Čista Mala: Masline i dalje rađaju, ali se ljudi ne vraćaju

Selo Čista Mala deli istu sudbinu mnogih sela širom Dalmacije, u kojima je ljudi sve manje i u kojima su stanovnici uglavnom ljudi starije životne dobi.

masline Čista Mala Dalmacija

Selo Čista Mala nalazi se na području opštine Vodice. Kroz selo prolazi autoput, ali u njemu je meštana, naročito trajnih povratnika, jako malo. Teško se koga može sresti na ulicama ovog gotovo pustog sela. Do poslednjeg rata gotovo svi stanovnici bili su srpske nacionalnosti, a još uvek porušene i puste kuće najbolji su svedok tome.

Ratna pustošenja ostavila su svoj trag, ali preostali meštani se ne predaju, i dalje verujući da se napornim radom može živeti čak i od škrte dalmatinske zemlje, koja ne rađa mnogo, ali ono što pruži vredno je, ne da čoveku da ostane ni gladan ni žedan.

Maslinici i vinogradi oduvek su ovde bili garancija uspeha, sigurnost da će se naporan rad na kraju uvek isplatiti. Kako je tada, tako je i danas, s tim što je prosečna starost stanovništva Čiste Male neuporedivo nepovoljnija nego li pre trideset godina, kada je selo bilo puno ljudi.

– Ovde sadimo masline, beremo ih i od njih dobijamo najkvalitetnije, domaće maslinovo ulje. Ovo je naša porodična tradicija. Moj praded je zasadio vinograd, a kada samo izbegli taj vinograd je bio star sedamdeset i pet godina. I tada je rađao. Pored vinograda i tada smo uzgajali masline, smokve, bademe. Danas ima tri stotine stabala maslina. Uglavnom su mlađe, dok su one u polju stare oko 35 godina. Inače, ovde i Srbi i Hrvati najviše sade masline, jer se one koriste i za jelo i za ulje, a znate da su Dalmatinci i ljubitelji i dobri poznavaoci maslinovog ulja – kaže Bogoljub Popović, kojeg smo zatekli kako sa porodicom bere masline.

Rat je sve unazadio

Na drugom kraju sela živi Nikola Lalić koji sa suprugom većinu godine provodi u svom selu. Prisetio se vremena kada je u Čistoj Maloj bilo neuporedivo više ljudi, kada se živelo i siromašnije i zadovoljnije.

– Živelo se dosta teško. Moji su bili imućni, i mnogo se radilo. Bilo je u selu oko hiljadu ljudi. Gradile su se kuće, ljudi su počeli da žive sve bolje i bolje, a onda je došao rat i sve se okrenulo. Ovde su ljudi oduvek živeli od poljoporivrede, bilo je i stoke, a za ovo područje se može reći da jedan od plodnijih delova Dalmacije. Ono što je karakteristika ovoga sela jeste to da su ljudi mnogo polagali na obrazovanje svoje dece, tako da je u ovom selu poniklo mnogo onih koji su završili visoke škole, a najneobrazovaniji su bili oni sa završenim zanatom. Pre rata bilo je nekoliko doktora nauka. Možete misliti kako su ljudi razmišljali? Bili su napredni – ističe Nikola i dodaje da je na ovom kamenu najsrećniji.

Nikola-Lalić Čista Mala Dalmacija
Nikola Lalić

– Pre pet – šest godina sam odlučio da se vratim, da sredim kuću, da imaju ćerka i sin gde doći. Meni je ovde najlepše, jer sam rođen na kamenu. Zato sam ovde najsrećniji jer sam svoj na svome, a nema veće radosti nego kad mi unučad leti dođu, uživaju u ovoj prirodi i čistom zraku. More nam je na svega dvanaest kilometara odavde, svaka nam je zgoda ovde – zadovoljno kaže Nikola koji je, nakon poslednjeg rata, jedini u Čistoj Maloj novu kuću iz temelja ponovo ozidao.

Vinograd u Banjaluci po dalmatinskoj recepturi

Bogoljub Popović je do 1995. godine živeo u selu Čista Mala, kada je morao, zajedno sa svojim sunarodnicima, napustiti selo u kojem je rođen, odrastao, u kojem se oženio, skućio i dobio decu.

