Radost vaskrsenja u Dalmaciji

Srpska pravoslavna crkva i vernici širom Dalmacije, sa radošću su proslavili najveći hrišćanski praznik, Vaskrs, kojim se slavi vaskrsenje Isusa Hrista iz mrtvih i koji predstavlja suštinu hrišćanske vere.

Split liturgija Vaskrs Uskrs
Liturgija u Splitu

Praznik Vaskrsenja Gospoda Isusa Hrista molitveno i saborno proslavljen je pod svodovima svih pravoslavnih hramova širom eparhije Dalmatinske. Pripremi za dolazak velikog praznika prethodio je višenedeljni post, ali i dan koji se u hrišćanskom svetu smatra najtužnijim i najtragičnijim danom u godini – Veliki petak.

Tokom Velikog petka simbolično su farbana crvena vaskršnja jaja, uz večernje čitanje statija i iznošenje plaštanice – platna koje simbolizuje stradalog Hrista. U srpstvu je nekad bio običaj da „Hristov grob“ cele noći čuvaju, za tu priliku naročito obučeni mladići koji su odslužili vojsku. Taj običaj, u Dalmaciji, donekle je sačuvan samo u Vrličkom kraju. Predveče je služeno malo povečerje, na kome se peva kanon, u narodu poznatiji kao „Plač Majke Božje“. Ovo je ujedno bio i dan najstrožijeg posta.

Na Veliku subotu, Svetu arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog Spasa, u Šibeniku, služio je Njegovo preosveštenstvo episkop dalmatinski Nikodim u prisustvu velikog broja pravoslavnih vernika iz Šibenika i okoline.

Nakon Liturgije episkop Nikodim obratio se sabranom narodu.

– Kod naše braće Grka ova Liturgija koju smo sada služili zove se prva Pasha i sa njom smo već počeli da proslavljamo Praznik nad praznicima. Bog je tako zavoleo ovaj svet da je i sina svoga jedinorodnoga dao da svako ko veruje u njega ne pogine, nego da ima život večni. Zbog toga mi, kao hrišćani, treba da se radujemo i da u potpunosti živimo tu radost vaskrsenja. Želim da vas pozovem, nakon ovog današnjeg praznika i sutrašnje Liturgije kada dočekamo Vaskrs, da se i vi radujete zajedno sa svima svojima i da svi mi zajedno dočekamo Drugi dolazak Hristov sa rečima koje se spominju u Bibliji: Da, dođi Gospode!“ – rekao je episkop Nikodim i poželeo svima srećan i Bogom blagosloven praznik.

Iz Batajnice u Vrliku stigli Čuvari Hristovog groba

Sam dan Vaskrsa počeo je jutrenjem,  dok su u nastavku služene Vaskršnje liturgije tokom kojih su vernici, okupljeni u zajednici, pristupali svetoj tajni Pričešća. Pročitana je Vaskršnja poslanica patrijarha srpskog g. Irineja, a potom su osveštana Vaskršnja jaja i podeljena vernom narodu. Radost Vaskrsenja prenosila se čestitanjem najradosnijim hrišćanskim pozdravom Hristos Voskrese-Vaistinu Voskrese!

I ove godine posebno svečano bilo je u Vrlici, gradiću u Cetinskoj krajini, u kojem su se vernici sabrali oko pravoslavnog hrama, posvećenog prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja sagrađenom davne 1618. godine.

Vrlički kraj poznat je po tradiciji čuvara Hristovog groba koji, osim u Vrlici, postoji još samo u svetom gradu Jerusalimu. Tačni podaci o samim počecima običaja nisu zabeleženi u istorijskim izvorima, ali prema usmenim predanjima običaj postoji najmanje 400 godina.

Nesumnjivo duga tradicija je utkana u taj pravoslavni običaj, koji je najverovatnije i donešen u Vrliku iz samog Jerusalima.

Čuvari Hristovog groba Vrlika Vaskrs

Čuvari stupaju u crkvu, odeveni u narodnu nošnju pomenutog kraja, predvođeni harambašom, gde dvojica čuvara zauzimaju mesto severno i južno od Hristovog groba. Smene straže su česte, čuvari defiluju kroz crkvu nenametljivo, u pobožnosti, zauzimaju svoja mesta i netremice gledaju u svetu plaštanicu.

