Zločini počinjeni u Plavnu i Gruborima nisu zaboravljeni

U organizaciji Srpskog narodnog veća iz Zagreba i Veća srpske nacionalne manjine Šibensko-kninske županije u selu Plavno i zaseoku Grubori obeležena je trideseta godišnjica sećanja na sve nevino postradale srpske civile ovoga sela tokom i nakon „Oluje“. Nakon parastosa koji su služili sveštenici Mitropolije dalmatinske, komemoracija je započela ispred spomen krsta postavljenog za trideset i dvoje meštana sela Plavno, stradalih tokom posljednjeg rata, a nastavljena u zaseoku Grubori kod Spomen obeležja za šest vremešnih civila koji su svirepo ubijeni na svom kućnom pragu dvadeset dana nakon završetka ratnih dejstava na ovom području. Predsednik Srpskog narodnog veća Boris Milošević, u svom obraćanju prisutnima podsetio je na činjenicu kako je na ovom području pre rata živelo više od 1700 stanovnika, da je reč o selu sa bogatom istorijom u kojem je veliki prosvetitelj Dositej Obradović bio prvi seoski učitelj.

- Ovo selo ima bogatu istoriju, arheološka nalazišta, a jedna od znamenitosti je i činjenica da je srpski prosvetitelj i književnik Dositej Obradović, ovde bio prvi seoski učitelj što je i opisao u svojim autobiografskim zapisima. Za Plavno se znalo, a za zaseok Grubore pre 1995. godine možemo reći da je malo ko čuo. Grubori su zbog zločina i svega što se događalo posle, postali opštepoznato mesto i simbol stradanja Srba posle „Oluje“. I u ostalim zaseocima sela Plavno su se, nažalost, dogodila ubijanja, i u Đurićima, Dubajićima, Bursaćima. U nedavno objavljenom Dokumentinom popisu izbrojao sam više od 20 ubijenih i nestalih u Plavnom, i to bez Grubora. Ipak, svi smo zapamtili Grubore. Nisu to Gruborani hteli. Neko drugi je to odlučio u ime njih. Neko ko je pre trideset godina ušao u selo i smatrao da može da ubije šest civila Srba, jer ima moć oduzimanja života i da mu se ništa neće dogoditi. I bio je u pravu. U roku od nekoliko sati od zločina, svi koji su trebali nešto znati imali su informaciju šta se dogodilo. Idućih dan-dva selo je bilo puno vojske, policije, predstavnika državnih i lokalnih vlasti i medija. HTV je snimio prilog. Obišli su selo. Napravljena je humana i animalna asanacija, ali nadležne vlasti tada nisu obavile uviđaj, nije napravljena obdukcija, nisu ispitani svedoci, nije zatražena ni UN-ova snimka nastala istog dana. Nisu ispitani niti preživeli Gruborani. Zapravo, nisu pitani ni kako im je. Samo im je rečeno da se tela moraju prebaciti u Knin i pokopati u sklopu humane asanacije. Njih sedmoro preživelih u strahu za vlastiti život, ostavši bez doma koji je izgoreo i stoke koja im je omogućavala kakvo-takvo preživljavanje, odlučuju se za odlazak iz sela u izbeglištvo. Zaseok je ostao u zgarištu, pust, bez stanovništva i bez blaga, bez života - naveo je Milošević i istakao da ni trideset godina posle još uvek nema pravde.

– Ne znamo ko je ubica, niti ko je zataškao i učinio sve da se zločin zataji. Ono što je najstrašnije je da ono što mi ne znamo, zna jako puno ljudi koji s tim mogu živeti. Šta sada kada nema pravde i nema procesuiranja zločina? Šta se može napraviti da se krene dalje u budućnost? – naveo je Milošević, te dodao da ipak i postoji svetla tačka u društvu koju čine i okupljeni na komemoraciji boreći se za dijalog i empatiju za sve.

