Hramovna slava u manastiru Orahovica

Posetili smo manastir Orahovicu koji je 22. maja proslavio hramovnu slavu Prenos Moštiju Svetog Nikolaja Mirlikijskog.

Manastir Orahovica naslovna slika

Praznik Prenosa moštiju Svetog Nikolaja Mirlikijskog, hramovna je slava manastira Orahovica koji se nalazi u samom srcu planine Papuk. S vernim narodom, sveštenstvom, monaštvom, i gostima, svetu arhijerejsku liturgiju služio je Njegovo Preosveštenstvo vladika pakračko-slavonski g. Jovan.

– Sav naš narod koji je ovde i koji je vezan za Orahovicu se ovde okupio posle svega što je prošao u toku ove pandemije. Hvala Bogu evo svi smo tu na broju. Pokazalo se da je crkva Božja pregrmila i to kao što je pregrmila i mnogo gore periode i mnogo gora i teža vremena. Kao što je to lepo rekao i mitropolit Hilarion Volokolamski, drugi čovek ruske crkve posle patrijarha: Ma kakvi virusi, mi smo kao crkva preživeli i Staljina i Hitlera, a da se sada obaziremo na nekakav virus. Strpite se i pretrpite, proći će! I evo, hvala Bogu prolazi. Mi se vraćamo svom životu crkve, vraćamo se bogosluženju, tj. narod se vraća jer se bogosluženje nikada nije ni prekidalo. Narod se u većem broju vraća da proslavimo Gospoda Boga, koji nas je proslavio i proveo i kroz ovo iskušenje i da se, ako Bog da, i za Preobraženje ovde okupimo u mnogo većem broju – rekao je nakon liturgije vladika slavonski Jovan.

Vreme provedeno u izolaciji zbog pojave koronavirusa bila je prilika da ljudi iz svega izvuku određene pouke, da se na trenutak zaustave i preispitaju te da pronađu novi smisao u svojim životima vraćajući se samim korenima svoga bića.

Manastir Orahovica vladika Jovan

– Videli smo odjednom kako se i priroda vratila u svoju normalu jer su se i ljudi malo usporili, usporili su svoj ritam života koji je preterano brz, koji melje i koji uništava duše ljudske. Videli smo da je porodica sa kućom i okućnicom još uvek temelj ljudskoga društva. Ona je dovoljna onoliko koliko je moguće da neko bude dovoljan samom sebi i najmirniji je čovek koji je bio u mogućnosti da sve ovo pregura u svom domu, sa svojom porodicom i sa okućnicom. Takvi ljudi su sve ovo mnogo lakše podnosili nego oni koji su bili zatvoreni u betonske zgrade po velikom gradovima – istakao je vladika Jovan.

Ove godine vernika manje, ali ništa manje svečano

Prethodnih godina u manastir je na ovaj dan dolazilo mnogo više vernika, a sada ih je bilo znatno manje. Oni najuporniji i ovoga puta su bili ovde da u miru i molitvi proslave slavu ovoga hrama.

– Dolazim ovde već desetak godina, svake godine. Tu bude puno naroda, bude muzike i ljudi se okupe. Ovaj put je naroda manje zbog virusa, ali je svejedno lepo – kaže Stevan Radonić.

S njim se slaže i Nenad Dubajić iz obližnjeg sela Mikleuš.

– Ovde sam dolazio još sa svojim roditeljima i nastavio sam da dolazim do dana današnjeg. Uprkos svemu ovde se okupio dovoljan broj ljudi iako ih zna biti i po hiljadu. Ovde se dolazi i za Preobraženje. Dolaze ljudi iz Srbije iz Bosne i oni koji su nekada ovde živeli.

– Bila sam u bolnici na operaciji srca ali sam se oporavila i hvala Bogu opet sam ovde. Dolazila sam ovde redovno i spremala manastir za proslavu Svetog Nikole i za Preobraženje. Čistila sam kandila, a moj otac je ovde kumovao na slavi. Prošle godine smo za Sv. Nikolu bili u Slankamenu, tamo imam sina, i isto je bilo puno sveta – kaže Milica Mitrović koja je rodom iz obližnjeg Duzluka.

Manastir bez struje i daleko od gradske buke

Manastir Orahovica

O manastiru brine iguman Pavle koji je tu svetinju preuzeo pre tri godine došavši iz Ostroga. Otac Pavle ističe da je manastir Orahovica mesto izuzetno pogodno za monaški podvig jer se nalazi daleko od užurbanog i bučnog života u gradovima.

– Ovde nema struje, ali manastir ima dobru vodi i daleko je od svakoga naselja i bilo kakvog svetskog meteža i buke i sa oduševljenjem sam primio blagoslov da dođem u ovu svetinju i brinem o njoj. Nadam se da ćemo uz pomoć svih ovih ljudi, koji ovde dolaze pre svega da se mole Bogu, obnoviti duhovni život u Eparhiji koja je mnogo stradala tokom vremena. Ne mogu da kažem da je uzrok njenog stradanja u zadnjem ratu, uzrok je mnogo dublji i duže je trajao, ali sazrelo je neko vreme kada su ljudi, nakon mnogo mnogo godina verovanja da mogu da žive bez Boga, shvatili da je u Bogu sila, snaga i spasenje i da jedino uz Njegovu pomoć mogu, ne samo da opstanu nego da i žive kao ljudi i da steknu tu duhovnu snagu da mogu da grade budućnost – ističe nastojatelj manastira Orahovica iguman Pavle.

Sve biva i sve prolazi pa će tako proći i ova nesreća sa virusom i narod će se ponovo u velikom broju okupljati u ovoj svetinji koja vekovima opstaje uprkos svim nedaćama i hirovima vremena.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.

1 KOMENTAR

Komentariši