Vukovarske priče 3

Postavljanje kulisa u centru Vukovara

TRI MESECA HOLIVUDA U VUKOVARU (3)

Kako je film „Ljubav konjokradice” bio spektakl prepun masovnih scena bilo je potrebno i angažovanje dosta statista pa je priliku za svoju prvu filmsku ulogu dobilo na stotine statista, kako iz samog Vukovara tako i iz okolnih mesta. Na današnjim društvenim mrežama moguće je videti neke od njih koji su svoj angažman u filmu ovekovečili i ponekom fotografijom. Oni koji su dobili priliku da se bar na trenutak pojave u filmu s nestrplјenjem su očekivali premijeru kako bi se videli na velikom platnu.

Ipak, najviše zanimanja i uzbuđenja izazvala je scena kupanja snimlјena negde na Vuki kod Bogdanovaca u kojoj se pojavlјuju potpuno nage devojke, statistkinje iz Vukovara i okolnih sela. Naravno, na filmskom platnu bilo je teško prepoznati koje su se to lokalne cure osmelile da se za potrebe filma skinu i tako gole okupaju u Vuki, ali je ostalo upamćeno i to da su tokom snimanja pomenute scene okolno žbunje i tršćaci bili prepuni kibicera koji su sve to pomno pratili.

Poslednji metri filma snimljeni su u osječkoj Tvrđi i filmska ekipa bila je spremna za odlazak iz Vukovara. Ostalo je još samo da se gradske ulice koje su za potrebe scenografije bile nasute šlјunkom i prašinom očiste, da se uklone kulise i strani natpisi na zgradama te pokupi oprema i to su filmadžije i uradile. S odlaskom filmadžija u Vukovaru je ponovo aktuelizovano pitanje gradske čistoće. Kada je o tome reč treba napomenuti da je i pre dolaska filmske ekipe Vukovar po pitanju čistoće bio na lošem glasu i važio za jedan od najneurednijih gradova u tom delu Hrvatske. Sve je i pre snimanja filma „Ljubav konjokradice” podsećalo upravo na scene viđene u njemu.

Golišava scena iz filma

Gradsko preduzeće „Komunalac” je bilo slabo opremljeno tako da su za čišćenje ulica čovek i metla bili glavno sredstvo, a i plate radnika u odnosu na plate njihovih kolega u susednim Vinkovcima bile su daleko skromnije. I svest građana bila je na veoma niskom nivou tako da je smeća bilo posvuda.

„Filmski radnici su bili i otišli. Grad je ostao čist da bi nakon izvesnog vremena ponovo postao prljav i neuredan. To više ne čine „filmadžije”. Na scenu su stupili radnici „Hidrotehne” i drugih izvođača koji grade objekte u gradu. Tokom celog dana na delu ulice Moše Pijade i Maršala Tita sloj prašine na nekim mestima iznosi i do 10 centimetara. Pri prolasku vozila diže se oblak prašine zbog kojih se zatvaraju prozori stanova, vrata prodavaonica i stavlјaju maramice na usta. Uprkos tome kamioni neprekidno prevoze zemlјu sa gradilišta na nasip kod Vuke kraj prodavaonice nameštaja „Lav”. Na tom delu se može videti po jedan čovek sa metlom u ruci kako pokušava da „dovede ulicu u red.”(1)  – pisale su Vukovarske novine.

Film je trebalo da bude izmontiran do aprila 1971. godine, a želja velikog broja Vukovaraca bila je da njegova premijera bude upravo u njihovom gradu jer je u njemu i sniman. Njegova svetska premijera planirana je u Njujorku, a direktor filma Donko Bulјan rekao je da se o mestu održavanja jugoslovenske premijere filma nakon što bude završen nije razmišljalo, ali da nije isključeno da ona bude upravo u Vukovaru. S obzirom da je plan bio da film bude završen do aprila činilo se izvesno da vukovarska premijera bude za Dan oslobođenja grada 12. aprila. Da li je tako i bilo nije poznato, jer o tome, priređujući ovaj feljton, nisam pronašao bilo kakav pisani trag.

Kada je konačno stigao u bioskope u Vukovaru i Borovu naselju film je gledan s naročitom pažnjom, pogotovo zbog pomenute golišave scene sa devojkama jer su se gledaoci nadali da će neku od devojaka koje su u toj sceni učestvovale prepoznati. Elem, ta scena je, iz nepoznatih razloga, iz verzije filma za inostrano tržište uklonjena, ali je u verziji za prikazivanje u Jugoslaviji ipak ostala nedirnuta.

Los Anđeles Tajm nazvao je film impresivnom, narodnom pričom, ali u celini ovo ostvarenje kod kritike nije baš najbolјe prošlo. Za stanovnike Vukovara ta činjenica onda nije bila naročito važna, kao što to nije ni danas. Uprkos veoma jakoj glumačkoj ekipi i producentu iz Ujedinjenog Kraljevstva film nije uspeo da dobije britansku kino premijeru. Zanimljivo je i to da je na filmskom saundtraku pod nazivom „Nežno kao veče” Jul Briner i pevao, a kasnije je postao kum Šarlote Gejnsburg, ćerke njegovih kolega Serža Gejnsburga i Džejn Birkin. (2)

Sećanje na boravak holivudskih filmaša i glumaca u Vukovaru ponovo je oživlјeno na Drugom vukovarskom filmskom festivalu kada je uprava festivala odlučila da ga uvrsti u revijalni deo programa. Film je prikazan na rečnom šlepu koji po Dunavu vuku brodovi teglјači.

KRAJ

Izvori:

(1) Grad turizma i veoma prljavih ulica - VUKOVARSKE NOVINE, Godina XVI, br. 38, od 23. oktobra 1970, str. 6.

(2)https://www.imdb.com/title/tt0067686/

Sledeće:

Vukovarske priče 2, VELIKA POPLAVA 1965. GODINE (1)