- Često čujem komentare da oplakujemo samo svoje žrtve, da rat nije započeo 1995. i  šta je sa stradanjima Hrvata. Mogu samo reći da takvi ne slušaju šta govorimo. Ovo je komemoracija i dan sećanja na ubijene hrvatske građane srpske nacionalnosti u Gruborima. Posvećena je njima, ali mi gotovo redovno na komemoracijama spomenemo i stradanje hrvatskog naroda i osudimo zločine koji su se dogodili na brojnim mestima.  Ništa ne može opravdati grozan zločin u Čengićima nad četvoročlanom porodicom gde su ubijena i deca. Ili zločin u Zatonu Obrovačkom kada su pripadnici milicije SAO Krajine rafalom iz automatskog oružja pobili sedam starijih meštana. Svi mi okupljeni delimo tugu za ubijenima i osudu za zločince. Činimo to iz osećaja dubokog uverenja da sve žrtve imaju jednaku empatiju i status bez obzira na nacionalnost. Koliko god naš uticaj bio mali od toga nikada nećemo odustati – poručio je Milošević.

Predsednik SNV-a istakao je i da je  u Plavnu i Gruborima danas puno više života nego pre pet godina. Neke kuće su obnovljene, a neke će to tek biti.

- Danas je nešto drugačije okruženje i atmosfera nego pre pet godina kada smo se prvi put okupili u Gruborima i otvorili procese za budućnost. Klatno koje smo tada pomakli napred nam se vratilo. Ali nemojmo da nas to obeshrabri, da nam provala crnila na ulici ubije nadu u razgovor, pomirenje i zajednički život koji je postojao pre i postojaće dok god je dobrih ljudi. Važno je da Grubori osete našu solidarnost, empatiju, priznanje i prihvatanje od strane države, kao i sve ono ostalo čega nije bilo pre 30 godina – poručio je Milošević.

Nakon Miloševića prisutnima u Gruborima obratila se i izaslanica Vlade RH, Fadila Bahović, državni sekretar u Ministarstvu pravosuđa, uprave i digitalne transformacije, izrazivši saosećanje zbog gubitka članova porodica meštanima sela Plavno.

- Ovom komemoracijom svi zajedno odajemo počast svima postradalima. Sećanje je to na teška vremena, ali i podsetnik na nevine žrtve sa obe strane, jer rat je nemilosrdan i ne štedi nikoga, uništava materijalna dobra, oduzima bezbrižna detinjstva i tek načetu mladost, prekida prijateljstva. Gubitak dragih osoba je nenadoknadiv i u tom smislu u ratu nema pobednika. Zato znam da je danas članovima porodica žrtava izuzetno teško, jer nije lako biti ovde i prisećati se najmilijih koji nisu više sa nama. Sudbinu Grubora, nažalost, dele i druga, brojna mesta širom Hrvatske u kojima su stradali i Hrvati i Srbi, kao i drugi hrvatski državljani. Prošlost ne možemo menjati, ne možemo ignorisati niti izbrisati, ali možemo iz nje učiti tako da poštujemo žrtve rata i zajednički radimo na miru i izgradnji pravednijeg društva na dobrobit svih hrvatskih građana. Na taj način ćemo najbolje odati počast onima koji su pre tačno trideset godina, upravo na ovom mestu, izgubili svoje živote. Na nama je da naše buduće naraštaje učimo o važnosti prihvatanja i zajedništva, jer jedino tako možemo graditi mirno društvo temeljeno na pravednosti, istini i na demokratskim vrednostima, a Hrvatska Vlada želi doprineti uspostavljanju poverenja i međusobnog uvažavanja – rekla je Bahović zahvalivši predstavnicima vlasti i srpske zajednice u Hrvatskoj koji se trude vratiti život u Plavno i Grubore.

