Drakulić: „Ljubomorno čuvajmo stečena prava, to će biti garant opstanka i ostanka na ovim prostorima“

Prošla godina obeležena je izborima kako na državnom, lokalnom tako i na nivou same institucije ZVO-a. Kako doživljavate ovaj reizbor – kao potvrdu dosadašnjeg rada institucije ili kao obavezu za dodatno jačanje njenog delovanja?

Želim da se zahvalim svima na podršci i prilici da nastavimo realizaciju dosadašnjih projekata i programa, da nastavimo zajednički graditi bolje sutra za pripadnike srpske zajednice, za svu našu decu i sve naše građane. Mislim da svi možemo da budemo zadovoljni radom institucije, ali isto tako verujem da uvek ima mesta za unapređenje rada i bolje pružanje usluga kao i realizaciju novih zajedničkih projekata. Važno je da nastavimo započete i izuzetno važne projekte iz oblasti obrazovanja, kao što su izrada kurikuluma za nacionalnu grupu predmeta i izrada dodatnih sadržaja iz četiri predmeta - istorije, geografije, muzičke i likovne kulture, kao i da nastavimo rad na zaštiti nematerijalne kulturne baštine Srba na području istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. U toku je završna faza projekta vezanog za zaštitu običaja srpskih kraljica, a nakon toga planiramo sa našim partnerima da razmotrimo i pokrenemo postupak zaštite srpskih igara iz Baranje i Srema. Isto tako je važno da nastavimo rad na očuvanju našeg sistema obrazovanja na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu, takozvanog modela A, koji jedini obezbeđuje pripadnicima srpske zajednice bolje i kvalitetnije obrazovanje, znanje ispunjeno iskustvom, praksom i putovanjima u matičnu zemlju. Nastavićemo da se zalažemo za lakše upisivanje naših učenika na fakultete u matičnu zemlju kako bi se bolje i kvalitetnije usmeravali u određenim oblastima nauke, a nakon toga kao dobri stručnjaci i kvalitetni kadrovi vratili, imali bolje uslove za zapošljavanje i život te zajedno sa nama gradili srpsku zajednicu, ali i celo društvo. Isto tako je važno jačanje kapaciteta naših udruženja koja su nosioci društvenog i kulturnog života naše zajednice te dodatno doprinose očuvanju sveukupnog nacionalnog identiteta Srba na ovom području. Povezivanje sa ostalim našim udruženjima u Republici Hrvatskoj, ali i sa institucijama i udruženjima u matičnoj zemlji imaju važno mesto u našem planu i programu rada te na taj način širimo mrežu saradnika i partnera. Na taj način efikasnije realizujemo programe i zacrtane ciljeve, obezbeđujemo kvalitetniji sadržaj pripadnicima srpske zajednice, ali i svim ostalim građanima koji žive na ovoj teritoriji, građanima slobodnog i otvorenog uma koji se ne boje i ne stide doći u naše institucije i na naše programe. Takvim ljudima i odnosima u zajednici se izuzetno radujemo. Važno je da svi zajedno stvaramo bolje, tolerantnije i multietničko društvo u kojem svaki pojedinac može da zadovolji svoje potrebe i sačuva sebe kao jedinku. Puno je programa i ideja, dosta toga se još uvek može napraviti, a ovo je samo jedan mali deo istaknutog plana i programa u oblastima koje povlače najveći broj aktivnosti u zajednici.

Jedan od glavnih ciljeva koji često ističete jeste jačanje unutrašnje strukture i statusa  ZVO-a. Šta konkretno znači „ojačati status ZVO-a“ i kako biste danas opisali ulogu ZVO-a, da li se promenio način rada ili fokus delovanja?

