O srpskim hajducima kroz vizuru nauke

Generalni sekretar Matice srpske Milan Micić, akademik Jovan Delić i istoričar Velјko Maksić predstavili su u Srpskom domu u Vukovaru dva zbornika radova sa naučnih skupova Matice srpske održanih u Sokocu u Republici Srpskoj tokom 2023. i 2024. godine. Skupovi su se bavili hajducima u srpskoj istoriji i pamćenju, a u zbornicima je na ukupno 487 stranica objavlјeno 27 stručnih radova. Bilo je zanimlјivo čuti šta o hajducima kaže naša istoriografija, legende, priče i književna dela, a u poslednje vreme hajducima se bavi i istorija umetnosti.

- Verovali ili ne hajduci su gradili i crkve, imali su i svoje ikone, koje su ili oni pisali ili su ih poručivali. U tim manastirima su vodili pregovore sa Turcima oko mira. To je jedna veoma složena i nikad jednosmislena tema, jer hajduci su, s jedne strane, najvećim delom i brojem, bili borci za slobodu, a sa druge strane i neki remetilački faktor u svakoj kulturi. Oni su se javljali uvek kada unutar nekog sistema nešto nije funkcionisalo pa su ljudi morali da krenu da traže neku svoju pravdu. To je uvek bilo neko iščašeno vreme koje je kod nas uvek i dugo trajalo. Javljali su se i u drugim državama i u drugim vremenima i oni nisu bili samo srpski specijalitet. Uostalom, reč hajduk je turskog porekla, a ta reč postoji i u mađarskom jeziku – objašnjava akademik Jovan Delić.

Matica srpska okupila je na pomenutim naučnim skupovima stručnjake iz različitih oblasti, iz istorije, istorije književnosti i umetnosti, i to iz različitih krajeva.

- Tu su Univerziteti u Novom Sadu i Beogradu, instituti za istoriju, fakulteti na Palama i u Banjoj Luci. Dakle, u tom pogledu smo zahvatili vrlo široko. Uspostavili smo saradnju sa Sokocom, gradom u središtu Romanije, gde su legende i istine o Starini Novaku, Deli Radivoju, Deli Tatomiru i detetu Grujici beskrajno značajne i važne za kompletan hajdučki pokret i tamo održali dva naučna skupa i potom objavili i ova dva naučna zbornika. Cilj objavljivanja ovih zbornika bio je da pokažemo šta smo napravili za to vreme. Nemamo nameru da hajduke aktualizujemo u smislu hajdučije, nego da govorimo i o negativnim i nekim krajnje dobrim stranama te pojave ili tog, uslovno rečeno pokreta koji je trajao vekovima i u kome su učestvovali neki od najvećih junaka u srpskoj istoriji – istakao je akademik Delić.

Hajducima i njihovim podvizima bavili su se i mnogi pisci pa oni i danas mogu biti zanimlјiva tema proznih dela.

- Trenutno imamo radove koji govore o, na primer, Sterijinim hajducima i dramskim predstavama na tu temu, imamo stare radove o hajduk Stanku, ili hajduk Veljku i mnogo toga se iz ovih tekstova saznalo, a koliko će neko danas u tome naći inspiracije i povoda da o tome piše to je druga stvar. Ne zaboravimo da je i Branko Ćopić imao takođe svoje divne stranice na tu temu, da su mnogi pisci o njima nešto progovorili i uvek je moguće da to bude književni izazov, ali nama je cilj da proučimo ono što o tome za sada postoji – zaključio je Delić.

Da je predavanje bilo zanimlјivo svedoče i brojna pitanja koja su postavlјana iz publike i na koja su sva tri predavača strplјivo odgovarala. Iz Matice srpske najavili su da će se ovom temom baviti i ubuduće iako je veoma dobra saradnja sa Sokocom, u kom su održana prva dva skupa, naglo prekinuta nakon promene tamošnje lokalne vlasti.