– Izbegli smo u Banjaluku, tako da smo i tamo, po dalmatinskoj recepturi, oformili vinograd i započeli sa proizvodnjom vina. Danas tamo imamo vinariju. U Bosanskoj Krajini vinogradarstvo uopšte nije bilo zastupljeno, ali ja sam ispitivao to područje, pa sam došao do zaključka da su tamo bili Italijani i Slovenci, koji su pre nekih sedamdeset – osamdeset godina, imali svoje vinograde, ali posle njihovog odlaska vinogradarstvo je zamrlo. Tamo se najviše sade šljive i jabuke. Pošto ja volim vino, ja sam posadio tri stotine panjeva vinove loze. Kada sam video da to uspeva, nastavio sam sa sadnjom i sada imam deset hiljada panjeva. U šali sam govorio da ako Dalmatinac preživi bosansku zimu, da će preživeti i vinova loza. Tako je i bilo.

Iako ima osamdeset i jednu godinu, Bogoljub Popović je izuzetno vitalan, pun ambicija i aktivan je po ceo dan. Za svoju vitalnost ima recept.

– Hraniti se zdravo: riba i maslinovo ulje. Ujutru popiti malo ulja, posle jesti kuvano meso ili ribu, a uz sve, podrazumeva se, crno vino. Dosta radim, ali se ne žalim. Jednom svom prijatelju sam predložio da krenemo u jedan veći posao, a on mi je rekao kako smo mi stari za takav poslovni poduhvat. Tada sam mu ja rekao da se bojim da ću umreti, a da se neću naraditi – kaže Bogoljub.

Bogoljub-Popović Čista Mala Dalmacija
Bogoljub Popović

U njegovom slučaju najbolje se oslikava ona, “Rad je stvorio čoveka“, jer dok pripoveda o receptu za zdravlje i dugovečnost, zajedno sa svojom Bojom, završava ovogodišnju berbu u masliniku zadovoljan što će od svojih maslina, ove godine, imati oko pet stotina litara ulja.

Koliko danas ima života u selu Čista Mala najbolje svedoči zgrada seoske škole, koja je danas potpuno devastirana i godinama je van funkcije. U nju više niko ne ulazi, a njeni nekadašnji učenici odavno su zreli ljudi.

Selo Čista Mala deli istu sudbinu mnogih sela širom Dalmacije, u kojima je ljudi sve manji i u kojima su stanovnici uglavnom ljudi starije životne dobi. Mnoge njive su ostale neuzorane jesenjom brazdom, a na mestima nekad rodnih vinograda i maslinika danas je korov. Ostaje nada da takvo stanje neće trajati večno i da će konačno doći bolji dani za ovo i za druga sela, jer je, kažu preostali meštani, ovde mnogo posla, čak i više nego u dalekoj Irskoj, pa je bolje graditi svoju nego neku tuđu zemlju.

4 KOMENTARI

  1. Зашто овако отужан чланак сте написали? Помиње се породица Лалић,а не помињете да (бар за оне које лично знам) постоје и два брата Лалића у том месту са по четворо деце? Ради се увек идентично када се пише о селима и засеоцима по Далмацији. Увек акценат на старим и изнемоглим лицима,као и да су крајеви пусти уместо да истакнете породице са децом. Не би се нико ни вратио и да хоће,кад преовладавају овакви текстови.

  2. Поштовани, чланак је написан на основу прича саговорника које је наша екипа затекла на терену. Осим тога, није истина да су приче увек исте за шта вам шаљем и повезнице на позитивније текстове. Срдачно. Уредник.

    https://srbi.hr/vladimir-marinko-se-pradedovskoj-zemlji-u-koljane-vratio-peske/

    https://srbi.hr/gradsku-guzvu-i-dobre-plate-zamenili-mirnim-zivotom-sa-pogledom-na-dinaru/

    https://srbi.hr/zivot-na-izvoru-smaragdnog-vrela-reke-une/

    https://srbi.hr/snjezana-iz-dalmacije-sama-odrzava-plastenik-zahvaljujuci-kom-zaradjuje-za-zivot/

  3. Поштовани уредниче,зашто ваша екипа на терену није потражила приче од породица са толиким бројем деце, него од пензионера? Сви ваши линкови које сте оставили у коментару говоре о старијим повратницима или самцима. Да не знам да је другачије,из ових чланака бих закључио да нема деце нигде. То је поента коментара,да правите приче о младим или млађим брачним паровима који имају бар двоје деце,јер се тиме мења слика и за оне који нису упућени у стање на терену.
    Исте приче се појављују у осталим писаним медијима, све о старима,изнемоглима који су се вратили да умру у своја села.

Komentariši