Slikar čije reprodukcije krase mnoge srpske domove

Nakon stvaralaštva Uroša Predića vukovarska publika imala je priliku da se 20. decembra u Srpskom domu upozna i sa stvaralaštvom i delima čuvenog srpskog slikara Paje Jovanovića, jednog od najistaknutijih predstavnika akademskog realizma u Srba. Izložba je organizovana u saradnji sa Muzejom Grada Beograda, a o liku i delu Paje Jovanovića govorio je kustos ove kulturne ustanove Dušan Jovanović.

- Paja Jovanović predstavlja izuzetnu figuru u svetu umetnosti i naravno, akademskog realizma kome je on kao umetnik pripadao tokom čitavog svog života, ali mislim da je on zaista predstavljao izuzetan primer jednog sjajnog i uspešnog slikara u mnogo širem kontekstu. On je naprosto bio jedan fantastičan i priznat evropski slikar svoga vremena. On je naravno predstavljao veliko ime i ponos i svome narodu, a paralelno s njim stvarali su Uroš Predić u potpuno istom periodu, u istom akademskom realizmu, zatim Đorđe Krstić takođe jedan izuzetan slikar tog vremena, tako da su ta tri umetnika obeležila jednu epohu i u umetničkom i u uopšte kulturnom smislu kada je srpska umetnost u pitanju – istakao je tom prilikom Jovanović.

Izložba u Srpskom domu predstavlja presek slikarstva Paje Jovanovića koji je doživeo zaista duboku starost i koji je stvarao do poslednjeg dana svog života. Bez obzira što je stvarao u jednom istom stilu ne menjajući način na koji je radio svakako je obeležio epohu kroz različite motive kojima se bavio tokom života.

- Proslavio se kao bečki, salonski slikar, što znači da je stvarao u okviru jednog visokog društva u Beču tog vremena. Njegovi klijenti su bili pripadnici imućnog građanskog sloja, aristokratija pa sve do samog austrijskog cara Franje Josifa, koji je bio neko ko je izuzetno cenio Paju Jovanovića o čemu svedoči i činjenica da je on bio slikar koji ga je najveći broj puta slikao. Car ga je cenio i zbog njegove profesionalnosti i zbog toga što je bio vrhunski intelektualac, ali i zato što ga nije izlagao preteranom maltretiranju već je radio veoma brzo. To je car jako cenio jer nije morao dugo da mu pozira što je njega strašno iscrpljivalo kod drugih umetnika koji su to od njega zahtevali – objašnjava kustos Dušan Jovanović.

Dušan Jovanović

Paja Jovanović je ušao u gotovo sve srpske domove kroz istorijske kompozicije koje je stvarao tokom svog života naročito u jednom značajnom periodu kada se bavio tim istorijskim kompozicijama koje u mnogome ulaze u svest srpskog naroda. Kada su određeni događaji iz srpske istorije u pitanju jednom prosečnom Srbinu se pred očima stvori upravo Pajino delo kao jedna direktna asocijacija na taj istorijski događaj poput, na primer, Seobe Srba. Većinu tih dela stvarao je u mnogo primeraka, a rađene su i reprodukcije koje su bile veoma popularne u narodu i mnoge kuće su ih imale kao neku vrstu porodične relikvije.

- Ovde imamo priliku da vidimo, ne samo njegovo istorijsko slikarstvo, nego i Paju kao salonskog slikara i portretistu, ali i jedan važan segment u njegovom stvaralaštvu koji se ogleda kroz prisustvo njegove žene Muni koja je bila njegova velika životna inspiracija, odnosno muza. Ona je svoj život potpuno posvetila toj ulozi stalno mu pozirajući i ti portreti ne predstavljaju nju kao Muni Jovanović već i u mnogim drugim ulogama ličnosti iz mitologije i na istorijskim kompozicijama kada je njen lik davao ličnostima za koje se ne zna kako su stvarno izgledale. Ona je bila 35 godina mlađa od Paje Jovanovića i bila je izuzetno lepa žena. Ovde je izloženo i delo „Odmor bašibozuka“ koje je nastalo između 1882. i 1884. u Londonu za vreme boravka Paje Jovanovića nakon što se tamo preselio na poziv jednog čuvenog galeriste da tamo stvara i prodaje svoja dela iz faze orijentalizma koja je tada bila izuzetno popularna. Tokom tog perioda Jovanović se izuzetno obogatio jer su cene njegovih slika bile veoma visoke i mnoge njegove slike nalaze se rasute po čitavom svetu. Ova slika je jedna iz te serije za koju se smatra da je dugo bila u Americi i da je onda vraćena u London. Srbija je otkupila tu sliku na aukciji i ona se sada nalazi u kolekciji Paje Jovanovića koja pripada Muzeju Grada Beograda što daje jednu dodatnu vrednost, jer do sada nije bilo slika iz tog perioda Jovanovićevog stvaralaštva. Slike u muzeju su slike koje je on poklonio kada je 1950. svojom odlukom darovao celu svoju kolekciju ali i svih svojih vrednih privatnih predmeta koji su se nekada nalazili u njegovom ateljeu u Beču – zaključio je Jovanović.

Ovim programom Srpski dom nastavio je seriju programa o velikanima srpskog slikarstva. Prethodnog puta publika se zahvaljujući saradnji sa Galerijom Matice srpske iz Novog Sada upoznala sa Urošem Predićem.

- Govoriti o slikarima druge polovine 19. i prve polovine 20. veka pa sve do kraja njihovog života pedesetih godina prošlog veka, a ne pomenuti Paju Jovanovića zaista ne bi bilo u redu. I jedan i drugi su velikani ne samo srpskog nego i svetskog slikarstva, sa velikim ugledom i renomeom. Oni su bili i savremenici i imali su dug život, doživeli su, prvi 96, a drugi 98 godina, ali su imali drugačiji stil i pristup životu. Cilj ovoga što radimo je upravo to da se upoznamo ne samo sa njihovim delima nego i sa njihovim životom – rekao je direktor Srpskog doma Nebojša Vidović.

Bilo je predviđeno da se posetioci uz pomoć VR naočara sa Muzejom Grada Beograda upoznaju i na virtualan način, ali je zbog lošeg internet signala ostala uskraćena za ovaj doživljaj. To ipak nije ni najmanje umanjilo vrednost svega što je u Srpskom domu viđeno i rečeno o delu Paje Jovanovića.