28 godina i stalno je vozio u Beogradu. Pomenuta zabrana vožnje zaprega po beogradskim ulicama 1958. godine jako ga je pogodila i iste godine se pokupio i vratio u rodni Vukovar. Kupio je plato-kola i počeo da furmaniše, ali ni to nije potrajalo jer se razboleo, nešto od starosti, a nešto od tuge za svojim fijakerom.

„Ipak bi mi bilo lakše da sam s kandžijom u ruci. Znate, moja velika slabost su konji koje volim isto koliko i ljude. Kad čujem topot konjskih kopita ulicom, kroz mene prođe neka jeza, jeza radosti.” (8) – vajkao se vuteksovom novinaru čika Joca.

Vozio je čika Joca mnoge znane i neznane ličnosti – pevače, glumce, generale pa čak i prinčeve, ali želja da za života još jednom sedne u fijaker i njime prođe Beogradom iako skromna nikada mu se više nije ostvarila.

Nažalost, o vukovarskim fijakerima i fijakeristima nema više podataka, ali verujem da je i to malo što sam uspeo da pronađem dovoljno da podseti na duh starog Vukovara. Privredni razvoj i nove tehnologije zauvek su u priče preselile mnoge zanate pa i konjske zaprege odnosno fijakere. Vreme njihovih svetlucavih fenjera kojima su razbijali pomrčinu vukovarskih ulica davno je prošlo, ali ipak još nije i zauvek zaboravljeno.

Kraj feljtona.

Reference:

(4) Sremske novine, (Vukovar), 5. februar 1932, 3.

(5) Sremske novine, (Vukovar), 18. mart 1932, 3.

(6) Kažnjen radi pijanstva i izgreda, Sremske novine, (Vukovar), 7. april 1934, 3.

(7) Konjska snaga naših fijakera, Sremske novine, (Vukovar), 31. mart 1934, 5.

(8) Tuča među fijakeristima, Sremske novine, (Vukovar), 12. maj 1934, 3.

(9) Fijakeri, VUTEKS – informativni list radne zajednice vukovarske tekstilne industrije, (Vukovar), 18. februar 1971, 4.

(10) Posljednji fijakerista, VUTEKS – informativni list radne zajednice vukovarske tekstilne industrije, (Vukovar), 31. mart 1971, 7.