U toku prva etapa očuvanja običaja ,,Kraljice’’

Hrvatska je jedna od retkih zemalja koje se mogu pohvaliti bogatom, kako materijalnom, tako i nematerijalnom kulturnom baštinom, a jedno od nematerijalnih kulturnih dobara nalazi se na istoku Hrvatske, pod nazivom „Kraljice“. Kako bi izvorni oblik ovog običaja bio sačuvan Zajedničko veća opština Vukovar u partnerstvu sa Ansamblom narodnih igara SKD „Prosvjeta“ Vukovarzapočeo je projekat posvećen očuvanju običaja „Kraljice“ kao dela nematerijalne kulturne baštine srpske etničke zajednice na prostoru Republike Hrvatske. 

- U razgovoru sa direktorom ANI Vukovar Dejanom Kurucićem, došli smo na ideju za potrebom očuvanja igara karakterističnim za ove prostore i zaključili smo da su srpske kraljice prve na listi koje trebaju da se zaštite, pa zatim igre iz Srema. Moja želja je bila da zaštitimo to kao nematerijalnu kulturnu baštinu Srba. Kraljice smo već počeli istraživati kroz Odbor za kulturu i jedan od produkata tog istraživanja je naša izložba „Nasleđe predaka – običaj kraljica u međurečju Dunava i Drave“. Mislim da je ovo izuzetno velika stvari i ovo je prvi ovakav projekat koji zahteva dosta vremena, rada, istraživanja na terenu, kasnije obradu podataka, publikacija i na kraju podnošenje samog upitnika za upis. To je postupak koji traje i očekujemo da će sredinom iduće godine naša ideja biti i realizovana – rekao je predsednik Zajedničkog veća opština Vukovar Dejan Drakulić.

Stručni tim koji vodi istraživanje čine etnomuzikolog i etnokoreolog Gordana Roganović i etnolog i antropolog dr Vesna Marjanović. One će svojim iskustvom i poznavanjem materije dati značajan doprinos sistematizaciji i zaštiti ovog vrednog kulturnog nasleđa.

- Moje istraživanje je započelo još 2016. godine, a kraljicama sam se fascinirala još i prije toga, govorimo o običaju Srba iz svih krajeva. Ovom temom sam se odlučila pozabaviti više na doktorskim studijama kada sam upravo ovaj običaj odlučila prijaviti kao temu. Što se tiče samog projekta zaštite, ideja postoji već neko vreme, ali sada se pružila prilika kada je ZVO prepoznao potencijal i odlučio da finansira istraživanje. Postoje koraci koji se moraju uraditi kako bismo uspeli u nameri da zaštitimo naše bogatstvo, a prvi korak je terenski rad. Koleginica Vesna i ja poznajemo uveliko literaturu od toga ko je pisao do toga šta je pisano i pronađeno koje godine, pogotovo jer sam radila pripremu za doktorat. Bilo mi je zanimljivo videti šta se dešava ovde. Kako bi se naša zamisao ostvarila, običaj mora i danas da živi, a odlaskom na teren imali smo priliku videti da običaj nije izumro. Isto tako, da bi bili na listi mora postojati dokaz da običaj postoji tri generacije unazad – rekla je etnomuzikologinja Gordana Roganović.

Prva faza projekta obuhvaća terensko-istraživački rad, ali isto tako i arhivsko-muzeološki. Cilj je dopuniti saznanja koja već postoje, proučiti specifične detalj i razotkriti varijante običaja koje variraju od sela do sela.

Stručni tim svoje istraživanje je započeo u Borovu, gde je u procesu prikupljanja podataka učestvovalo Kulturno-umetničko društvo „Branislav Nušić“, a zatim je terenski rad nastavljen 9. aprila u Dalju. Svoj doprinos prikazu običaja dali su i članovi Srpskog kulturno-umetničkog društva „Branko Radičević“ iz Dalja. Kako bi Roganovićeva i Marjanovićeva stekle potpuni dojam tadašnjeg izvođenja kraljica, doprinos u istraživanju su dali i stariji meštani koji su učestvovali kao kazivači, deleći svoja sećanja i svedočenja o tome kako se običaj „Kraljica“ nekada praktikovao u njihovoj zajednici.

 - Važno je koliku svest ima lokalna sredina da je ovo deo njihovog identiteta kada gledamo ceo mozaik običajne prakse kroz našu istorija, ali i budućnost, koliko to povezuje zajednicu , kako na onom porodičnom planu, tako i na lokalnom nivou. Isto tako, kroz običaje zajednica treba da pulsira i da se saosećamo jedni sa drugima – nadodala je doktorka Marjanović i na ovaj način naglasila da se kroz običaje držimo zajedno.

U nastavku prve etape projekta, terensko istraživanje je nastavljeno i u Trpinji 16. aprila, kako bi se dodatno obogatilo znanje o lokalnim varijantama ovog značajnog segmenta nematerijalne kulturne baštine srpske zajednice. Značajan doprinos dao je i KUD ,,Mladost’’ Trpinja scenskim prikazom kazivanja njihovih baka.