Život u Šibensko-kninskoj županiji polako se vraća u normalu
Koronavirus nije zaobišao ni Šibensko-kninsku županiju. Iako je do sada registrovano devedeset slučajeva obolelih zaraznom bolesti KOVID 19, situacija se u ovoj županiji polako vraća u normalu.
Stanje u Šibensko-kninskoj županiji, pojedinim opštinama koje je čine, ali i narednim koracima nakon popuštanja mera donesenih u svrhu sprečavanja zaraze, pojasnili su nam zamenica župana Šibensko-kninske županije Anja Šimpraga i gradonačelnik Knina Marko Jelić.
Iako je u Šibensko–kninskoj županiji, po najnovijem izveštaju Štaba civilne zaštite, zabeleženo tačno 90 slučajeva zaraženih koronavirusom, u manjim opštinama ti slučajevi bili su pojedinačni. Štabovi civilne zaštite, kažu nadležni, odradili su dobar posao i sprečili širenje zaraze u krajevima gde većinu čini upravo najrizičnija kategorija stanovništva, hronični bolesnici i ljudi starije životne dobi.
- Pad broja obolelih na području naše županije u poslednjem periodu daje nam nadu da smo najgore prevazišli. Što se tiče svih naših opština, dakle u Kistanjama, Erveniku, Civljanima i Biskupiji, važno je reći da se tu pojavilo nekoliko pojedinačnih slučajeva obolelih koji su vezani za kninsku bolnicu. Poznato je da je kninska bolnica bila jedno od dva žarišta zaraze, uz ostrvo Murter koje je jedno vreme bilo u karantinu, tako da ti pojedinačni slučajevi i nisu bili veliko iznenađenje. Svi naši opštinski štabovi civilne zaštite, ali i oni iz Knina, Skradina, Drniša i drugih gradova, zaista su odradili veliki i zahtevan posao i smatram da smo se sa svime ovim dobro izborili. Ovo je prvi put da se svi zajedno susrećemo sa ovakvom situacijom, ali smo dali sve od sebe da onima kojima je pomoć najviše bila potrebna, a to su prvenstveno stariji, bolesni, socijalno ugroženi, pomognemo u dostavi lekova, hrane i svega onoga što im je bilo neophodno - ističe zamenica župana Šibensko-kninske županije Anja Šimpraga.
Ograničenu slobodu kretanja, zabranu izlazaka i javnih okupljanja, zatvaranje trgovačkih i svih ostalih radnji, uz sve ono što su donele mere predostrožnosti, stanovništvo u manjim sredinama lakše je podnelo zahvaljujući dobroj organizaciji nadležnih institucija i udruženja.
- Adekvatna uputstva koja su na vreme stizala od lokalnih, županijskog ali i nacionalnog Štaba civilne zaštite, doprinela su da se dobro organizujemo i zaštitimo ljude od goreg scenarija koji nas je mogao zadesiti. Udruženja koja se bave brigom o starijoj i nemoćnoj populaciji, njihove geronto-domaćice na terenu, vatrogasci, komunalci, opštinski službenici, svi su se uključili u akciju pomoći kako bi stanovništvo ostalo u kućama a pri tom da budu snabdeveni sa svim njihovim svakodnevnim potrepštinama. Situacija u selima je dodatno povoljnija i zbog godišnjeg doba u koje smo zakoračili, jer su ljudi okrenuti ka poslovima u polju, setvi, obrađivanju zemlje i uzgoju sezonskih kultura tako da je i to doprinelo povoljnijoj epidemiološkoj situaciji - pojašnjava Šimpraga.
„Još uvek ne smemo da se opustimo“
Pravila na svim poljima i u svakom smislu te reči strogo se moraju poštovati. Zahvaljujući prvenstveno blagovremenoj reakciji nadležnih službi, ali i disciplini građana, grad Knin i njegovi stanovnici uspešno su prebrodili ovaj krizni period , ali i u dolazećim danima i mesecima neophodno je voditi računa i biti na oprezu, nositi zaštitnu opremu, držati fizičku distancu, održavati higijenske mere i ne opuštati se previše jer virus je još uvek prisutan, poručuje gradonačelnik Knina Marko Jelić.
- Pokazalo se da vera kod svih nas puno toga rešava, ali smo naučili da se moramo pridržavati i pravila kako u verskom smislu tako i u civilnom i ovom sociološkom. Moram reći da su građani Knina uglavnom poštovali sva ta pravila, uz izuzetke kojih ima i u svakoj drugoj sredini. Što se tiče gradskih ustanova i službi Grad je nastavio normalno da funkcioniše, iako je obim poslova bio smanjen. Svaki dan smo bili dežurni i većina službenika se smenjivala u skladu sa propisima koje smo imali. Sada nam sledi to postepeno preusmeravanje mera, neću reći popuštanje, u smislu da će se ići prema ekonomskim i drugim stvarnim potrebama, a što se tiče samodistanciranja tu nam svakako ostaje obaveza i odgovornost prema sebi i drugima, nošenje maski, rukavica i druge zaštitne opreme jer virus je još uvek tu i ne smemo dozvoliti situaciju da dođe do nove eskalacije - poručuje gradonačelnik Knina Marko Jelić.
Najveće izvorište same zaraze, u Kninu, predstavljala je kninska bolnica. Uzevši u obzir specifičnost zdravstvene usluge koju bolnica pruža, a to je briga o težim bolesnicima na produženom lečenju, razmere širenja zaraze mogle su biti znatno veće. Trenutni pokazatelji povoljnije epidemiološke situacije idu ka tome da se, od petog maja, i ovoj zdravstvena ustanova vrati u uobičajenu funkcionalnost.
