Razgovori o zajedničkim aktivnostima obeležili boravak Srba sa Kosova i Metohije u Vukovaru

Vukovarska srpska zajednica ugostila je predstavnike srpskog naroda iz Opštine Leposavić sa Kosova i Metohije. V.d. predsednika Opštine Leposavić Stevan Petronijević, odbornik u Opštini Leposavić Marko Radosavljević i direktor Direkcije za gradsko zemljište Aleksandar Miletić posetili su spomen park Dudik u Vukovaru, Kulturno-naučni centar Milutin Milanković u Dalju, vukovarsku crkvenu opštinu, kao i Eparhiju osečkopoljsku i baranjsku gde ih je ugostio episkop g.Heruvim. Uprkos tome što žive na različitim područjima, srpske zajednice iz Vukovara i sa Kosova i Metohije često naglašavaju da ih povezuje slična sudbina – istorijska iskušenja, demografski pritisci i potreba za očuvanjem identiteta, što je stvorilo temelje za međusobno razumevanje i prijateljstvo.

- Pre nekoliko godina nakon konferencije Srba iz regiona koja je održana u Banjskoj na Kosovu i Metohiji, mi smo prilikom povratka posetili Opštinu Leposavić i uspostavili kontakt sa ljudima koji su tamo bili, odnosno, sa našim današnjim prijateljima. Ta saradnja je svih ovih godina trajala na nivou naših međusobnih poseta, njihov dolazak ovde na fišijadu u Borovo i naš odlazak tamo na Gospojinski sabor. Uvek smo razgovarali o mogućnostima saradnje i povezivanja. Naše kulturno-umetničko društvo Zora iz Silaša je bilo već gost na Gospojinskom saboru, pre toga je Ansambl narodnih igara 2018. godine nastupao na istom tom saboru, ali imali smo želju da KUD Kopaonik iz Leposavića bude gost na našoj Smotri folklora i da na taj način malo više povežemo naša udruženja, ali i njih da predstavimo našoj publici – rekao je o počecima saradnje ove dve zajednice predsednik Zajedničkog veća opština Vukovar Dejan Drakulić.

Život u maloj, povezanoj zajednici

Leposavić, na severu Kosova i Metohije, karakteriše svakodnevnica mirnog ritma male sredine i povremenih političkih tenzija koje utiču na lokalni život. U takvom okruženju zajednica se oslanja na međusobnu povezanost i organizovanost, što ostaje ključni oslonac u funkcionisanju javnog i privatnog života.

- Svakodnevni život u Leposaviću je pun tenzija, ali uprkos tome je sporijeg ritma i dosta se zasniva na međusobnom poverenju i poznanstvima. Ljudi se uglavnom drže zajedno, pomažu jedni drugima i funkcionišu kao mala, povezana sredina. Većina obaveza i aktivnosti odvija se oko škole, posla, porodice i crkve. Iako postoje povremeni politički i administrativni izazovi, život je organizovan tako da se stvari obavljaju uz međusobnu podršku i dogovor. Građani uglavnom imaju veće poverenje u institucije koje funkcionišu u okviru srpskog sistema, dok saradnja sa kosovskim institucijama zavisi od nužde i situacije, razlog ovome je neučestvovanje Srba na prethodnim izborima i nepravedno nametanje nelegitimne vlasti. Upravo ovo vreme je donelo promene i srpska zajednica će konačno vratiti vlast pa se iskreno nadam da će sve doći na svoje mesto. Ipak, kada je reč o praktičnim stvarima kao što su zdravstvo, škole, komunalni problemi, oni su podržani od strane srpskih institucija i saradnja funkcioniše solidno – izjavio je direktor Sportsko Turističke organizacije i odbornik u skupštini Opštine Leposavić Marko Radosavljević koji je kao najveće izazove sa kojima se danas suočava srpska zajednica u Leposaviću naveo političku neizvesnost i osećaj nestabilnosti, administrativne prepreke - dokumenta, registracije, prelazak administrativnih linija, odlazak mladih zbog studija i posla, pritisak na očuvanje identiteta i strah od dugoročnih promena u okruženju.

Prema rečima našeg sagovornika sa Kosova i Metohije srpska zajednica u Leposaviću organizovana je kroz mrežu institucija i udruženja koje čine osnovu svakodnevnog funkcionisanja, ali i očuvanja identiteta. Ključnu ulogu imaju škole, vrtići i zdravstvene ustanove koje rade u okviru srpskog sistema, kao i Crkva, koja ostaje jedan od najvažnijih centara okupljanja. Pored njih, aktivna su i kulturno-umetnička društva, sportski klubovi i lokalna udruženja, dok neformalni odbori i predstavnici zajednice posreduju između građana i institucija, artikulišući njihove potrebe. Kulturni i nacionalni identitet čuva se kroz redovno obeležavanje verskih i državnih praznika, organizovanje kulturnih manifestacija i rad folklornih, pevačkih i dramskih grupa. Važnu ulogu imaju i porodične tradicije kao što su slava, običaji i zajednički rituali, ali i uključivanje dece i mladih u kulturne programe. Sve to zajedno stvara osećaj kontinuiteta i pripadnosti koji je za ovu zajednicu od posebnog značaja.

