Sijelo na Tromeđi ne sme da stane

Nakon oglašavanja crkvenih zvona sa Crkve Svetog Jovana Krstitelja, u čijoj porti se održava ovaj jedinstveni sabor srpske muzičke baštine, i stihova himne „Sijela” „Volim Bosnu, u srcu mi Lika, Dalmacijo ljubavi velika” kojom su domaćini, muška pevačka grupa „Strmica” goste pozdravili, zvanično je otvorena jedna od najvećih i najdugotrajnijih manifestacija Srba u Hrvatskoj koja neguje ojkačku pesmu. Strmica je i ove godine bila centralno mesto okupljanja čuvara tradicije, ljubitelja i poštovalaca izvorne pesme, običaja i nošnji jednog naroda, kojima se njima s ponosom diči i koje čuva od zaborava.

Organizatori su se potrudili da i ovaj put posetiocima prirede bogat program, uz nastupe više od 20 pevačkih grupa izvorne muzike, folklornih društava, turnira u tradicionalnim dalmatinskim igrama balote i briškule, šahovskih nadmetanja, a po prvi put organizovana je i radionica ojkačke pesme.

- Organizovati „Sijelo” ove godine bilo je posebno izazovno. Nije bio problem pozvati ljude i okupiti izvođače. Koga god smo pozvali, svi su se odazvali. Imamo domaćine iz Strmice, obnovljenu grupu „Golubić”, zajedno sa Obradom Milićem stigla je grupa „Žegar”, tu su pododbori SKD „Prosvjeta” iz nekoliko gradova širom Hrvatske, horovi iz Splita i Knina, KUD-ovi iz Drvara i Beograda, i uz takve goste nije teško organizovati program, ali je problem bio obezbediti finansijska sredstva za tehničke stvari oko organizacije same manifestacije. Izuzev podrške SNV-a iz Zagreba koji nam je bio partner u organizaciji „Sijela”, veću podršku nismo imali ni od koga više. To je ono što nas svake godine iznova opterećuje i onemogućava da osmislimo bogatiji i raznovrsniji program nego inače. Za svako „Sijelo” imali smo po jednog vokalnog solistu, istaknutog umetnika izvorne narodne muzike koji bi, kao specijalni gost, nakon zvaničnog dela programa ostajao da uveseljava naš narod koji se ovde okupi iz svih krajeva. Ove godine smo, po prvi put, ostali uskraćeni za tu mogućnost - priča Igor Matijaš, jedan od organizatora „Sijela”.

Na strmičkoj pozornici, praćeni gromoglasnim aplauzima, smenjivali su se izvođači pristigli iz svih krajeva; članovi „Prosvjete” iz Udbine, čuveni diplar i ojkač Obrad Milić sa pevačkom grupom „Bogatnik” iz Žegara, proslavljeni izvođač najtežeg načina pevanja groktalica Svetlana Spajić iz Beograda, SKUD „Gavrilo Princip" iz Bosanskog Grahova, grupa „Plitvice” iz Korenice, „Sveti Sava” iz Kranja, KUD „Nikola Tesla” iz Beograda,  po prvi put na „Sijelu” članice Kulturno-obrazovnog društva „Jevrem Gujić” iz Knina, guslar Saša Lukić iz Gračaca, hor „Prosvjete” iz Splita, Pevačka grupa „Bukovčani” iz Knina i mnogi drugi.

Najstariji među njima, Obrad Milić, učesnik od prvog „Sijela” na Tromeđi, kaže da je ova manifestacija za njega sve, a svaki dolazak potvrda da je još živ i da se običaji neće prepustiti zaboravu.

Obrad Milić

- Osamdeset i osma mi je godina ali ja se još dugo pokoriti neću. Grlo još dobro služi ali noge slabo slušaju. Dolazim od prvog „Sijela” i ni za jedno još nisam „valio”. I sad su tu diple i bukara, sve u zobnicu spakovano, a pesme i zdravice pamtim od malena. Kako sam kao dete učio, kako su moji nekada pevali, tako i ja sada i ojkam i groktim. Za svadbe i slave, pri svakom poslu, zna se kakva se pesma pevala. Bilo bi mi draže da je mladih više, da i oni uče, da ne slušaju svašta nakaradno već da budu naslednici naših običaja - striktno će Obre, kako ga već svi od milja zovu, dodajući kako na „Sijelu” planira i u stotoj godini života.