- Kada realno sagledate, bilo je za očekivati da se slučajevi zaraze najpre pojave na takvom mestu gde dolaze ljudi koji imaju različite zdravstvene teškoće. Pre par dana u poseti bolnici bio je Ministar zdravstva, Vili Beroš, koji je zajedno sa epidemiološkom službom došao sa ciljem sagledavanja situacije. Stanje je sada dobro, nadamo se da će tako i ostati i da će se od petog maja vratiti puna funkcionalnost bolnice - optimističan je Jelić.
Period nakon relaksacije postojećih mera zabrane, teško je predvideti. Većih investicija u infrastrukturu izgledno je da neće biti ali će se nastojati više ulagati u privredne i poljoprivredne preduzetnike, kažu nadležni.
- Ono što je izgledno nakon svega ovoga jeste da ćemo, ne samo mi već i čitav svet, ući u jednu ekonomsku krizu. Sa novcem moramo postupati razumno i racionalno, iako smo to činili i do sada. Sve ono što u ovom trenutku nije potrebno, a nakon sagledavanja stanja budžeta, Grad će staviti na neku vrstu liste čekanja. Neće biti novih asfaltiranja ulica, novih rasvetnih tela i sličnih stvari, sačekaćemo sa svim tim bar za izvesno vreme. Ideja za novi rebalans budžeta, iako znate da smo ga kroz mandat ove gradske uprave povećali za par hiljada posto ulaganja u preduzetništvo, je da ih dodatno povećamo kako bi ljudima koji su zadržali radnike i nastojali raditi u ovim okolnostima, pomogli da stanu na noge i nastave normalno funkcionisati. Ukinuli smo komunalnu naknadu za poslovne subjekte u ovom periodu, onima koji iznajmljuju prostor od Grada a nisu radili, ta zakupnina se neće naplaćivati, povećaćemo sredstva za poljoprivredu i to je ono što je prioritet za naše ruralne krajeve - pojašnjava gradonačelnik Knina.
Bez svega se može ali bez hrane se ne može
Situacija koja je zbog koronavirusa blokirala gotovo ceo svet, može biti dobar pokazatelj prednosti života u manjim ili ruralnim sredinama. Prividna sigurnost u kratkom je roku izgubila bitku sa vrednosti zemlje i svega onoga što smo, u trci za materijalnim, lako zaboravili. Upravo tu situaciju gradonačelnik Knina iskoristio je za poruku onima koji su odustali od života na svojim pradedovskim imanjima.
- Ono što je važno znati jeste da je proizvodnja hrane preduslov da uopšte postojite jer hraniti se morate. Ne morate imati automobil, odeću koja je skupa ili markirana, dobar sat ili telefon, ali jesti morate. Mi koji smo rođeni u ruralnim krajevima, navikli da radimo na zemlji ne od juče već od najranijeg detinjstva, znamo da je život siguran samo onda kada imate proizvodnju hrane. Sa takvim životnim uvidima živeli su moji preci, ja koji sam trenutno na poziciji gradonačelnika Knina i radim na svojoj zemlji, ali i svi naši sugrađani i meštani okolnih sredina. Sve ovo nas je potaklo na obradu površina koje su bile zapuštene, i da su ljudi shvatili da je zemlja ishodište. Mislim da su i svi oni koji su otišli iz ovih krajeva, i rade u nekim razvijenijim zemljama u kojima su primanja značajno veća, sada uvideli da ta prividna sigurnost vrlo brzo nestane. Iz tog razloga ja još jednom pozivam one koji ovde imaju gde da se vrate, da to i učine. Ovde imate vodu koja je preduslov svega, imate klimu i čist vazduh kao retko gde, ali prvenstveno imate svoj komadić zemlje, imate svoje domove i grobove svojih predaka, dovoljno razloga da se vratite živeti na svome i na taj način gradite svoju sigurnost, svoju porodicu pa i ovo društvo - poručuje Jelić.
S njim se slaže i zamenica župana Šibensko-kninske županije Anja Šimpraga. Iako period oporavka tek predstoji, ona smatra da će i narodu u Dalmaciji trebati mnogo vremena da se ponovo vrati na staro, ali ne sumnja u genetiku i borbenost ljudi koji su navikli da se bore sa različitim životnim nedaćama.
- Ovaj narod je naučio teško živeti i naporno raditi kako u prošlosti, tako i u periodu nakon rata. Borba za opstanak im neće biti strana, ali neće biti jednostavno nositi se sa svim tim, i dalje postojećim, pravilima distance, drugačijeg načina funkcionisanja od onog na koji su navikli. Još uvek su na snazi propusnice koje ograničavaju kretanje između županija, granice su zatvorene i stvorila se nemogućnost dolazaka ljudi koji ovde imaju svoje roditelje, bake i dedove, svoja imanja koja su posećivali bar nekoliko puta godišnje. Sve nas to još uvek koči u normalnom funkcionisanju, jer smo na testu strpljenja i odgovornosti koji i ovaj put moramo položiti.
Hoće li će nas virus protiv koga se bori ceo svet učiniti boljima ili ćemo ga, kao i sve nevolje do sada, brzo zaboraviti ostaje da se vidi. Predstavnici županijskih i gradskih vlasti smatraju da ima prostora za optimizam i da se zajedničkim naporima može doprineti boljitku života i u ovim krajevima.
*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.