Proslavljen dan pobede pravoslavlja nad ikonoboračkom jeresi

Proslava Nedelje pravoslavlja otpočela je liturgijom u vukovarskom hramu koju je služio episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim, a nastavljena je svečanom akademijom i izložbom ikona iz 18. veka koju je priredio prota Saša Kuzmanović, starešina hrama Sv. Oca Nikolaja u Vukovaru.

- Ove ikone se, već dugi niz godina, nalaze na popisu inventara svetonikolajevskog hrama, a pre desetak godina su vraćene iz Petrovaradina gde su bile u Pokrajinskom zavodu za kulturu. Neke od njih su obnovljene, neke nisu, a smatrao sam da treba da ih damo na uvid vernicima da ih svi vide, jer su to nekada bile celivajuće ikone i služile su da pred njima ljudi uznose svoje molitve i smatram da im nije mesto u nekom depou ili skladištu. S obzirom da je među svim pobedama pravoslavlja vrhunac ova pobeda nad ikonoboračkom jeresi smatrao sam da je danas pravi dan da se upriliči jedna ovakva izložba, a pogotovo jer među njima imamo i ikone jednog našeg poznatog ikonopisca Vase Ostojića, koji je radio ikone na ikonostasu svetonikolajevskog hrama. Tu su i ikone Stefana Teneckog koji je inače radio ikone za ikonostas opatovačkog hrama. Tako da su u ovom kraju poznati i jedan i drugi – priča prota Saša Kuzmanović.

Posebno zanimanje vernika i posetilaca izložbe izazvala je ikona Presvete Bogorodice za koju se pretpostavlja da potiče iz Sirije, a koja iza sebe krije i zanimljivu priču.

- Poreklo ove ikone je nezvanično iz Sirije, a do nas je došla tako što je prekinut jedan krijumčarski lanac i ta ikona je izuzeta iz inkriminirajućih materijala. Ona je bila određena za uništenje, ali je jedan sudija vukovarskog suda prepoznao da se radi o pravoslavnoj ikoni i ona je zahvaljujući ovom dobrom čoveku spašena jer ju je on stavio vukovarskom hramu na čuvanje do daljnjeg. To sobom nosi i određenu simboliku i ovog današnjeg dana kada se slavi pobeda nad ikonoboračkom jeresi kada su se ikone uništavale, a narod sada ima priliku da se pred tom ikonom pokloni – objašnjava prota Kuzmanović.

Ikona Presvete Bogorodice za koju se pretpostavlja da potiče iz Sirije

Ikone viđene na izložbi radili su vrhunski ikonopisci tog vremena i onima koji se bave proučavanjem crkvenog slikarstva tog perioda to je vrlo dobro poznato, ali vernici o tome jako malo znaju. Zbog toga je ova izložba i te kako imala smisla.

- Ovo je nekada bila bogata zajednica, ovde u Vukovaru, i stoga su angažovani u to vreme možda najreprezentativniji umetnici tog perioda koji su možda bili dostupni za oslikavanje crkava i ikonostasa, a pogotovo u ovom našem vukovarskom kraju. Mi smo nažalost 1991. godine doživeli totalno uništenje celokupnog inventara našeg hrama, ali po ovom što je sačuvano vidi se da su to reprezentativni primerci istaknutih umetnika tog vremena – zaključuje prota Kuzmanović dodajući da proslava Nedelje pravoslavlja nema istu konotaciju u Kraljevu i u Vukovaru.

- Sam naziv Nedelja pravoslavlja ne stavlja našu veru u suprotnost katolicizmu jer u tom periodu kada je ovaj praznik nastao crkva nije bila podeljena. Zapadna se nije odvojila od istočne i kasnije protestanti od zapadne. Možda bi ispravniji naziv bio Nedelja pravoverja zato što smo mi ostali na liniji te ortodoksije, odnosno pravilnog proslavljanja vere, borili smo se protiv raznih jeresi, a sa druge strane, kada je zaživeo naziv Nedelja pravoslavlja on u ovim krajevima ima jednu posebnu konotaciju i poštovanje. Prelistavajući Letopis vukovarske crkve video sam da se Nedelja pravoslavlja sa, i te kako posebnom pažnjom i na visokom nivou obeležavala i proslavljala i to mi je dalo motiv da i mi ubuduće ovaj dan proslavljamo na način na koji smo to sada učinili.

Zanimljivu besedu posvećenu ovom prazniku na svečanoj Akademiji čitao je veroučitelj Nemanja Milinković.

- Akcenat besede bio je na tome da je Hristos glava crkve i da je crkva božja zajednica, tvorevina božja i da ono što je od Boga pobeđuje sve kao što kaže i Apostol Jovan Bogoslov u svojoj poslanici. Inspiraciju za sve besede koje pišem pronalazim u Svetom Pismu i čitajući besede raznih velikih otaca – otkriva Nemanja. 

Praznik je ustanovljen 11. marta 843. godine u Carigradu, blagoslovom patrijarha Metodija Prvog Carigradskog i uz podršku carice Teodore. Ustanovljeno je da se u Crkvi svake prve nedelje Velikog posta čita Sinodik Pravoslavlja, dokument gde su zapisani saborno ispovedanje pravoslavne vere i anatemisanja svih dotadašnjih zabluda ili jeresi.