Sećanje na ubijene srpske civile u Varivodama
U organizaciji Srpskog narodnog veća i opštine Kistanje u selu Varivode održana je komemoracija za devet srpskih civila koji su 28. septembra 1995. godine, gotovo dva meseca od okončanja hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja”, mučki ubijeni u svom selu i na svojim ognjištima.
Porodice žrtava, meštani i meštanke sela Varivode, predstavnici srpskih i hrvatskih vlasti i izaslanici državnog vrha Republike Hrvatske, okupili su se i ovog septembra u selu Varivode, u opštini Kistanje, kako bi odali počast srpskim civilima ubijenim u ovom mestu pre dvadeset i devet godina. Gotovo tri decenije su prošle od kako su vremešni civili Varivoda, starosne dobi između 55 i 84 godine, sačekali hrvatsku vojsku u svojim domovima, na prozore svojih kuća okačili bela platna, uslišili poziv tadašnjih hrvatskih vlasti da ostanu u svojim domovima i računajući na njihovu zaštitu, verujući u svoju nevinost, cenu ostanka platili svojim životima. Ispred spomenika sa imenima devet ubijenih srpskih civila parastos je služio sveštenik Eparhije dalmatinske Milan Grubić koji je u svojoj besedi, osvrćući se na zločin počinjen nad devetoro nevinih i nedužnih srpskih civila, pozvao na molitveno sećanje, nezaborav, kajanje i oprost.
- Kao pravoslavni hrišćani mi smo dužni da se molimo za duše naših mučenički postradalih sunarodnika, jer njihova smrt zaista jeste bila takva, mučenička. Oni koji su postradali zarad imena svoga, samo zato što su bili pravoslavni Srbi, dok se mi molimo za njih siguran sam da se mole za sve nas kao naši predstavnici pred Gospodom. Istovremeno treba da se molimo za te nesrećne ljude koji su počinili ovakav zločin, da se pokaju, da svoja dela priznaju, da shvate šta su uradili, jer je pokajanje prvi korak ka spasenju. I sada ću ponoviti da pravde nema do pravde Božje, a svi mi hrišćani koji smo pozvani pre svega na ljubav, pokajanje i praštanje, jednog ćemo dana pred lice Božje – rekao je, između ostalog, sveštenik Grubić ističući da nije dovoljno jednom godišnje setiti se svih nevino postradalih, već da oni moraju trajno ostati u pamćenju i molitvama svih svojih sunarodnika.
Oko zločina i dalje zavera ćutanja
Predsednica „Dokumente” centra za suočavanje s prošlošću, Vesna Teršelič, ponovo je pred prisutnima pročitala imena žrtava, ističući kako za počinjeni zločin nad njima niko do danas nije osuđen zbog neefikasnosti istražnih postupaka i zavere ćutnje među akterima, petoricom, šestoricom hrvatskih vojnika.
- U vezi s ubistvima u Varivodama podignuta je optužnica protiv četvorice osumnjičenih, koje je sud u Zadru zatim oslobodio optužbi. Oslobađajuća presuda je u postupku po žalbi ukinuta i predmet je prosleđen sudu u Šibeniku, nakon čega je državni tužilac u Šibeniku odustao od optužbi, zaključivši da nema pouzdanih dokaza protiv optuženika. Kao i kod mnogih drugih zločina počinjenih u toku i nakon VRA „Oluja” niko nije osuđen. Dva su razloga: prvi je neefikasnost nadležnih pravosudnih institucija. Za grupu zločina počinjenih u toku i nakon VRA „Oluja” u kojima je prema podacima HHO stradalo više od 600 civila, do sada su podignute samo tri optužnice i dve pravomoćne osuđujuće presude, za zločin u Prokljanu i Mandićima te Kijanima. No drugi je razlog zavera ćutanja. Ne progovara niko iz grupe od 5-6 hrvatskih vojnika u uniformama HV-a, koji su tog dana vozilom došli u Varivode, te idući od kuće do kuće, vatrenim oružjem usmrtili devetero meštana koje su u tom trenutku zatekli u svojim dvorištima – istakla je Teršelič.
O zločinu u Varivodama Hrvatski helsinški odbor je prvog oktobra 1995. obavestio i snage UN-a.
