Državni vrh Hrvatske prvi put odao počast srpskim žrtvama u Plavnu i Gruborima

U organizaciji SNV-a, iz Zagreba, u selu Plavno kod Knina služen je parastos i održana komemoracija srpskim žrtvama, civilima koji su ubijeni tokom i nakon hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“. Nakon čitanja imena ubijenih, kojih je na popisu „Veritasa“ ukupno trideset i dvoje u čitavom selu Plavno, uključujući i onih šest iz zaseoka Grubori, predstavnici državnog vrha Hrvatske položili su ruže ispred postavljenog spomen krsta.

Nakon toga uputili su se u zaselak Grubori gde je, pre dvadeset i pet godina, dvadeset dana nakon vojno-policijske akcije „Oluja“, počinjen stravičan zločin nad nemoćnim stanovnicima starije životne dobi i srpske nacionalnosti. Iako je sudskim putem utvrđeno da se u Gruborima radilo o kaznenim delima – zločinu protiv čovečnosti i kršenju zakona i običaja ratovanja, u slučaju ovog zločina pravda još uvek nije zadovoljena. Okupljenima oko spomen krsta u Gruborima prvi se obratio potpredsednik Vlade za društvene delatnosti i ljudska prava, Boris Milošević.

- Danas nakon 25 godina smo ovde da obeležimo stradanje. Došli smo da bar malo ublažimo bol ljudi odavde, pokažemo ljudsku solidarnost, da osete društvenu empatiju, da  osete da su priznati i prihvaćeni od države. Obišao sam mnoga mesta stradanja, ovo nisam“, rekao je Milošević, te istakao  da je pročitao mnogo tekstova i dokumenata o Gruborima izdvojivši dopis Županijskog državnog tužilaštva u Zadru glavnom državnom tužiocu RH iz 2003. godine, o izveštaju o ratnim zločinima u kojem je Gruborima bila posvećena samo jedna rečenica. U toj rečenici je stajalo da „tužilaštvo za ubistva u Gruborima nije zaprimilo kaznenu prijavu i izveštaj“.

- Zakazala je policija, državno tužilaštvo i javnost, zakazali su mediji. Javnost nije pitala, mediji nisu pisali. Kad se dogodio sudski postupak, utvrdio je da je zločin počinjen, da je šest starih i nemoćnih ubijeno ali počinioci nisu utvrđeni. Zato je važno da svi mi koji smo se okupili ovde, a pogotovo Vlada čiji sam član, pošaljemo snažnu poruku da će svaki ratni zločin biti kažnjen bez obzira na nacionalnost počinitelja i da će svaka žrtva biti priznata i prihvaćena bez obzira na nacionalnost - rekao je Milošević.

Obrativši se posebno meštanima sela Plavno, Milošević je u ime Vlade pozvao Plavanjce da se vrate i da se obrate vladi RH za pomoć. Milošević je naglasio da su empatija i priznanje svih nevinih žrtava pretpostavka pomirenja i prestanka mržnje.

- Vreme je da mržnja prestane i da se ne prenosi na nove generacije, da nam deca ne rastu s predrasudama prema drugima, samo zato što su ti drugi neke druge nacionalnosti. Samo tako možemo graditi neku bolju Hrvatsku i to je politika ove vlade. Bila je hrabrost u to vreme ostati u svom selu. Danas je potrebna hrabrost vratiti se i krenuti ispočetka - zaključio je Milošević.

Pupovac: „Posvetićemo se obnovi života nakon dugog razdoblja smrti u ovom mestu”

Predsednik Saveta SNV-a, Milorad Pupovac, istakao je da su premijer Andrej Plenković i predsednik Zoran Milanović napravili iskorak po pitanju komemorisanja žrtava nakon 20 godina.

- Od 6. avgusta do početka septembra 1995. ubijeno je najmanje 24 stanovnika sela Plavno i njegovih zaselaka, mahom starije životne dobi. Ubijeni su dok su čuvali stoku, radili svoje poslove u polju, dok su ležali u bolesničkoj postelji, čistili grah ili pak sedili u invalidskim kolicima. Ubijeni su i s rukama podignutim u zrak. Nisu bili vojnici, nisu bili naoružani, nisu mogli nikome nauditi ni sebe odbraniti. Nažalost, ubili su ih tadašnji pripadnici HV-a i specijalne policije. Zapaljeni su zajedno sa svojim kućama, ubijeni sa svojom stokom. Njihova ubistva, palež kuća dokumentovana su od strane UN-a, DORH-a i pravosuđa RH i nedvosmisleno je utvrđeno da je ovde počinjen ratni zločin prema civilnom stanovništvu. Za ovaj zločin, kao ni za najveći deo zločina u sektoru Jug, niko nije odgovarao. Sudovi su odradili svoj posao, ali tako da su propustili utvrditi ko je počinio ove zločine – naglasio je Milorad Pupovac.

Saborski zastupnik Milorad Pupovac izjavio je da su u ovom zločinu učestvovali i oni kojima sudska etika i moralni poziv nisu smeli dopustiti da ovo ostane nekažnjeno.

- Od ovog ratnog doba i ratnog zločina proteklo je 25 godina. Isto toliko je trebalo proći da se podignu dva znamenja, dva jednostavna drvena krsta. Verovatno bi proteklo još dosta godina da nije preostalih meštana Plavna, onih koji se vraćaju, Srpskog narodnog veća i političkog iskoraka koji je napravila Vlada Andreja Plenkovića i koji je napravio predsednik Republike Zoran Milanović. Da nije bilo tog iskoraka u kojem će se čuti glas osude svakog zločina nezavisno od toga ko ga je počinio, ova dva znamenja ne bi bila podignuta ni nakon 25 godina. Od vremena stradanja trebalo je proći četvrt veka da bi danas ovde bilo tridesetak onih koji su izbegli 1995. Možemo zamisliti koliko bi ih danas bilo da je politički iskorak, koji smo napravili pre samo nekoliko nedelja, napravljen pre 20, 15 ili 10 godina, ili da smo imali nekoga s kim smo taj iskorak mogli napraviti - rekao je Pupovac iskazavši žal za vremenom i ljudima  koje su ovo mesto i zemlja izgubili.

