Zločin bez kazne

FOTO: Sandro Lendler/SNV

U noći između 7. i 8. decembra 1991. godine pripadnici rezervne jedinice MUP-a kojom je komandovao Tomislav Merčep, počinili su stravičan zločin na Adolfovcu nad srpskom porodicom Zec iz Zagreba. Merčepovi ljudi su krvoločnim ubistvom presudili dvanaestogodišnjoj devojčici Aleksandri, njenoj majci Mariji i ocu Mihajlu samo zato što su bili srpskog porekla. Mihajlo Zec, cenjeni zagrebački mesar, ubijen je u dvorištu porodične kuće u Zagrebačkoj Trešnjevci nakon što su pripadnici rezervnog policijskog odreda neovlašteno ušli u kuću i uzeli sve vredne stvari. Mihajlo je traživši od pljačkaša da vrate ono što su uzeli, sa nekoliko ispaljenih metaka ostao na mestu mrtav. Kada su čule pucnjavu, na ulicu su izašle majka Marija i starija ćerka Aleksandra (12) koje su Mihajlove ubice strpale u kombi i odvezle na Sljeme gde su ih likvidirali. Preostala deca iz porodice Zec sin Dušan i ćerka Gordana, spavali su u svojim sobama i tako preživeli ovaj stravičan zločin.

U nameri da pošalju poruku o besmislu rata, ogromnim štetnim posledicama koje sa sobom nosi mržnja zasnovana na nacionalnoj i verskoj osnovi, svake godine na ovaj dan Srpsko narodno veće, Antifašistička liga RH uz podršku Grada Zagreba okupljaju se na Adolfovcu, gde su ubijene Aleksandra i Marija Zec kako bi komemoracijom obeležili najtužniji događaj i mesto u Zagrebu. Zahvaljujući toj inicijativi i izgradnji spomen ploče pre par godina, danas ova nevino stradala porodica sa malom Aleksandrom predstavljaju simbol stradanja sve dece u ratu i stradanja svih nevinih žrtava kojima su brutalno presudili uniformisani ratni profiteri - beskrupulozne ubice i pljačkaši presvučeni u ruho patriota.

- Naše okupljanje jednom godišnje na današnji datum jedan je od retkih trenutaka tokom godine kad spomen ploča postavljena na mestu ovog zločina ispunjava svoju funkciju te nas suočava s vlastitom prošlošću, upozorava i informiše da su ubijeni majka i dete. Ovaj zločin počinili su pripadnici rezervnog sastava MUP-a, koji su te večeri upali u kuću porodice Zec, iako nisu imali ni razlog, niti valjan dokument potreban za ulazak u kuću, a ni dozvolu za pretragu koju su izvršili. Nakon počinjenog zločina nisu odgovarali. U međuvremenu su dobili odlikovanja, unapređenja, povlaštene penzije i pomilovanja za druge zločine.
Ipak, važno je znati da je pre nekoliko godina pravosnažno prema zapovednoj odgovornosti osuđen njihov komandir, Tomislav Merčep, kao komandir jedinice koja je na Kutinskom, Zagrebačkom i Pakračkom području nezakonito zatvorila najmanje 52 osobe od kojih su 43 ubili. Sećanje na Aleksandru i njen život obavezuje nas da se borimo za bolje društvo, gde nijedno dete neće strahovati za svoju bezbednost - poručio je predsednik SNV-a Boris Milošević.

„Neko mi je rekao da devojčici vežem oči“ navedeno je u izjavi jednog od ubica devojčice. Osvrnuvši se na taj iskaz, Milošević je ukazao na ogromnu bezdušnost koja je ovo mesto obeležila kao hladno i mračno jer je baš tu, vezanih ruku i očiju, likvidirana Aleksandra, devojčica sa Trešnjevke.

Pored Miloševića i brojnih građana, komemoraciji je prisustvovao i predsednik SDSS-a Milorad Pupovac, a počast ispred Antifašističke lige RH odao je njen predsednik Zoran Pusić, saborski zastupnici stranke Možemo! Rada Borić i Damir Bakić, te predstavnici Grada Zagreba na čelu sa zamenikom zagrebačkog gradonačelnika Lukom Korlaetom.

- Nalazimo se na najtužnijem mestu, gde su smaknute Aleksandra i njena majka Marija. Vozeći se vijugavom cestom prošli smo delić jeze koju su prošle majka i ćerka prema svom stratištu. Ono što se ovde dogodilo monstruozan je zločin, a strašan kraj i odlazak dvaju nevinih bića stvara odgovornost za nas koji ostajemo. Komemoracija je čin otpora društvenoj isključivosti i podsetnik na krhkost sistema, koji je potrebno održavati i njime se baviti jer je podložan devijacijama koje lako stvaraju preduslove za „banalnost zla“. Činimo sve kao gradska uprava da to onemogućimo: grad bez mržnje i grad nulte tolerancije na nasilje ono je čemu težimo – izjavio je  Korlaet.

U ubistvu porodice Zec učestvovali su Siniša Rimac, Munib Suljić, Igor Mikola, Nebojša Hodak i Suzana Živanović. Iako su priznali ovaj zločin, za isti nikada nisu odgovarali zbog proceduralne greške. Rimac, Suljić i Mikola osuđeni su 2005. godine, ali zbog ubistva nepoznatog muškarca.