– I ove godine, iako u manjem sastavu, došli smo na sam izvor naše tradicije Čuvara Groba Hristovog, u Vrliku i naš kraj odakle smo silom prilika morali otići.  Sa nama su Čuvari koji su ovde rođeni, ali i neki koji su preko svojih predaka vezani za ovaj kraj. Svi smo obučeni u tradicionalne nošnje od kojih su neke stare gotovo stotinu godina. Kako se radilo nekada, tako nastojimo raditi i danas. Skoro je pedeset godina prošlo od kada sam prvi put obukao ovu nošnju i našao se u počasnoj ulozi Čuvara Hristovog Groba. Prošle godine proslavili smo četiri stotine godina postojanja našeg pravoslavnog hrama Svetog Nikolaja, a smatra se da i tradicija koju negujemo postoji isto toliko. Postoji verovanje da je neko od naših Vrličana, boravivši u Jerusalimu, ovde doneo običaj, dok je drugo verovanje da su, za vreme Turaka, ovdašnji stanovnici pod oružjem, nalik ovom koje mi danas nosimo, čuvali svoj hram i narod od upada Turaka i da je običaj tako nastao. Odlaskom iz ovih krajeva, mi smo svoj običaj preneli u Batajnicu, u Srbiji, gde se istovremeno neguje kao i ovde u Vrlici – rekao nam je i ovogodišnji harambaša među Čuvarima Dragan Pavlović.

Među Čuvarima ove godine bio je i Aleksandar Milaš. Iako je njegov deda odavno otišao iz Dalmacije, a otac mu kao i on rođen u Srbiji, želja ga je, kaže, vukla da na Vaskrs obuče tradicionalnu nošnju baš tamo odakle su njegovi koreni.

– Moji su poreklom iz Cetine. Moja želja je bila da se, zajedno sa svim ovim ljudima, na naš najradosniji hrišćanski praznik Vaskrs, nađem baš na ovom mestu odakle potiču moji preci. Najveći broj ovih ljudi živi u Srbiji, neki su tamo rođeni baš kao i ja, ali gledamo da iskoristimo vreme praznika ili odmora da obiđemo svoj kraj, svoje crkve i svoju dedovinu. Običaj je, nekada, bio uglavnom vezan za mlade momke ali nas je, nažalost, danas jako malo pa se tako ne gleda na godine. Ranije nisam osećao neku preteranu povezanost sa svim ovim, ali kada sam prvi put obukao nošnju koju su nosili moji preci, u meni se probudio ponos ali i želja da što bolje upoznam ove krajeve, svoju pradedovinu. Služimo svojoj crkvi pravoslavnoj i čast nam je što negujemo svoje običaje i tradiciju – kaže Milaš.

Praznik okupio i sadašnje i bivše Vrličane

U lepoti i raskoši narodnih nošnji i običaja, ali pre svega zbog radosti praznika koji je na jednom mestu okupio veliki broj ljudi, jednako su uživali Vrlični ali i oni koji nakon rata više ne žive u ovim krajevima. Nakon „odmeravanje snaga“ u kucanju šarenim Vaskršnjim jajima, poslane su i najlepše Vaskršnje želje.

– Radost je i veselje na ovaj dan biti na ovom mestu. Zajedno sa porodicom došla sam iz Beograda da obiđemo grobove naših predaka, da se vidimo i okupimo sa prijateljima i rodbinom koji su ostali da žive ovde – radosno ali i setno priča Anica Crepulja koja je iz Srbije, za praznik, došla u svoj rodni kraj.

Njena nekadašnja sumeštanka Anđa Babić nije skrivala radost i ushićenje kako zbog Vaskrsa u Vrlici, tako i zbog velikog broja ljudi koji su tim povodom došli sa svih strana.

– Želim da nam svaki naredni dan donose što i ovaj, puno zdravlja, mira, sloge i blagostanja. Da se radujemo kao što je moja duša, danas, puna radosti i sreće što nas se okupilo ovoliko. Neka nam svima Vaskrsli Gospod da sve najljepše u životu – od srca je Anđa poželela svima.

Knin Vaskrs
Liturgija u pravoslavnoj crkvi u Kninu

Pored Vrlike, svečano i uz bogate trpeze, u krugu porodice i prijatelja , Vaskrsenje Hristovo proslavljeno je u svakom selu, hramu i domu od Zadra, Obrovca, Knina, Kistanja, Splita, svuda gde još i jednog pravoslavnog Srbina ima.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.

 

 

 

Komentariši