Šimpraga: Za razvojne projekte Slavonije, Baranje i Srema 62,7 odsto manje

Rebalans budžeta kao aktuelna tema u Hrvatskom saboru, otvorila je i dodatna pitanja, odnosno problematiku državne finansijske konstrukcije, koja je, kako zastupnica SDSS-a Anja Šimpraga smatra, nije uravnotežena i usklađena. Citirajući rečenicu kojom predstavnici Vlade RH govore o godini u kojoj je rebalans u stanju „visoke neizvesnosti“ zbog ratova i  cene energenata, ali i inflacije od 4,4 odsto u prvih osam meseci, rasta BDP-a od 1,9 odsto, ona je zaključila stanje kao solidnu situaciju fiskalne discipline, s obzirom na spoljne okolnosti, ali da ti parametri nisu isto što i socijalna pravednost i ustavna jednakost. Šimpraga je najveći akcenat stavila pri tom na decentralizaciju i potpomognuta područja, nacionalne manjine te na razvojne projekte u županijama koja su na dnu skale prema razvijenosti. Referišući se, između ostalih, i na povećanja sredstava za inkluzivni dodatak od 185 miliona evra, penzije za 108,7 miliona, porodiljske nadoknade za 40 milijuna, nadoknade za nezaposlene za 33 miliona evra, Šimpraga je pozdravila i ostale mere koje su preduzete za usluge lične asistencije, pomoćnike u nastavi, program „Zaželi" itd. te obrazložila svoj stav, a koji se odnosi na neusklađenost u finansijskoj preraspodeli.

- Sredstva Ureda za ljudska prava i prava nacionalnih manjina kao i Saveta za nacionalne manjine smanjuju se u manjem procentu. Iako su ta smanjenja nominalno manja u poređenju s velikim infrastrukturnim ministarstvima, ona imaju direktan i jak uticaj na operativne programe na terenu te nose specifičnu društveno-političku težinu - poručila je Šimpraga.

Podsetivši da sredstva od 188,4 miliona evra koja su planirana u budžetu Vlade za pomoć opštinama i županijama su ona kojom one same odlučuju o školstvu, zdravstvu, socijalnoj zaštiti i vatrogastvu, Šimpraga je ocenila kako Vlada ovim rebalansom nije adekvatno prenamenila sredstva kada je reč o jedinicama lokalne samouprave na potpomognutim područjima i novih razvojnih politika. Navodeći da program ministarstva regionalnog razvoja pada za 14,8 odsto, da se za revitalizaciju Dalmatinske zagore takođe smanjio budžet, kao i za Liku, Gorski Kotar, Vukovar, navela je da su programi razvojnih projekata istočne Hrvatske opali za čak 62,7 odsto.

- Vlada je rebalansom budžeta preraspodelila više od 600 miliona evra za povećanje socijalnih nadoknada i materijalnih prava zaposlenih u javnoj i državnoj službi. Iako se ti izdaci opravdavaju zaštitom standarda građana pod pritiskom troškova života, to ne bi smelo usporiti strateške investicije u slabije razvijenim regionima. Klub zastupnika SDSS već je nekoliko puta upozoravao i predlagao potrebu dodatnih mera pomoći jedinicama lokalne samouprave na potpomognutim područjima i novih razvojnih politika jer priliku za ravnomeran regionalni razvoj moraju imati svi. Mnoge jedinice lokalne samouprave iz prve i druge grupe indeksa razvijenosti imaju najveću potrebu za infrastrukturom, a najmanji fiskalni kapacitet za njezino sufinansiranje - istakla je ona.

Nove obaveze bez dovoljno sredstava

Jedan od problema na koji je zastupnica posebno upozorila jest sve veći broj zakonskih obaveza koje država prenosi na jedinice lokalne samouprave, bez odgovarajućeg osiguravanja novca za njihovo izvršavanje. Reč je, među ostalim, o poslovima komunalnog i saobraćajnog kao i prostornog uređenja, zaštite dobrobiti životinja te održavanja nerazvrstanih cesta, dok se opštinama propisuju novi zadaci, Šimpraga je ukazala i na nedostatak zaposlenih, depopulaciju i ograničene budžetske prihode.

- U protekle dve, tri godine jedinice lokalne samouprave dobile su celi niz novih zakonskih obaveza, ne onih koje same biraju, nego onih obaveza koje im država propisuje, a onda ih ostavlja da ih same plate. Te su opštine demografski devastirane: broj stanovnika pao je u trideset godina za trećinu, negde i za polovinu. Značajan deo domaćinstava živi na granici siromaštva ili ispod nje - zaključila je.

Predložila je da je pre donošenja sledećeg budžeta potrebno napraviti ozbiljnu procenu troškova svih novih zakonskih obaveza koje se prenose na lokalni nivo te predložila da se obezbede dodatna sredstva za njihovo izvršavanje. Navodeći primer Šibensko-kninske i Zadarske županije, spomenula je i neadekvatnu vodovodnu infrastrukturu, gde najmanje 53 naselja još nemaju vodovod. Uz regionalni razvoj, osvrnula se i na smanjenje sredstava Ministarstva zaštite okoline i zelene tranzicije, koje smatra posebno problematičnim u trenutku kada javnost potresaju afere povezane s nelegalnim odlagalištima otpada.

- Fiskalna disciplina jeste važna, ali ne sme biti postignuta na štetu manjinskih prava, lokalne samostalnosti i stvarne jednakosti građana. Budžet je, na kraju, jedini dokument u kojem se vidi je li nečija jednakost stvarna ili samo napisana – zaključila je Šimpraga.