Velika poplava 1965. godine (2)

Jedan od najdramatičnijih događaja u istoriji Vukovara bila je velika poplava koja je grad zadesila 1965. godine. Oni koji to pamte govorili su da je to, u isto vreme, bilo i zastrašujuće i zadivljujuće. Obala se svakodnevno odronjavala i metar po metar otkidala zemljanu obalu koja još nije bila utvrđena, a šuma sa bačke strane iz vode je virila tek nekoliko metara. Dunav im je te godine dočarao kako je moglo da izgleda to drevno i nepregledno Panonsko more.

Nepovoljni vremenski uslovi u Evropi, odnosno u gornjem toku Dunava, obilne kiše i naglo topljenje snega čitavim njegovim tokom u proleće te 1965. godine doprineli su, ne samo njegovom bujanju, nego i bujanju svih njegovih pritoka. Narednih meseci izveštaji o vodostaju reka bili su najslušanije emisije na radiju, od Osijeka do Novog Sada, jer su i ovi gradovi, baš kao i mnoga sela po Bačkoj, bili u velikoj opasnosti. U početku je to bila samo strepnja praćena umerenim optimizmom da će se vodostaj u nekom trenutku ipak smiriti, ali razmere katastrofe koja je potom usledila niko nije mogao da predvidi.

Voda je najpre ugrozila vukovarska prigradska naselja Budžak 1 i Budžak 2 čiji su stanovnici znali za potencijalnu opasnost od poplave i zbog niskog terena i zbog podzemnih voda, ali su je i svesno ignorisali.

„Vidite, čovjek je kao mrav. Mora negde da se smjesti. Tako i mi ovde. Znali smo za to, ali se nismo nadali da će baš do toga doći. Sada smo nemoćni. Samo čekamo da se ujutro nađemo u vodi. No, nadamo se da će nam biti pružena svesrdna pomoć. Rukovodioci naše općine, koji su nas nedavno obišli, obećali su nam punu pažnju i pomoć.”(1) – govorio je za novine Borovo Marko Kukolj, jedan od stanovnika Budžaka.

Prvi ugroženi ljudi smeštani su u društvene prostorije Socijalističkog saveza, nekoliko porodica na „Kudeljaru” i u prostorije Socijalističkog saveza na Krivoj bari. Međutim, izveštaji su i krajem maja bili nepovoljni, Dunav je još uvek bio u punom rastu i opasnost se iz dana u dan povećavala.

„Lica ljudi sve ozbilјnija, kao da je manje osmjeha na njima… raste mutna rijeka… 594, 601, 658, 660, 679… kritično je… 683… to se ne pamti… 691 centimetar. Do jučer mirna Vuka postaje kilometarsko jezero…”(2)

Pred sam kraj maja, odnosno njegovog 28. dana Dunav je u Vukovaru dostigao nivo od 675 centimetara, samo tri niže od one iz 1954. godine. Dunav je i dalje rastao i situacija je iz trenutka u trenutak postajala sve ozbiljnija.

U jednom trenutku, 30. maja vodostaj Dunava je dostigao 690 centimetara i onda počeo polako da opada. Voda se, centimetar po centimetar, povlačila iz centra grada, ali je nakon sedam dana moćna reka ponovo počela naglo da raste.

Vukovar poput Venecije

Na Vuki je sagrađen improvizovani most od dasaka, ali novi poplavni talas nije izdržao. Dunavska pritoka je toliko porasla da je prekinula saobraćajnu komunikaciju između gornjeg i donjeg grada, pa je u pomoć priskočila i Jugoslovenska narodna armija koja je u rekordnom vremenu postavila pontonski most pa se saobraćaj i dalje nesmetano odvijao. Međutim, vodostaj je i dalje neumoljivo rastao tako da su stradale mnoge kuće, najviše u naselju Budžak i na Priljevu. U samom gradu pod vodom je već bilo 18 ulica, srušeno je 16 kuća, 65 porodica iseljeno je u šatore, škole i društvene prostorije. Poplavljeno je 600 kuća, a 300 građana moralo je da traži novi krov nad glavom.

Novi vodeni talas podigao je 15. juna nivo Dunava na visinu od 733 centimetra, ali se ni tu nije zaustavio. Do 24. juna narastao je do 764 centimetra i nastavio je da raste kao što je rasla i šteta koja se tada već procenjivala na 10 milijardi dinara. Centrom grada plovili su čamci, a narod se ulicama kretao po improvizovanim skelama. Vojska, civilna zaštita, vatrogasci, dobrovoljci, ribari, ribolovci, ljudi koji su imali svoje čamce, svi su bili upregnuti da pomognu onima koji su u nevolji.

Kada je 10. juna Dunav kod Vukovara narastao na 687 centimetara prilikom merenja u 10 sati primećeno je da iznenada opada. Međutim, to nije bila posledica slabljenja bujice nego proboja nasipa kod Bačkog Novog Sela. Dunav se izlio u bačku ravnicu i zapretio Karavukovu, Baču i Vajskoj. Nekoliko hiljada meštana tih sela gradilo je zečije nasipe, ali Dunav je i dalje nezaustavljivo nadirao. Prognoze nisu bile nimalo optimistične. Vukovar je očekivao novi, šesti po redu, vodeni talas.

Svoj maksimum od 769 centimetara Dunav je dostigao 26. juna. Sutradan je opao za četiri centimetra, a dan kasnije ponovo porastao, ali za samo jedan centimetar. Trebalo je da prođe još dvadesetak dana da bi se nivo vode u Vukovaru spustio tek za jedan metar. U gradu je bilo poplavljeno 25 ulica, pod vodom je bilo 659 zgrada, poplavom je ili ugroženo ili je moralo da napusti kuće 2028 porodica, srušilo se 75 kuća, 135 je bilo sklono rušenju.(3)

Voda je poplavila i Radnički dom, deo na kom se danas nalazi naselje Olajnica kao i zgrade u naseljlu Rupe. Poplavljena je bila i današnja luka kao i Priljevo koje spaja Vukovar i Borovo Naselje, tako da se u Vukovar nije moglo doći cestom. Automobili i ostala vozila su se tamo gde je veza prekinuta i ostavljala, a dalje se moralo peške ili čamcima. Prema onome što se vidi na fotografijama iz tih, po grad vrlo nesrećnih dana, Vukovar je po svemu podsećao na Veneciju.

(1) Solidarnost na ispitu, Borovo – Tjednik jugoslavenskog kombinata gume i obuće, Godina 23, br. 1902, str. 8, od 28. maja 1965.

(2) Centimetri ohrabrenja, Borovo – Tjednik jugoslavenskog kombinata gume i obuće, Godina 23, br. 1903, str. 6, od 4. juna 1965.

(3) Najteži dani - Borovo – Tjednik jugoslavenskog kombinata gume i obuće, Godina 23, br. 1907, str. 3, od 2. jula 1965.