- Neke od preživelih svedokinja iz Varivoda policija nije ispitala na vreme. Svedokinja događaja bila je sada pokojna Mara Dukić koju su vojnici presreli na ulasku u selo, no pritom je nisu ugrozili, već se uputili dalje. Mara Dukić je istoga dana i pronašla tela ubijenih sumeštana u dvorištima njihovih kuća, te se neko vreme i sama sklanjala, a potom otišla porodici u Srbiju, gde je boravila do 1997. godine. Vratila se u rodno selo, no uskoro je preminula. O samom događaju naknadno nije svedočila – navela je Teršelič.
Teršelič je rekla i da je posebno zabrinjava aktuelna društvena klima u kojoj se slavi pobeda hrvatske vojske u „Oluji”, te dodala kako smo ove godine gledali ružno lice Hrvatske u marširanju Škeje i veterana HOS-a, kao i koncert u Imotskom gde se otvoreno veličalo ustaštvo.
- Hrvatsko društvo klizi prema tvrdoj desnici što najbolje svedoči aktuelna najdesnija vlada od osamostaljenja Republike Hrvatske. Delotvorna reakcija na zanemarivanje civilnih žrtava u društvu nije dizanje panike, već dosledna borba za ravnopravnost, uvažavanje ljudskih prava i priznavanje činjenica o svim zločinima. Potreban je sistematski napor u politikama pamćenja, kulturnim politikama i politikama sankcionisanja. Moram se zapitati na koji će se način vladine institucije uključiti u obeležavanje tridesete godišnjice stradanja u Varivodama? Hoće li Ministarstvo kulture i medija predvideti neke posebne sadržaje i, na primer, podržati pripremu izložbe o detinjstvu, odrastanju, životu i umiranju u Varivodama? Hoće li policija i Državno tužilaštvo intezivirati predistražne i istražne radnje? Hoće li se Ministarstvo hrvatskih branitelja odlučiti na poboljšanje Zakona o civilnim stradalnicima iz Domovinskog rata kako bi više preživelih steklo status civilnih stradalnika? Pred ovim spomenikom otkrivenim 2010. u prisustvu predsednika Josipovića, pred kojim je cvet za žrtve položio i premijer Plenković, možemo izmeriti koliko smo daleko stigli u priznanju patnje svih stradalih. Ovi su čempresi posađeni za ubijene. Brzo rastu. Želela bih da se takvim tempom u Hrvatskoj gradi poverenje. Institucije svakako trebaju i mogu napraviti puno više, zbog stradalih – poručila je Teršelič.
„Kada se htelo suditi sudilo se i lažnim dokazima i svedocima”
Predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac ponovo je podestio da za zločin počinjen nad srpskim civilima Varivoda niko od pripadnika HV-a u proteklih 29 godina još nije osuđen, te naveo još neka od mesta u Šibensko-kninskoj županiji u kojima su počinjeni zločini nad srpskim civilima; Gošić, Mokro Polje, Kistanje, Uzdolje, Golubić, Strmica, Plavno…
- Svim tim ljudima je zajedničko to što su ubijeni zato što su odlučili ostati u svojim kućama, mahom vremešni i nezaštićeni. Previše da bi bilo slučajno i da bi bio hir pojedinih ljudi koji su imali loše namere. Do suđenja nije došlo jer se konstatovalo da nema dokaza na osnovu kojih bi se moglo suditi, a mi znamo da, kada se trebalo suditi, da se sudilo i bez dokaza. Znamo i da kada se htelo suditi, sudilo se i sa lažnim dokazima i još lažnijim svedocima. No, nećemo pomoći ni sebi ni ovde ubijenima, ni našim međusobnim odnosima na koje je danas pozvao paroh, ukoliko ovu komemoraciju opteretimo sa više reči nego što je već rečeno - rekao je Pupovac.
On je pozvao na jednak tretman prema svim žrtvama rata, bez obzira o kojoj nacionalnosti je reč.
Ovogodišnjoj komemoraciji u Varivodama prisustvovali su i izaslanica predsednika Republike Hrvatske Melita Mulić, izaslanik predsednika Sabora i Vlade Darko Nekić, saborska zastupnica Anja Šimpraga, župan Šibensko-kninske županije Marko Jelić, zamenici gradonačelnika Knina i Skradina, predstavnici veća Šibensko-kninske, Splitsko-dalmatinske, Ličko-senjske i Zadarske županije, načelnici Kistanja i Ervenika, te predstavnici VSNM iz drugih gradova dve županije.