Jačanje unutrašnje strukture podrazumeva poboljšanje uslova rada i osavremenjivanje radnog okruženja i procesa rada, uvođenje novih tehnologija i sredstava rada kao bi korisničko iskustvo naših stranaka i partnera bilo bolje i kvalitetnije. Pored toga, želimo da postignemo i zadovoljstvo zaposlenih koji se trude da budu na usluzi svim našim građanima. Što se načina rada tiče, treba istaći da se konstantno trudimo da naše poslovanje bude transparentno i profesionalno, od urudžbiranja predmeta, preko sistema kontrole do realizacije. Uvek ima prostora za poboljšanje, ali treba biti svestan i činjenice da se u zadnjih nekoliko godina izuzetno usložio sistem finansiranja, izveštavanja i kontrole trošenja budžetskih sredstava. Iz tog razloga se i procesi koje provodimo šire i složeniji su, a samim tim zahtevaju i puno više administracije te je jako teško povući paralelu sa nekim prethodnim periodima kada su uslovi finansiranja i rada bili drugačiji. Ipak, izuzetno mi je zadovoljstvo da Vladin ured za ljudska prava ističe upravo našu instituciju kao primer dobrog rada i komunikacije. U svakom slučaju se trudimo da sve postupke provodimo transparentno i sa nekoliko nivoa kontrole. Jačanje statusa ZVO se može gledati sa nekoliko apsekata. Jedan od njih je i delokrug rada. Nastojimo da proširimo saradnju sa državnim telima i agencijama te na taj način uspostavimo dobre odnose i obezbedimo realizaciju više programa i aktivnosti. Tako je u toku potpisivanje sporazuma o saradnji sa Agencijom za odgoj i obrazovanje koji će omogućiti zajedničko provođenje projekata i aktivnosti iz oblasti obrazovanja i vaspitanja. Planiramo i potpisivanje sporazuma sa agencijama u Republici Srbiji koji će, sa druge strane, olakšati našim učenicima određene procese i prava u sistemu obrazovanja u matičnoj zemlji. Na taj način se širi delokrug rada i ZVO postaje institucija koja kroz poslovne procese i saradnju sa državnim telima ima određeni značaj. U planu je i potpisivanje sporazuma o saradnji sa prekograničnim opštinama koji će da omoguće bolju povezanost naših udruženja, ustanova, institucija i građana te na taj način obezbediti bolju fluktuaciju ideja, znanja i iskustava.

Ono što je poznato mnogima koji prate rad ZVO-a, to je da je on koncentrisan na pristupačnost institucije za sve pripadnike srpske zajednice koji žive na prostoru delovanja ZVO-a. Kako se to u praksi ostvaruje?

Za nas je izuzetno važno da kroz saradnju sa partnerima, građanima i ustanovama efikasnije realizujemo programe koji imaju za cilj očuvanje našeg identiteta i običaja. To znači da moramo svi zajedno da komuniciramo i otvorenim dijalogom rešavamo izazove koje postavljaju pred nas vanjski faktori. Svi kod nas mogu da dođu u redovno radno vreme i dobiće potrebne i nama poznate informacije. Otvoren i iskren odnos sa našim korisnicima jedan je od elemenata koji doprinose boljem korisničkom iskustvu. Organizovanje poseta instituciji i upoznavanje dece, učenika, mladih, ali i svih ostalih gostiju i članova delegacija sa našim radom, istorijom i planovima stvaraju dodatnu vrednost u tom našem odnosu sa zajednicom. Ovom prilikom se želim zahvaliti svim našim građanima, partnerima i ustanovama, pre svega na razumevanju u onim situacijama kada su naše mogućnosti bile ograničene, a zatim na dobroj i kvalitetnoj saradnji te se nadam nastavku uspešne realizacije projekata.

Koji su programi i aktivnosti ZVO-a u protekloj godini bili od posebnog značaja za srpsku zajednicu na istoku Hrvatske?

