„Vršnjačko nasilje je ozbiljan problem“

Povodom Nacionalnog dana borbe protiv vršnjačkog nasilja, poznatog i kao Dan ružičastih majica, saborskim koleginicama i kolegama obratila se Dragana Jeckov iz Samostalne demokratske srpske stranke.

- Vršnjačko nasilje je jedan od vrlo jasnih pokazatelja da deci nije dobro i ugodno u „njihovoj koži“, da nešto nije kako treba. Svima nama to je alarm i prva misao treba da bude kako zaštiti dete žrtvu, a za to je potrebno na vreme prepoznati i zaustaviti nasilje, na zatvarati pred njim oči, ne umanjivati ga i ne banalizovati ga, nego tražiti njegov uzrok. Kada je u pitanju uzrok, stručnjaci upozoravaju da dete koje se nasilno ponaša nasiljem često rešava i svoje lične poteškoće, ispoljavajući svoje frustracije prema vršnjacima. I upravo tada je važna stručna procena da li je i ono izloženo nasilju u nekom od svojih okruženja, na primer u porodici ili školi i šta su izvori nasilničkog ponašanja - rekla je Jeckov.

Iznela je takođe i zaključak jednog istraživanja o trendovima u vršnjačkom nasilju u kojem se procenjuje kako svako četvrto dete, u uzrastu između 10 i 14 godina doživljava barem jedan oblik nasilja u školi, verbalno ili fizički.

- Rezultati su pokazali da se 16 odsto dece gotovo svakodnevno ponaša nasilno prema drugoj deci, pri čemu osam odsto dece istovremeno i čini i doživljava nasilje. Takođe, pokazalo se da su dečaci češće počinioci i žrtve fizičkog nasilja, a alarmantno je da udeo počinilaca nasilja sa odrastanjem raste. Posebno zabrinjava to da je samo 22 odsto dece koja su bila žrtvom vršnjačkog nasilja iskazalo da se obratilo odrasloj osobi za pomoć. Najčešće su to roditelji, a tek 11 odsto njih obratilo se nastavnicima - iznela je Dragana Jeckov u svom izlaganju.

Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova su u ovom segmentu takođe nepopularni, pa je u 2021. godine zabeleženo čak 10 odsto više počinilaca vršnjačkog nasilja među maloletnicima nego 2020. godine. Takođe, vidljivo je i da se spušta starosna granica u kojoj deca postaju počinioci nasilja, tako da je velika većina nasilnika sada u uzrastu između 14 i 18 godina.

- Da je vršnjačko nasilje ozbiljan problem, kako kod nas, tako i u regionu upućuju nas i vesti koje smo šokirani čitali o tragičnom događaju u o beogradskoj osnovnoj školi. Pre koji dan osvanula je vest o učenici koja je u školu donela sekiru. Svedočili smo i napadu huligana na maloletnike na pravoslavni Badnjak u Vukovaru. Nažalost, mislim kako bih mogla da nabrajam do sutra. Stava sam da na svaki oblik nasilja treba da reagujemo i da ga jasno osudimo, a posebno na vršnjačko nasilje jer je ono i posebno opasno jer dolazi od dece. Važno je reagovati da se ne bismo svrstali u nepopularnu kategoriju nemih posmatrača. Na kraju, budimo dobri primeri jer su naša deca slika nas odraslih - zaključila je Jeckov za saborskom govornicom.

Krajem prošle i početkom ove godine u javnom savetovanju našao se novi Protokol koji će ispratiti sve promene u vršnjačkom nasilju.