Crkva u savremenom svetu uz igumana Rafaila

Duhovna beseda na temu Crkva u savremenom svetu o kojoj je govorio iguman manastira Podmaine Rafail Boljević izazvala je veliko interesovanje vernika i široke javnosti koji su ovaj događaj prepoznali kao veoma značajan razgovor o duhovnosti. Iguman Rafail je tako dočekan u prepunoj sali Srpskog doma, verni ga je narod pažljivo slušao, a pitanja na spomenutu temu postavljao mu je vukovarski paroh protojerej stavrofor Saša Kuzmanović.

Duhovnost i smirenost igumana Rafaila tokom njegovog obraćanja javnosti uveliko su već poznate narodu koji ga prati i sluša, a prepoznatljiv je i po govoru u kojem ukazuje i naglašava na važnost smislenog unutrašnjeg života, pokajanja i trezvoumlja. Tokom svoje besede iguman Rafail je podsetio i ukazao na značenje istinske ljubavi prema životu u pravom smislu te reči, poistovećujući pravi život, istinu i put sa Hristom.

- Mi ovako sabrani jesmo crkva. Živimo u ovom savremenom svetu tako da naše življenje, istina, jeste neko skromno, ali ipak autentično svedočenje da je crkva živa. Da nije nje, sigurno je da i sami ne bismo bili živi, makar u onom poimanju života koje se u duhovnom smislu može smatrati životom. Nisu svi koji se kreću i hodaju živi ljudi. Po učenju naše crkve ima, ne malo onih koji su živi mrtvaci. Isto tako ima mnogo onih koji su mrtvi, a živi. Najbolji primer za to je svedočenje naših Svetih otaca čije mošti zrače životom, pa neretko idemo da im se poklonimo i da se ogrejemo životom jer ovako sami, na izgled živi, nemamo toplotu života. Zato, odemo do Svetog Vasilija Ostroškog, do Svetog Nektarija Eginskog ili do bilo kog svetog ćivota. Kada govorimo o crkvi u savremenom svetu, govorimo o toj jedinstvenoj mogućnosti koju nam Gospod Isus Hristos kao jedinorodni sin Oca nebeskog, a opet tajanstvenim delovanjem i zračenjem Svetog Duha nudi kroz crkvu. To što ona nudi, to ne može niko drugi da ponudi da bi primili život, a da to zaista bude život, da ne živimo kao živi leševi. Mi treba taj život da primimo od onoga koji po prirodi jeste život. Gospod je rekao za sebe, a sve što je rekao za sebe odnosi se na crkvu Njegovu. Crkva, to je Hristos, Hristos, to je crkva. Tako smo naučeni, tako verujemo i tako treba da živimo. On je rekao za sebe - Ja sam život, istina i put. Mimo mene života nećete naći, istine nema, put nije put nego opasna provalija i stranputica. To treba dobro da čujemo, jer ako ne budemo čuli, smrtno ćemo sagrešiti i suštinski sve promašiti. Tako da, ako hoćemo da budemo živi, uprkos tome što su živi leševi vrlo aktivni oko nas, mi smo civilizacija leševa, život treba da primimo od Njega. Život ipak postoji, ali treba da ga primimo kroz svoje mistično, svetotajinsko telo tj. crkvu na vrlo konkretne liturgijske načine - poručio je, između ostalog, iguman Rafail.

Navodeći konkretne primere i objašnjenja o tome kako savremen čovek, opterećen brzinom i pritiskom svakodnevnice može da živi smisleno, trezveno, smireno i sa duhovnim blagodatima, iguman je istakao Svetu liturgiju kojom se poziva na tajnu pričešća, a koja sa sobom nosi „svetotajinsku transfuziju krvi“ kojom primamo Život koji smrt ne može da uzme, a vreme da ograniči.

Iguman Rafailo Boljević rođen je 3. septembra 1975. godine u Podgorici. Njegovo svetovno ime je Mihailo. Monaško ime je dobio 27. avgusta 2006. godine, nakon čega 10. januara biva odlikovan činom igumana od strane mitropolita Amfilohija. Danas je poznat kao vrlo aktivan propovednik. Duboko duhovnim besedama u manastiru Podmaine, van njega, često i onlajn te na duhovnim tribinama i predavanjima gde ističe značaj molitve, unutrašnje borbe i opasnosti materijalizma i duhovne uspavanosti, iguman okuplja veliki broj pravoslavnih vernika.