- Na ovom mestu danas ćemo, osim žaljenja, podeliti i veru uzdajući se da će neki ostati i obnoviti svoje domove, a mi imamo dužnost da im pomognemo da to učine i stvore pretpostavke za dostojanstven život. Posvetićemo se obnovi života nakon dugog razdoblja smrti u ovom mestu. Oni koji su odgovorni za smrt ili su propustili delovati da se smrt ne dogodi ili što kazna nije dosuđena, oni su zauvek propali. Propali će umirati u sećanju, kako na ovom, tako i na svim drugim mestima, prema Srbima, ali i Hrvatima koji su se davali u ratnim godinama. Setimo se svih i neka im je večni pokoj, učinimo sve da oni koji nisu kažnjeni osete barem sram zbog dela koje su počinili - rekao je Milorad Pupovac.

Zoran Milanović: „Vreme je za ono normalno u nama”

Potpredsednik Vlade i ministar hrvatskih branitelja, Tomo Medved, poručio je da Hrvatska mora graditi društvo na temeljima pravednosti i istine, a iskazivanje pijeteta nevinim žrtvama doprinosi uspostavljanju poverenja i međusobnog uvažavanja. Medved je na komemoraciji u Gruborima rekao da iza svakog izgubljenog života ostaju razorene porodice koje s tom traumom žive svaki dan. Budućnost hrvatskog društva temelji se na koracima koji se trenutno preduzimaju, rekao je, i pozvao da tišinu koja vlada u selu što pre zameni životna radost njegovih stanovnika.

- Izražavam saosećanje zbog gubitka vaših članova porodica u ime Vlade Republike Hrvatske. Iza svakog izgubljenog života ostaju razorene porodice. Ovakve komemoracije su prilika da im odamo počast. To je civilizacijski čin. Znamo da članovima porodica žrtava nije jednostavno biti ovde i prisećati se svojih najmilijih. Hrvatska mora, može i želi graditi društvo na temeljima pravednosti, a hrvatska Vlada želi doprineti poverenju i međusobnom uvažavanju. Poverenje je preduslov razvoja i sigurne zajedničke budućnosti, time se učvršćuje stabilnost društva i jača demokratija. Poverenje je zahtevno i politički i psihološki, ali je nužno zbog naše budućnosti. Vreme je da počnemo graditi to na istini utemeljenoj na činjenicama, saradnji u pronalasku svih nestalih. Sa tim smo ciljem doneli zakon koji uređuje postupak traženja nestalih i Hrvatska je preuzela obavezu rešavanja ovog humanitarnog pitanja - rekao je, između ostalog Medved.

Na komemoraciji u Gruborima predsednik RH, Zoran Milanović, izjavio je da je komemoracija neka vrsta duga časti prema onome što se dogodilo pre 25 godina, dodavši da je to u njemu i tada izazivalo moralni užas.

- Lako je sada, nakon 25 godina, govoriti da za ovo niko nije  odgovarao. Zna se otprilike ili skoro tačno koja jedinica je bila ovde toga dana - rekao je Milanović, istakavši kako je za zločine počinjene u Gruborima prvi put čitao u „Njujork Tajmsu“.

- Razmišljao sam šta je tu gore, da li nešto što graniči s moralnom katastrofom, a to još uvek nije, nešto što je zlo samo po sebi gore od banalnosti zla, ili šteta koja je to naneta Hrvatskoj državi. Gore je ono prvo, jer šteta koju država sama sebi nanese ili je nanesu ljudi koji u njeno ime deluju, jeste nešto što nije apsolut, jer država ne može biti po svaku cenu. Postoji cena i obziri koji se moraju poštovati - ocenio je Milanović, dodavši kako ubistvo šest nedužnih i starih meštana Grubora izaziva užas, i to je najveća šteta.

- Vreme je za ono normalno u nama. Ono što postoji u svakom čoveku, dobro, pitomo i naivno. Dosta je bilo onoga što je obeležavalo odnose dva naroda, dve nacije kojima je teško u Evropi naći dve sličnije i sa najvećim brojem dodira. To nisu ni Česi ni Slovaci, ni Šveđani i Norvežani. To smo mi, Hrvati i Srbi, naši susedi - istakao je Milanović koji je svoje obraćanje u Gruborima završio stihovima pesme „Ostajte ovde“ srpskog pesnika Alekse Šantića.

Komemoraciji u Plavnu i Gruborima  prisustvovali  su i izaslanik predsednika hrvatskog Sabora, Krunoslav Katičić, ministarka regionalnoga razvoja i fondova Evropske unije Nataša Tramišak, posebni izaslanik predsednika Republike Srbije za rešavanje pitanja nestalih sa Hrvatskom Veran Matić,  državni sekretar u Ministarstvu uprave Darko Nekić, državni sekretar Središnjeg državnog ureda za obnovu i stambeno zbrinjavanje Nikola Mažar, saborske zastupnice srpske manjine Dragana Jeckov i  Anja Šimpraga, gradonačelnik Knina Marko Jelić,  Eugen Jakovčić iz centra za suočavanje sa prošlošću “Dokumenta“,  generali HV-a u penziji Luka Džanko i Veselko Gabričević, predstavnici županijskih vlasti i meštani sela Plavno.