Fokus na kratkom filmu i „crnom talasu“

Festival kratkometražnog filma, odnosno filma koji traje do 25 minuta, nazvan je po psihologu i režiseru iz Vukovara Hugu Klajnu. Premijerno izdanje bilo je pre dve godine, a u tri dana koliko traje obogatio je kulturnu ponudu istoka Republike Hrvatske. U fokusu su bili kratki filmovi, a pored toga, posetioci su mogli da učestvuju na radionicama, pogledaju stara filmska ostvarenja i izložbe, poslušaju dobru muziku i prisustvuju predavanjima eminentnih predavača.

 - Ono što je ideja svega je prosvetiteljstvo i zapravo se to ove godine iskristalisalo. Prve dve godine je bio zamah i mislim da smo sad pobliže definisali u kom smeru festival treba da ide. Od početka smo definisali da je ovo festival ideja. Zanima nas kvalitet filmova, ali i ostalog programa kao što su izložbe, muzički program i ostalo. Ove godine u zvaničnoj takmičarskoj selekciji kratkih filmova imamo pobednika Kana, pobednika Sandensa, kao i filmove koje su učestvovali na nekim od najvećih svetskih festivala. Organizovali smo i izložbu scenografa Milenka Jeremića bez kojega jugoslovenska i srpska kinematografija ne bi postojale. To je čovek koji je radio skoro sve filmove od „Maratonaca“, „Balkanskog špijuna“, „Lepa sela lepo gore“, zatim deo Kusturičinih filmova, ne može se ni pobrojati šta je sve napravio – predstavio je program direktor festivala Ognjen Petković.

Sam festival svečano su otvorili direktor Petković i predsednik Zajedničkog veća opština, koji su suorganizatori festivala, Dejan Drakulić. Pre same projekcije filmova u takmičarskoj konkurenciji, u dvorištu Srpskog doma upriličen je performans „Devojke iz cirkusa“. Tradicionalno, Klajn film festival prati i kvalitetan muzički program.

- U muzičkom delu smo imali „Klajn džez kvartet“ predvođen Darijom Hlebom iz Osijeka, kao i koncert Ramba Amadeusa u kafiću Kibic Fenster. Želim da se zahvalim svima koji su nas podržali i da pozovem sve da se uključe u sponzorisanje, sufinansiranje festivala koji je otvoren za sve. Ono što nedostaje su ljudi, treba nam ljudi na terenu i pozivam sve da nam se jave. Nadam se da će festival nastaviti da se razvija, sledeće godine i u pozorišni festival. Ideja nam je da nam ljudi prilaze, a ne da mi prilazimo i podilazimo – zaključuje Ognjen Petković.

Posveta „crnom talasu“

Kao i u prethodnom izdanju festivala, i ove godine je napravljen omaž „crnom talasu“. Dok je prošli put puštena njegova radionica u video obliku, ove godine je festival uveličala i živa legenda ovog filmskog pokreta Želimir Žilnik. Nakon projekcije filma „Lijepe žene prolaze kroz grad“, režiser za kojega je Petković rekao da je „i istorija i budućnost kinematografije“ pričao je o periodu „crnog talasa“ kao i o svom iskustvu stvaranja filmova.

- Danas se za „crne filmove“ proglašava ceo jedan korpus novog jugoslovenskog filma koji je počeo da živi krajem šezdesetih godina prošlog veka kad je generacija mlađih reditelja u koje spadaju Živojin Pavlović, Dušan Makavejev, Kokan Rakonjac, Krsto Papić i drugi počela da radi filmove koji su pravljeni slobodnije. Ti filmovi više nisu snimani u studijima, nego u predelima i na ulicama naših gradova. Mi smo te filmove, kao i kritičari, zvali „novi jugoslovenski film“. To je bilo dosta cenjeno u Evropi, a oko 20 filmova je kupovano u evropskim zemljama. S druge strane imali smo velike retrospektive, recimo ja sam bio na jednoj retrospektivi u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku gde je bio jedan moj dugometražni i pet kratkometražnih filmova. Tu je bilo još oko deset jugoslovenskih dugih i kratkih filmova. Došla je cela elita Njujorka, a 1969. godine smo na Berlinalu takođe imali veliku retrospektivu od osam filmova koja je dobila „Srebrnog medveda“ kao najbolji program. Niti smo se mi zvali „crni film“, niti nas je u inostranstvu neko tako imenovao. To je bila politička floskula, ali niko od nas nema ništa protiv toga – priseća se perioda takozvanog „crnog talasa“ u jugoslovenskoj kinematografiji jedan od nosilaca Želimir Žilnik.

Ove godine je u tri dana prikazano ukupno 17 animiranih, igranih i dokumentarnih kratkometražnih filmova koji su bili u konkurenciji za zlatnog, srebrnog i bronzanog „Huga“. Žiri koji su činili prošlogodišnji pobednik Vanja Nikolić, producent Sarita Matijević i Želimir Žilnik odlučio je da je bronzanog „Huga“ osvojio norveški film „Tits“ Elvinda Landsvika, srebrnog „Limunovo drvo“ američke režiserke Rejčel Volden, dok je „Zlatni Hugo“ pripao hrvatskoj režiserki Lani Barić za film „ Sola “.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.