Briga o zapuštenim grobljima pala na volontere

Tamo gde srpskog naroda gotovo više i nema ili ga je iz godine u godinu sve manje, pored zapuštenih i u rastinje obraslih puteva i kuća, zubu vremena sve teže odolevaju i večna počivališta onih koji su ove krajeve podno Dinare naseljavali vekovima kroz istoriju. Međutim, nisu samo Srbi ti koji su nestali. Ista sudbina zadesila je i njihove nekadašnje komšije, rođake, kumove i prijatelje Hrvate sa kojima su u prošlosti delili dobro i zlo, sa kojima su se međusobno ženili i udavali, zajedno novorođene slavili i upokojene ispraćali. Sve te niti ratovi su pokidali, sela opusteli, ljude raselili, a groblja onih koji su ovaj kraj nekada živim činili, ostavili prirodi da ih svojim pokrovom od ljudskog oka sakrije. Travom obrasli, kupinom i granjem prekriveni, vremenom u zemlju utonuli, ostali su tako kameni krstovi na kojima se imena i prezimena sve teže mogu pročitati i uz koje potomci počivših teško da bi gde imali sveću upaliti.
Upravo to je navelo članove VSNM Splitsko-dalmatinske županije da zajedno sa SDF-ovom podružnicom za Liku i Dalmaciju organizuju radnu akciju uređenja seoskih grobalja u selima Koljane i Laktac, te pristupnih puteva koji do njih vode.

- Ideja da se povežemo sa šibensko-kninskom županijom, kako bismo ostvarili zajedničku saradnju na različitim poljima, postoji odavno. Na plodno tlo, da tako kažem, za realizaciju te saradnje naišli smo u razgovoru sa ljudima koji su članovi SDF-ove podružnice za Liku i Dalmaciju. Kako su radne akcije jedna od aktivnosti koje imaju u svom godišnjem programu, predložili smo da jednu takvu organizujemo u selima Koljane i Laktac, te da zajedno uredimo pristupne puteve i groblja u ovim selima o kojima danas više nema ko o tome da brine. U jednom danu napravili smo zaista mnogo posla. Na početku zajedničke akcije uređen je prostor oko velikog i znatno oštećenog spomenika palim borcima i žrtvama fašističkog terora ovog kraja. Pokošena je trava i posečeno rastinje na putevima koji su bili gotovo neprohodni, a sada se u vozilima istim tim putevima može sigurno doći do groblja. Ista situacija je i na samim grobljima gde su mnogi grobovi bili toliko zarasli da se za njih nije ni znalo. Prišli su nam ljudi iz Laktaca, iako većina njih živi u Biteliću, Sinju ili Splitu, ali su sa zadovoljstvom prihvatili poziv da zajedničkim snagama napravimo posao koji pojedinac sam ne može. Groblje u Koljanima teritorijalno pripada gradu Vrlika, a groblje u Laktacu pripada Hrvacama, dok stalnih stanovnika ovde ima jako malo, u Koljanima svega njih petnaestak, a u Laktacu njih četvoro-petoro - pojašnjava predsednik VSNM SDŽ Božidar Simić.

Pozivaju i druge da im se priključe

Dok su zvuci trimera i motornih tesetera razbijali tišinu na severnoj strani jezera Peruča i u neposrednoj blizini manastira Dragović, ponovo su sunčeve zrake otkrivale plašt zaborava na kamenim spomenicima, čineći tako opet vidljivima prezimena Bodrožić, Borković, Bogovac, Katić, Kovačić, Miljković, Peović, Vinčić, pravoslavnih porodica čiji potomci već tri decenije žive daleko od Laktaca.

Istu stradalnu sudbu deli selo Koljane i seosko groblje na koje, izuzev letnjih dana, malo ko svrati i precima sveću zapali. Uklesani ćirilični natpisi mahovinom zarasli i dalje svedoče da su ovde nekada živele pravoslavne porodice; Bogovac, Krkobabić, Bodrožić, Ljaljić, Bokun, Marinko, Borković, Marjanović, Vučenović, Marčetić, Milković, Miljković, Garić, Stričević, Gutić, Tadić, Iglendža, Jerkan, Škrbić, Kalinić, Katić, Kovačević, Stipanović, ali i njihove komšije rimokatolici, prezimena Vuković i Perković.

Tu, gde su njihovi zemni ostatci ostali jedini svedoci prošlog vremena, priroda se pobrinula da svi budu jednaki, deleko od ljudskih pogleda, zapušteni i zaboravljeni .

- Sve je više sela po Lici i Dalmaciji koja vremenom ostaju pusta a seoska groblja zapuštena. Ljudi iz ovih krajeva su raseljeni svuda po svetu, neki dolaze samo tokom letnjih praznika, neki ne dolaze nikada. Sve manje ima ko da održava seoske puteve, staze, da kosi i uređuje mesta počivališta naših predaka iz ovih krajeva. To je posao koji se ne može uraditi jednom godišnje, a lokalne zajednice ne vode svuda istu brigu o grobljima. Upravo to je bio jedan od razloga zašto smo u program naše podružnice uključili radne akcije uređenja hramovnih porti i grobalja u selima u kojima je malo ljudi ili više niko ne živi. Sve te radne akcije su volonterske, ali uvek sa zadovoljstvom podržane od naših članova. Nekoliko trimera, motornih testera, makaze i rukavice, uz dobru volju, u jednom danu zaista naprave ogroman posao. Znamo da ovo nisu neka dugoročna rešenja, uređenje jednog groblja trebalo bi se realizovati bar dva puta godišnje, ali mi radimo u skladu sa našim mogućnostima jer svi naši članovi imaju i svoje poslovne i privatne obaveze. Svaki put kada odradimo dogovoreni posao, kada vidimo kako smo raskrčili teren oko spomenika do kojih niko decenijama nije dolazio, osećamo se blagoslovenima, bar od onih kojima smo, eto, taj dan posetili večnu kuću. Bilo bi zaista lepo da nam se priključi što više ljudi, da naši sunarodnici makar u letnjem periodu izdvoje jedan dan za svoje selo, za hram i groblje na kojima su i njihovi preci, pa da zajedničkim snagama ne dozvolimo zubu vremena i prirodi da učine svoje - ističe predsednik SDF-ove podružnice za Liku i Dalmaciju Jovica Krstanović.

Iako je posla i širom Like i Dalmacije još mnogo, učesnici ove radne akcije kažu kako su za kraj leta već dogovorili sledeću, još jedno koljansko groblje i kapela, skriveni u rastinju, čekaju na prohodne puteve za zrake sunca koji će i njih obasjati.