Revitalizacija Grubora

Na sednici održanoj 12. avgusta 2021. godine Vlada RH je donela zaključak o revitalizaciji zaseoka Grubori gde će se, kako stoji u odluci, „sprovesti aktivnosti koje se odnose na pripremu i sprovođenje infrastrukturnih projekata, komunalnog uređenja, obnove i sanacije porodičnih kuća i druge radnje s ciljem revitalizacije i stvaranja uslova za povratak stanovnika". Vlada je Središnjem državnom uredu za obnovu i stambeno zbrinjavanje dala zadatak da u Gruborima sprovede sanaciju, obnovu i izgradnju porodičnih kuća koje će se finansirati iz državnog proračuna pod nadzorom Ureda potpredsednika Vlade. Deo kuća kroz pomenuti program je obnovljen, dok drugi deo i dalje čeka na izgradnju i obnovu.

- Bez obzira što je prošlo trideset godina, kad god razmišljamo o našim stradalima uvek je jednako teško i kao da se sve to juče dogodilo. To se nikada neće i ne sme zaboraviti. Ipak, svesni smo i toga da život ide dalje i da mi moramo nastaviti da živimo, da radimo i da se borimo. Jedan deo kuća je obnovljen, ukupno njih dvanaest koje je su useljive, a ostalo je još osam kuća koje trebaju biti zaavršene u narednih godinu dana.Time bi bio završen projekat revitalizacije zaseoka i ostvareni svi uslovi za povratak ljudi koji su ostali pri tome da žele svoj život nastaviti ovde, u svom kraju. Pored toga, meštani sela Plavno sve više i sve češće dolaze, makar jednom godišnje. Ove godine smo zajedno proslavili Badnji dan i Božić u svom selu, nas preko stotinu i svima nam je, nakon trideset godina, konačno bilo puno srce. Istovremeno, mi smo obnovili Bratsku kuću pored hrama koja će nam služiti kao muzej. Od objekta stare škole napravili smo jedan lep crkveni dom gde se okupljamo i lepim i tužnim povodima. Započeli smo i izgradnju parohijskog doma u Zorićima, pored hrama i u planu nam je da do kraja godine i crkvene slave taj objekat bude doveden u funkciju – navodi predsednik plavanjskog udruženja „Spasovdan“ Đuro Grubor.

Šta se dogodilo u Gruborima?

Dvadeset dana nakon hrvatske vojne akcije „Oluja“, u selu Plavno, zaseoku Grubori, svirepo je ubijeno šest civila srpske nacionalnosti koji su hrvatsku vojsku odlučili sačekati u svojim domovima, gde su i pronađena njihova beživotna tela. U Gruborima, tog 25. avgusta 1995. godine ubijeni su: Miloš Grubor, Marija Grubor, Milica Grubor, Jovo Grubor, Đuro Karanović i Jovan Grubor. Neke od žrtava ubijene su hicima iz vatrenog oružja, neke zaklane, a neke žive zapaljene u vlastitim kućama. Iako izdvojene od žrtava zaseoka Grubori i u ostalim zaseocima sela Plavno evidentirane su civilne žrtve rata, mahom bolesni civili u poznim godinama starosti.

Komemoraciji u Plavnu i Gruborima prisustvovali su izaslanica predsednika RH Melita Mulić, izaslanik predsednika Hrvatskog Sabora i zamenik župana Šibensko – kninske županije Nenad Tisaj,  gradonačelnik Knina Marijo Ćaćić sa svojim zamenicima, saborska zastupnica SDSS-a Anja Šimpraga,direktor Ureda za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Vlade RH Alen Tahiri,zamenik šibensko – kninskog župana Ognjen Vukmirović, te predstavnici veća srpske nacionalne manjine iz nekoliko županija, Srpskog kulturnog društva “Prosvjeta”, kao i načelnici opština Biskupija i Ervenik i izaslanstvo Veleposlanstva Republike Srbije u RH.

Ovaj tekst je sufinansiran od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija Republike Srbije u okviru projekta „Temelji srpskog identiteta u Hrvatskoj“.