Proteklu godinu su obeležili lokalni izbori, a nakon toga i izborna skupština ZVO. Bez obzira na tu činjenicu, pokrenuti su veoma značajni projekti u oblasti obrazovanja, kulture i zaštite ljudskih prava. O nekima sam već govorio, ali bih ovde istakao obeležavanje 30 godina od potpisivanja Erdutskog sporazuma. To je sporazum koji je omogućio mirnu reintegraciju i predvideo osnivanje ZVO. Ovaj datum je, nažalost, obeležila samo srpska zajednica na području delovanja ZVO iako on ima puno širi značaj. Znam da to ultra desnim i tvrdo desnim strankama ne odgovara i da žale za tim što ovaj prostor nisu „oslobodili“ od Srba, ali je činjenica da je to datum koji treba da slavi i vrh Republike Hrvatske. Program je suorganizovan sa Opštinom Erdut i tom prilikom su uručena priznanja ljudima koji su imali nemerljiv doprinos u mirnoj reintegraciji i našem ostanku na ovom prostoru, između ostalih i predsedniku glavne skupštine SDSS-a Vojislavu Stanimiroviću.

Kada je reč o obrazovanju, da li postoji realna opasnost od daljeg smanjenja prava u obrazovanju učenika koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku i pismu?

Nažalost, tokom perioda koji je prošao od mirne reintegracije do danas izgubili smo određena prava, tačnije rečeno oduzeta su nam bez obzira što se radi o pravima stečenim u postupku mirne reintegracije. Od 2019. godine traje kampanja za ukidanje nastave na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu. Kampanju provode ultra desne i desno orjentisane političke stranke, potpomognute medijima i određenim naučnim krugovima. Zabrinjava odsustvo reakcije intelektualne elite i pojedinaca koji vrše odgovorne i visoke funkcije u državi. Poseban vid diskriminacije i mržnje usmeren prema Srbima na ovom našem području vidi se u tome da se traži ukidanje samo nastave koja se izvodi na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu, znači traži se ukidanje obrazovanja samo za Srbe. To je etnički motivisana diskriminacija i zabrinjava ćutanje odgovornih institucija koje treba da štite građane i njihova prava. Poseban pravac delovanja sa navedenim ciljem ima stvaranje atmosfere netrpeljivosti prema Srbima koji pohađaju tu nastavu i plasiranje teza da je obrazovanje Srba na maternjem jeziku i pismu pretnja i izvor problema u gradu Vukovar, izvor etnički motivisanih sukoba i da ga kao takvog treba ukinuti. Dodatno se ZVO imenuje kao faktor koji roditeljima zabranjuje da upišu decu u neki drugi model obrazovanja i plasiraju se teze da ih zastrašuje. Mi nikog ne plašimo i ne koristimo se njihovim metodama zastrašivanja. Mi pozivamo građane da se koriste svojim pravima. I ovom prilikom apelujem na naše građane, roditelje i decu da se ne odriču svojih prava, da se ne boje i ne podležu zlonamernim manipulacijama. Ovaj, postojeći sistem obrazovanja, zlonamerni i netolerantni faktori u ovom društvu, mogu da ukinu samo izmenom zakona, ali se tada mora ukinuti i ista takva nastava koju imaju Mađari, Italijani i Česi. Dakle, nemoguće je da se to desi, osim ako mi sami ne odustanemo od naših prava. Ljubomorno čuvajmo stečena prava, upisujte decu u nastavu na srpskom jeziku i našem ćiriličkom pismu, ne dozvolite da vas zaplaše i to će biti garant opstanka i ostanka na ovim prostorima. Jedino obrazovanje na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu omogućava našoj deci da se razviju u kompletne i zrele ličnosti i da steknu kvalitetno obrazovanje. Ovom prilikom pozivam i ostale profesore, koji su sad inertni, da se angažuju i daju svoj doprinos u očuvanju sistema obrazovanja u kojem rade.

Kakva je saradnja ZVO-a sa opštinama, manjinskim većima i udruženjima građana na terenu i kako se prate njihove potrebe prilikom planiranja programa i kapitalnih ulaganja?