Kao najveće prednosti života u Leposaviću izdvaja se snažan duh zajednice i vere, koji se, kako kažu, oseća vekovima unazad. Tu je i bliskost male sredine u kojoj se ljudi međusobno poznaju, oslanjaju jedni na druge i lako organizuju oko zajedničkih potreba. Prirodno okruženje takođe se smatra važnim adutom, planine, reke i mirniji ambijent pružaju dobre uslove za zdrav život i rekreaciju. Sve to upotpunjuju tradicionalne vrednosti i izražen osećaj pripadnosti, koji ostaju jedan od temelja lokalnog identiteta.

- Ono na čemu bi trebalo zajednički raditi u narednim godinama jeste obezbediti stabilno i predvidivo okruženje za život, jačati lokalnu ekonomiju i otvarati nova radna mesta, ulagati u mlade, obrazovanje i kulturu, da bi ostali u mestu, razvijati infrastrukturu, putnu mrežu i javne usluge, čuvati identitet, ali istovremeno stvarati uslove za savremen, kvalitetan život i graditi bolju komunikaciju i saradnju između institucija i građana – dodao je Radosavljević.

Dijalog srpskih zajednica

Predstavnici srpske zajednice sa istoka Republike Hrvatske i predstavnici srpskog naroda sa Kosova i Metohije, ovom prilikom u Vukovaru, razgovarali su o aktuelnim temama koje su od suštinskog značaja za srpski narod, kako u matičnoj državi, tako i u dijaspori.

- To su zaista ljudi koji tamo vode veliku borbu kao što se i mi ovde trudimo da očuvamo naš identitet, kulturu i tradiciju i zaista su voljni da sarađuju. Dobrih su namera, otvorenog srca i drago nam je da smo imali priliku da našu dosadašnju saradnju proširimo i konkretno da uradimo neke stvari. Dogovorili smo i buduće projekte, tako da se nadam da će nam okolnosti dozvoliti i situacija na Kosovu i Metohiji da sve realizujemo. Plan nam je da njihova deca posete naš kraj i znamenitosti u njemu, ali i da naša deca i građani odu tamo, upoznaju se sa našim svetinjama i načinom života ljudi na tom području – dodao je Drakulić i naveo kako ove dve zajednice imaju dosta sličnosti.

- Sličnosti su u nekim problemima sa kojima se mi suočavamo, a sa kojima će se oni tek suočiti ili se već suočavaju. Ta priča koja je vezana za zajednicu srpskih opština na Kosovu i Metohiji i način rada i funkcionisanja u okviru tog postojećeg sistema jeste nešto o čemu smo puno razgovarali. Njima razgovor sa našim ljudima koji su učestvovali u postupku mirne reintegracije i stvaranju Zajedničkog veća opština Vukovar zaista puno znači. Nadam se da ćemo kroz međusobne posete i razgovore doći do određenih rešenja kako bi oni mogli najbolje i najlakše da funkcionišu, kako bismo im preneli naša iskustva i bolje se povezali.

Na kraju razgovora, naš sagovornik iz Leposavića posebno ističe da im je saradnja sa ljudima iz Vukovara ostavila snažan pozitivan utisak. Kako kaže, susreti su pokazali da između ove dve sredine postoji iskrena otvorenost, bliskost i spremnost da se gradi odnos zasnovan na međusobnom poštovanju i razumevanju.

- Saradnju sa srpskom zajednicom iz Vukovara doživljavam kao nešto posebno i duboko značajno. Iako nismo svakodnevno povezani, postoji jaka emotivna i istorijska veza koja nas spaja. Srbi iz Leposavića i Srbi iz Vukovara imaju slična iskustva, slične izazove i slično razumevanje političke realnosti u kojoj živimo. Zbog toga se međusobno razumemo mnogo bolje. To prijateljstvo nije samo formalno, ono je zasnovano na osećaju bliskosti, solidarnosti i zajedničke sudbine. Svaki susret, bilo kroz kulturne manifestacije, crkvene događaje ili posete, uvek bude toplog, iskrenog karaktera. Oseća se poštovanje i uvažavanje, kao i želja da se ta veza sačuva i jača. Upravo zato smatram da je saradnja sa zajednicom iz Vukovara važna jer daje osećaj podrške, zajedništva i kontinuiteta identiteta. U vremenu političkih i društvenih izazova, takve veze su dragocene jer pokazuju da nismo sami i da drugde postoje ljudi koji razumeju kroz šta prolazimo. Za mene lično, to prijateljstvo je i simbol snage i istrajnosti obe zajednice, dokaz da smo uprkos teškim okolnostima, uspeli da sačuvamo svoje vrednosti i povezanost – zaključio je Marko Radosavljević.