Sveti Sava – duhovni svetionik srpskog roda

„Njegova ličnost je oduvek našem narodu određivala smer u kojem treba da se krećemo putem koji nam je svima jasan i esencijalan, a to je put Carstva Nebeskog. Na tom putu smo osetili, ali i danas osećamo, brigu i čovekoljubivost pravoslavlja, jer je svetootački lik Svetog Save prvi i pravi primer našeg naroda u ostvarivanju vrlinskog života u Hristu“. Reči su ovo  Njegovog preosveštenstva episkopa osečkopoljskog i baranjskog Heruvima kojima se na početku svečanosti obratio sabranom narodu. Naglasivši da ličnost Svetog Save predstavlja autentičan i svevremen primer vrlinskog života u Hristu, episkop je svetosavsku filozofiju života istakao kao blagodatni dar srpskom narodu, duboko utemeljen u hrišćanskim vrednostima. Kako je rekao, Sveti Sava je sve činio „u Hristu, za Hrista i sa Hristom“, ne radi sticanja lične slave, već kao živo svedočanstvo vere. Govoreći o suštini svetosavlja, episkop Heruvim ukazao je na važnost negovanja spomenutih vrednosti i podsetio da ono nije ideologija niti prolazni društveni sistem, već pravoslavni put koji kroz vekove čuva kulturu, jezik i duhovni identitet srpskog naroda.

- Svetosavlje je eshatološki duboko i nadilazi granice uma, ono nije profano i komercijalno, kako mnogi danas doživljavaju lik i delo Svetog Save. Iz te žive ličnosti izlio se u našem narodu jedan ceo filozofski sistem života, kulturološke vrednosti i jedinstvene izražajnosti. Vrednost tog sistema utemeljena je isključivo na hrišćanskim vrednostima. To nije ideologija jer je ideologija prolazna, ona pred nas stavlja izbor između korporativnog hedonizma evropskog koji nas danas vodi u nihilizam, ništavilo i bezvrednost, a Hrista koji je život, stavlja na margine društva. Moramo imati u vidu da Svetosavlje na pravom putu istrajava kroz vekove i ostaje za večnost kao pravi put ka kome naš narod treba da ide. Ono nije nikakav ovosvetski sistem, već je to čist pravoslavni put za očuvanje kulture i jezika, i nije radikalno i isključivo u odnosu na neku drugu datost, već oni prima i prihvata različitosti radujući se, zato i jeste ugrađeno u svetsko kulturno nasleđe čovečanstva - poručio je episkop.

Akademija je tradicionalno počela himnom Svetom Savi, a kulturni deo nastavljen je starim i lepim pesmama u interpretaciji Muškog hora „Riznica“. Program je upotpunjen i rečima Svetog Justina Popovića iz odlomaka njegovih poznatih dela a koje su vešto i živopisno čitali naratori Biljana Đurović i Ljubomir Bulajić. Kako su otpevane pesme, poput Molbe Svetom Savi, Srbin to sam ja, Divan je kićeni Srem, podsetile na kulturu i identitet srpskog roda, tako se i odlomcima iz značajnih i poznatih dela naših pisaca, pesnika i akademikaukazalo na bogatstvo tradicije i mudrosti koju čuva duh pravoslavlja. Ono što je takođe sadržajno i smisleno upotpunilo akademiju jeste Svetosavska beseda protojereja–stavrofora Marka Šukunde u kojoj se orjentisao na značaj čovekoljublja i rodoljublja, ali iznad svega hristoljublja kao vrednosti i načela koje je Sveti Sava čuvao, negovao i ostavio nam na poverenje.

- Danas nebeska Srbija kliče što na njenom čelu stoji tako veliki svetitelj i čovek kao što je Sveti Sava. Mi ga ne proslavljamo samo radi pomena i uspomene, već kao živog oca, prosvetitelja i duhovnog učitelja srpskog naroda. Proslavljanje dana smrti nekog svetitelja, dokaz je da za njega smrt ne postoji. Najbolji primer za to jeste Sveti Sava i upravo njegov životni put treba da nam bude uzor za prilazak Bogu jer i sam Bog je među nas Srbe došao kroz ličnost Svetog Save. Uz pomoć vrlina i ljubavi, sledeći put Gospodnji, princ Rastko se preobražava u Svetog Savu. On postepeno hristijanizuje srpsku dušu i kao što Hilandar kamen po kamen raste u velelepnu građevinu tako i raste vera među srpskim narodom. Upravo ovaj srpski sveti otac daje primer kako treba voleti Boga i Srbiju - poručio je Šukunda.

Podsetivši na značaj jedinstva vere u rodu i narodu kroz poštenje i vaspitanje, Šukunda je poručio da takvo jedinstvo po krvi doprinosi uveliko porodici, zajednici i društvu, ali da je daleko veće ono duhovno jedinstvo među ljudima, jedinstvo po Bogu kao zajedničkom ocu svih ljudi.

Za kraj kulturnog dela programa kao glumci nastupili su Vukašin Popović koji je u ulozi Rastka Nemanjića interpretirao stihove iz zbirke pesama „Nebesnik“ autora Miloša Jankovića te Olga Đorđević koja je u ulozi Svete Petke predstavila delo Svetog Justina Popvića „Rastko i savremena omladina“.

Duh Svetosavlja i u Belom Manastiru

Dan posle obeležavanja svečane akademije u Vukovaru, 25. januara, ime najvećeg srpskog prosvetitelja proslavljeno je i u Belom Manastiru. Svečano sabranje pokazalo je koliko Svetosavlje i danas živi kroz ljude. U Centru za kulturu, kroz glasove dece, igru folklora i reči koje slave Svetog Savu, jačala je i snaga zajedništva i istrajnosti srpske zajednice u Baranji, koja čuva svoju duhovnu i kulturnu vertikalu uprkos vremenu i prostoru.

Zaslužni za bogat i zanimljiv program su Srpska pravoslavna parohija belomanastirska, SKD „Prosvjeta“ pododbor Beli Manastir, SKD „Prosvjeta“ pododbor Jagodnjak, Veće srpske nacionalne manjine Grada Belog Manastira, Folklorni ansambl „Čuvari tradicije baranjskih Srba“, SKUD „Jovan Lazić“, Kolo srpskih sestara „Sveta Jelena Dečanska“, Udruženje dece i roditelja „Pčelice“, Srpsko udruženje žena „Dukat“, kao i profesori i učenici Srednje škole u Belom Manastiru i osnovnih škola iz Belog Manastira, Jagodnjaka i Kneževih Vinograda, te učenici Programa plus Srpskog narodnog veća Beli Manastir.