Održana radionica ojkačke pesme

Svetla tačka ovogodišnjeg „Sijela” je prvi put organizovana Radionica ojkačke pesme sa kojom se želi ne samo negovati i promovisati izvornu ojkačku pesmu, što i jeste primarni cilj, već da se i mlade generacije nauče kako se ojkačka pesma izvodi.

Radionicu je održala Svetlana Spajić iz Beograda, čuveni etno pojac i istaknuta čuvarka tradicije, a časovima pevanja prisustvovalo je čak 20 mladih žena iz Strmice, Knina i Grahova. Želja organizatora je da, ukoliko im to mogućnosti dozvole, naredne godine radionice organizuju i u Grahovu i Drvaru, ali i sa mladim momcima koji će nastaviti da neguju tradicionalnu pesmu sa Tromeđe.

Jedna od polaznica ovogodišnje radionice ojkanja, bila je dvadesetogodišnja Strmičanka Mila Mizdrak. Odevena u narodnu nošnju ponosno je Mila dočekivala goste u Strmici, pa hrabro i sa osmehom izašla na pozornicu da rame uz rame ojkalicu zapeva sa Svetlanom Spajić.

Mila Mizdrak

- Za mene je sve ovo bilo jedno divno iskustvo. Zajedno sa dvadesetak devojaka učila sam od Svetlane kako se pravilno izvodi naša najstarija izvorna pesma. Ljubav prema ojkalici nije nešto što se stiče, to je nešto u čoveku, nešto što prosto osećate i živite. Ja pevam od kada znam za sebe jer volim sve što je etno, volim našu pesmu. Kad čovek ima volje i ljubavi, kada sebe daje u nešto, onda to nije teško. Ja volim ove krajeve, volim naš narod, običaje i kada samo pomislim da sve vremenom bledi ili nestaje, mene to rastužuje ali i dodatno motiviše da čuvam i nastojim otrgnuti zaboravu. Ova narodna nošnja je posebno važna, ona nas vezuje za pretke, za ono izvorno, naše, ono što nam je bitno. Strmičanima je „Sijelo” sve, najvažniji događaj u godini, manifestacija po kojoj se planiraju godišnji odmori da se dođe u rodni kraj, da se vide i druže, pevaju s ljudima, rodbinom i prijateljima koje, nažalost, ne viđaju često - emotivno priča ova mlada Strmičanka koja se pre godinu dana iz Beograda vratila u selo svog oca i svojih predaka.

Plaketa „Rade Matijaš” Drvarčanima

Na ovogodišnjem „Sijelu tromeđe”, izvornoj pevačkoj grupi „Unac” iz Drvara, uručena je plaketa „Rade Matijaš”. Ovo priznanje, koje se dodeljuje za izuzetne zasluge očuvanja tradicije i kulturnog identiteta Srba u Dalmaciji, Lici i Bosni, nosi ime po jednom od osnivača ove manifestacije. Plaketu je uručio Radin sin Igor.

- Ovde smo redovno od 14. „Sijela". Imamo petoricu članova i volimo da odmerimo snage sa drugim društvima. Male su razlike u načinu ojkanja zavisno od kraja odakle ko dolazi, ali svako od nas čuva i neguje baš to svoje i volimo da nas ljudi čuju, volimo doći u Strmicu i družiti se sa našim narodom ovde - kaže Marinko Zorić, iz drvarske grupe „Unac”.

Red ojkalice, red zdravice, red gluvog kola pa gusala, igara iz srca Šumadije i kola u koje su se oni vešti i oni manje vični koracima hvatali i sve to začinjeno pozdravima, zagrljajima na koje se čitavu godinu čekalo, suzama i smehom kroz koje su se potisnute emocije otkrivale, sve to obeležilo je ovogodišnje 29. „Sijelo” na Tromeđi, uz zakazani susret za narednu godinu kada će ova manifestacija obeležiti još jedan svoj značajni jubilej postojanja.

Ovaj tekst je sufinansiran od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija Republike Srbije u okviru projekta „Temelji srpskog identiteta u Hrvatskoj“.