Mogu da izrazim zadovoljstvo dosadašnjom saradnjom i partnerskim provođenjem aktivnosti. Krajem, godine ZVO poziva sve dosadašnje partnere, ali i nova udruženja da se jave i dostave nam usvojeni plan rada, finansijski plan za narednu godinu te popis aktivnosti i projekata koje žele da zajedno, u partnerstvu provedemo. Mi se trudimo da u našem budžetu obezbedimo dovoljno sredstava za realizaciju svih programa i aktivnosti. Nekada se možda i desi da neke programe ne možemo da realizujemo, ali to se odnosi na aktivnosti koje nisu prihvatljive za finansiranje Uredu za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Vlade Republike Hrvatske. Veliki problem imamo sa realizacijom sportskih aktivnosti, aktivnosti lovaca i organizovanjem turističkih manifestacija s obzirom da nisu prihvatljive Uredu iz čijeg budžeta ostvarujemo preko 90% prihoda. Takve manifestacije i programe prijavljujemo županiji. Nažalost, jedino Vukovarsko-sremska županija izdvaja sredstva u budžet ZVO te se iz tog razloga mogu realizovati projekti iz navedenih oblasti samo sa partnerima koji deluju na prostoru te županije. U toku je priprema budžeta za 2026. godinu i većina udruženja i partnera je dostavilo projekte koje žele da zajedno realizujemo u narednoj godini. Radujemo se budućim projektima i saradnji.

Finansijska stabilnost ZVO-a važan je preduslov kvalitetnog rada kada je reč o kapitalnim ulaganjima koji doprinose jačanju institucija i infrastrukture u opštinama koje ulaze u sastav ZVO-a. Kako biste ocenili trenutno stanje i njenu perspektivu?

Zahvaljujući saborskim zastupnicima i SDSS-u imamo još uvek stabilnu finansijsku situaciju. Ne očekujemo povećanje sredstava u narednoj godini, ali sa kvalitetnim planiranjem i racionalnom raspodelom sredstava ZVO, zajedno sa partnerima može računati da će se većina projekata, programa i aktivnosti moći da realizuje. Ovakva situacija se odnosi i na kapitalna ulaganja koja doprinose jačanju položaja naših opština, ustanova i zajednice u celini te omogućuju bolje uslove za kvalitetniju realizaciju programskih aktivnosti.

Kako ocenjujete saradnju sa Republikom Srbijom i koje su oblasti u kojima vidite prostor za dodatno unapređenje?

Za nas je saradnja i potpun odnos sa matičnom zemljom od izuzetnog značaja. Prilikom pregovaranja i razgovora sa predstavnicima hrvatske vlasti, često nam kažu kako treba da imamo podršku matice i navode primer Italijana. Međutim, svesni situacije u kojoj se naša matična zemlja nalazi, možemo biti zadovoljni, a posebno nas raduje sve veće prisustvo predstavnika Republike Srbije na našim programima i posete našim institucijama. Tradicionalno dobra saradnja postoji sa Fondom za izbegla i raseljena lica te pokrajinskom vladom AP Vojvodina koja obezbeđuje sredstva za radne sveske svim našim učenicima u osnovnoj školi, koji pohađaju nastavu na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu. Međutim, prostor za saradnju i dalje postoji posebno u oblasti privrede, obrazovanja i kulture te zaštite ljudskih prava.

Kakvu poruku biste uputili građanima srpske zajednice u pogledu uloge i značaja ZVO-a u njihovom svakodnevnom životu?

Svim pripadnicima srpske zajednice želim srećne božićne i novogodišnje praznike, da ih zdravlje služi, sreća da ih prati, da imaju mira i uspeha u radu. Zajedničko veće opština Vukovar i svi zaposleni će biti i dalje na raspolaganju za naše građane te se nadam dobroj, uspešnoj saradnji i da ćemo zajedno da stvaramo bolje uslove za život naše dece.