Obnova crkvenih stanova u selu Polači – za sećanje na prošla i amanet za buduća vremena

Polača kod Knina nekada je bila i površinom i brojem stanovnika, veliko i živo selo, podeljeno na Veliku i Malu Polaču, Podinarje i Turić. Uoči rata ovde je živelo oko 1.600 stanovnika, uglavnom zaposlenih u nekada brojnim kninskim fabrikama i na železnici. Selo je imalo veliki društveni dom, ambulantu, četiri trgovine i čak tri osnovne škole koje su u najboljim godinama brojale i po 300 đaka. Posebno mesto u istoriji ovog kraja zauzima prva škola u Polači, koja je sagrađena 1800. godine, kada počinje i njen rad. U ovoj školi i selu, sve do 1941. godine pominjala se „bukvica“, odnosno bukvar Dositeja Obradovića. Škola u početku nije bila obavezna. Prvo je imala četiri razreda, a između 1920. i 1941. imala je šest razreda. Do tada je školovanje učenika u ovoj školi trajalo četiri godine, a od 1920. godine nastava je za svaku generaciju trajala šest godina. Početna dobrovoljna škola postala je obavezna od 1927. godine. U periodu od 1925. do 1941. škola je imala do 180 učenika. Posle 1955. godine u Polači je otvorena još jedna škola za decu Male Polače u Radulovićima, a jedna u Podinarju i u zaseoku Mirkovići.

Danas, trideset godina nakon rata, prijeratna infrastruktura je potpuno dotrajala, pitke vode i dalje nema i pitanje je da li će i kada stići. Projekat izgradnje vodovoda, koji je uz Polaču obuhvatao obližnja sela, osmišljen je u godinama pre rata. U međuvremenu je realizovan samo jedan njegov deo, čime je vodu dobilo susedno Kijevo. Nakon poslednjeg rata, u Polači se, izuzev ulične rasvete kroz selo, nije napravilo gotovo ništa, a objekti nekadašnjih škola i doma su devastirani i urušeni. U selu više nema nijedne adekvatne prostorije u kojoj bi se meštani mogli okupiti ili sastati. Zato je inicijativom Polačana i blagoslovom mitropolita Nikodima, u poslednje vreme pokrenuta obnova nekadašnjih crkvenih stanova, ruševine koja bi odevena u novo ruho, bila od velikog značaja za čitavo selo.

- Blagoslovom Božijim i našeg vladike, mitropolita Nikodima, krenuli smo u obnovu ovog parohijskog doma. Kao što svaka hrišćanska porodica želi da ima svoj krov nad glavom, mesto gde će se okupljati, proslavljati krsne slave te deliti i tužne i srećne trenutke, tako i ovdašnji meštani žele da imaju svoj kutak. Hvala Bogu, krenuli smo u obnovu i prva faza je već završena. Ona je obuhvatala rušenje i sređivanje unutrašnjih zidova koji su bili u jako lošem stanju. Sanacija je gotovo privedena kraju, sav šut je odvezen, sve je sređeno i sada polako idemo dalje sa radovima. Kontaktirali smo našeg arhitektu Miloša Ušljebrku, koji je izašao na teren, uzeo sve potrebne mere i sada čekamo njegov idejni projekat za ovaj parohijski dom - pojašnjava jerej Aleksandar Krstić, sveštenik u Polači.

Podplaninske zime i loše vreme sprečavaju praznično saborovanje

Novi društveni i crkveni dom značio bi novi podstrek za preostale stanovnike Polače, ali i za stotine onih koji su se, sticajem okolnosti, raselili širom sveta. Trenutno u selu tokom cele godine boravi svega nešto više od stotinu ljudi u pedesetak aktivnih domaćinstava. Nedostatak prostora najviše se oseti tokom velikih praznika, kada nepovoljne vremenske prilike u ovom podplaninskom mestu sprečavaju verni narod da se po završetku liturgije duže zadrži na otvorenom prostoru i zajedno proslavi praznik oko svoje svetinje.

- Trenutno ovde ima oko pedeset aktivnih kuća i nešto više od stotinu ljudi koji u selu borave tokom cele godine. Međutim, za Petrovdan dođe mnoštvo naroda sa svih strana sveta, iz svih krajeva gde se naš raseljeni narod iz dalmatinskih sela danas nalazi, i tada ovde bude jako veliki broj ljudi. Ovo mesto zaista vapi za jednim ovakvim objektom kao što je crkvena kuća. Nakon paljenja badnjaka, čitanja molitve i blagosiljanja, narod bi odmah odlazio kućama. Nisu imali svoj dom gde bi se mogli sastati, porazgovarati i poslužiti ili se jednostavno skloniti od nepogode. Prošle godine je, primera radi, padala jaka kiša i bilo je izuzetno hladno, pa je zbog toga došao mali broj ljudi za Božić i Vaskrs. Kada bismo imali svoj funkcionalan objekat, oni bi posle molitve mogli sesti, popričati, družiti se i zajedno podeliti prazničnu radost - kaže sveštenik Krstić.

Svetinja iz 1458. godine i duhovni koreni igumana Georgija (Mirkovića)

Ovo selo podno ponosne Dinare čuva i duboke istorijske i duhovne korene. Polačani su naročito ponosni na svoj hram Svetih Apostola Petra i Pavla, sagrađen davne 1458. godine, blagoslovom zetskog mitropolita Josifa,  što ga čini jednim od najstarijih pravoslavnih svetinja u čitavom kninskom kraju. Duhovna snaga ovog poddinarskog sela ogleda se i u ličnostima koje je dao, među kojima je i znameniti iguman manastira Tvrdoš, Georgije (Mirković), koji je bio rodom upravo odavde, iz Polače. Danas, kada je infrastruktura devastirana, obnova ovog doma predstavlja poziv svim Polačanima - kako onima koji su ostali, tako i onima u rasejanju, da se okupe oko zajedničkog cilja, obnove ovu divnu svetinju i sačuvaju spomen na svoje pretke.

- Meštani već dugi niz godina nemaju adekvatno mesto za okupljanje. Parohijski dom pored hrama delimično je doveden u funkciju, ali sama njegova gradnja je takva da bi adaptacija koštala mnogo više nego izgradnja novog, namenskog prostora za okupljanje meštana. Zbog toga smo doneli odluku da obnovimo ovaj objekat, jer zahteva znatno manje sredstava da bi se priveo nameni i potpuno uredio za potrebe našeg naroda. Narodu koji je ostao ovde, kao i svima koji dolaze, to neizmerno znači. Teško im je padalo što nemaju svoje mesto za sastajanje, naročito zato što znaju da mnoge druge, manje parohije već imaju izgrađene i uređene takve objekte. Zato verujem da ćemo, uz Božiju pomoć, uspešno završiti i ovu obnovu i zato pozivam sve naše ljude da se ugrade u ovo delo i pomognu koliko mogu - poručuje otac Aleksandar.

Uz Božiju pomoć i slogu naroda, obnovljeni dom ponovo bi, tada, mogao biti središte života i razgovora, mesto susreta, sastanaka i rastanaka, čuvajući delo koje su brojnim polačkim generacijama preci davno ostavili i stvarajući novi amanet za buduća vremena njihovih potomaka.