„Javni diskurs i dalje pod uticajem ratnih narativa“

„Savetodavni odbor zabrinut je da je svest o manjinskim pravima, kao ključnom elementu ljudskih prava, i dalje nejednaka u različitim delovima države te u odnosu na različite nacionalne manjine. U nekim područjima nacionalne manjine priznate su i smatraju se sastavnim i ravnopravnim delom društva, dok je u drugim područjima javni diskurs i dalje pod uticajem ratnih narativa. Takva dinamika pridonosi značajnim nejednakostima u ostvarivanju manjinskih prava u Hrvatskoj te u odnosu na osobe koje pripadaju različitim nacionalnim manjinama. Potrebno je uložiti dodatne napore kako bi se naglasio doprinos manjinskih zajednica i njihovih pripadnika kao sastavnog dela hrvatskoga društva. U tom smislu, Savetodavni odbor naglašava i ključnu ulogu redovnog obrazovanja i medija u promicanju i negovanju međusobnog poštovanja i međukulturnog dijaloga.“ – navodi se u dokumentu Savetodavnog odbora za Okvirnu konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina Veća Evrope u Hrvatskoj.

Pozivajući se na zaključke izveštaja Savetodavnog odbora, saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov ukazala je na razliku između ustavom zagarantovanih prava i njihove primene u praksi, upozoravajući na strah, diskriminaciju i prepreke sa kojima se pripadnici nacionalnih manjina suočavaju u ostvarivanju prava kao ravnopravni građani Hrvatske.

- Ovaj nas dokument zapravo otvoreno pita zašto se prava koja smo kao država već odavno priznali toliko često zaustavljaju na putu do ljudi kojima pripadaju? Za srpsku nacionalnu manjinu u Hrvatskoj odgovor na ova pitanja se može svesti na realnost: ne u jednakoj meri, ne u svakom kraju i nikako ne bez prepreka. Apsolutni prioriteti trebali bi da budu sigurnost i dostojanstvo svakog građana. Savetodavni odbor, s pravom, upozorava na neprijateljsku retoriku prema Srbima i traži brzu, nedvosmislenu i oštru osudu govora mržnje, naročito kada on dolazi od političara i javnih osoba koji bi trebali nositi najveći teret odgovornosti. Izveštaj traži i praktično provođenje protokola o zločinima iz mržnje te bolju saradnju policije s manjinskim zajednicama - rekla je Jeckov.

U mišljenju se, između ostalog, ukazuje na pojave netrpeljivosti, istorijski revizionizam i upotrebu simbola povezanih s ustaškim režimom. Posebno se ističe negativan uticaj izjava političara i drugih javnih osoba na međunacionalne odnose. Jeckov je naglasila da zaštita manjinskih prava podrazumeva više od reakcije nadležnih institucija nakon incidenata.

- Odgovornost za zaštitu manjina ne može se svesti samo na reakciju policije ili pravosuđa nakon počinjenog incidenta. Ona podrazumeva i jasnu javnu osudu netolerancije, dosledno postupanje institucija te obrazovanje koje razvija razumevanje istorije i poštovanje ljudskih prava. Pritom je neophodno izbegavati kolektivizaciju krivice. Odgovornost mora biti individualna, a istorijske činjenice moraju se utvrđivati na osnovu verodostojnih dokaza. Jednako tako, nijedna žrtva ratnog zločina ne sme da bude manje vredna zbog svoje nacionalnosti - ocenila je Jeckov.

Saglasna sa konstatacijama Savetodavnog odbora, saborska zastupnica Dragana Jeckov poručila je da je krajnje vreme da prava zagarantovana na papiru počnu da se ostvaruju i u praksi.

- Ignorisanje ovih upozorenja ne šteti samo manjinama, ono duboko nagriza temelje demokratskog i civilizovanog društva kojeg gradimo. Vreme je da prava sa papira prenesemo u svakodnevnu upotrebu, u škole, na natpise ulica i u svakodnevni život, jer stvarna uspešnost manjinske politike neće se meriti brojem usvojenih strategija, nego time hoće li svaki građanin, nezavisno od toga koje je nacionalnosti, moći da ravnopravno učestvuje u društvenom životu, da koristi svoja zakonska prava i da se oseća bezbedno i prihvaćeno – zaključila je zastupnica SDSS-a.

Srbi između diskriminacije i straha od stigmatizacije

Među ključnim nalazima Savetodavnog odbora ističe se da diskriminatorni narativi utiču na vidljivost pripadnika srpske nacionalne manjine. Kako se navodi u mišljenju, mnogi Srbi, naročito u urbanim sredinama, svesno skrivaju svoj identitet zbog straha od društvene stigmatizacije, što može dodatno usporavati procese u ostvarivanju njihovih prava.

Odbor upozorava i da je svest o manjinskim pravima nejednaka. Dok je u regionima poput Istre zastupljena pozitivna atmosfera, u područjima koja su bila direktno zahvaćena sukobom, poput Vukovara, javni je diskurs i dalje pod snažnim uticajem ratnih narativa. To stvara, kako stoji u izveštaju,  atmosferu u kojoj se pripadnici srpske manjine ponekad prikazuju kao „agresori“, zbog čega se osećaju samo tolerisanim, a ne i potpuno prihvaćenim.

Premda se beleži pad broja fizičkih napada, Odbor je konstatovao porast etnički motivisanog vandalizma (poput oštećivanja pravoslavnih grobalja, verskih objekata i spomenika). Ističe se problem što pravosuđe takva dela i etničku motivaciju često kvalifikuje samo kao lakše prekršaje protiv javnog reda i mira, umesto kao zločine iz mržnje.