Između Dunava i Drave (4)

Postoje mnoga pravila koja se vezuju za kraljice, mnogi mitovi i objašnjenja zašto i na koji način se određeni motivi, pokreti i predmeti javljaju tokom obreda. U zadnjih 100 godina obredi su, kako drugi, tako i kraljice podlegli uticaju vremena u kojem su se provodili. Svaka generacije dodavala je pečat vlastitog vremena, u skladu sa mogućnostima i nemogućnostima. Uvidom u zapise iz 40-ih godina, povorku kraljica kitili su zvuci harmonike, dok u razgovoru sa nekadašnjim kraljicama iz 70-ih godina, utvrđeno je da muzičara u njihovim povorkama nije bilo. Isto tako, šešir prvobitnih kraljica nije bio kićen paunovim perom, dok na kraljicama koje plene današnju scenu možemo videti motiv istog. Mnogi tvrde da je to greška, ali kao što je prethodno rečeno, svako vreme je dodavalo vlastiti pečat tradiciji i kulturi, u nameri da je obogati, nikako oskrnavi.

Nastavno pravilima i mitovima o pomenutom običaju, legenda kaže da su kraljice nastojale izbeći susret sa drugim kraljičkim grupama, s obzirom da povorke jedna drugoj nisu htele skrenuti s puta što bi na kraju dovodilo do sukoba. Takva priča postoji i na prostoru istočne Hrvatske, kada su se kraljice sukobile u atarima između Ostrova i Gaboša. Takav tip dešavanja prenosio se s kolena na koleno što dovodi do različitih promena u dešavanjima, ali i samoj istini događaja. Melodija kraljičkih pesama, koja je navedena u prethodnom feljtonu, nije nigde notama zapisana, ona je godinama prenošena s kolena na koleno, dok autor knjige  „Trpinjo, ja sam tvoje dete“ pesmu nije odsvirao na fruli profesorki muzičke kulture Dubravki Ratkaj, koja je zvuke pretočila u zapise.

Današnje kraljice

KUD-ovi su jedni od glavnih čuvara tradicije, kako u Hrvatskoj, tako i izvan njenih granica, zbog toga je KUD ,,Mladost“ Trpinja odlučio sačuvati običaj koji se nekada provodio u njihovom selu. Kako kažu, meštani sela ih rado puštaju u kuće i dive se bogatim nošnjama koje su nekada krasile mlade devojke i momke.

- Dolaskom novog koreografa u Trpinju odlučili smo da oživimo običaj koji se provodio u našem selu do nekih 70-ih godina. Proučavajući zapise o kraljicama, nastojali smo rekreirati običaje, ali ujedno i da naučimo naše članove KUD-a zašto se određeni motivi javljaju tokom ceremonije. Mogu sa sigurnošću reći da smo uspeli. Kako deca, tako i naši stariji članovi, sa nestrpljenjem čekaju praznik Duhove kako bi obilazili kuće u selu i međusobno se družili. Uz lepotu čuvanja običaja, ovakav vid obeležavanja praznika uči decu pravim vrednostima, a verujem da je to uz igru i pesmu jedan od glavnih faktora folklora i KUD-ova – rekao je predsednik KUD-a ,,Mladost“ Trpinja Saša Radić.

Pomenuto društvo preko sedam godina neguje običaj kraljica i na taj način nastoji deci da usadi prave vrednosti čuvanja tradicije.

- Od svoje devete godine idem u Kraljice, na početku je postojao stid jer trebamo ući i dvorište svake kuće i pevati, pogotovo jer do tada meštani sela nisu bili upoznati sa običajem. Sada sedam godina kasnije, ljudi nas dočekuju otvorenih kapija, čak i zovu kako ne bi njihovu kuću preskočili. Ovo je jedan vid druženja, kako međusobnog, tako i sa meštanima sela. Isto tako, nama kao ljubiteljima folklora znači da čuvamo običaje, a pogotovo običaje koji dolaze iz našeg sela, bez obzira koliko oni bili stari. Novac koji smo zaradili uložimo u druženje kako su to i naši preci radili. Nadam se da će se u Trpinji ovaj običaj čuvati i u budućnosti – rekla je jedna od učesnica kraljica Nevena Miković.

Pored trpinjskog KUD-a, da se običaji zaborave ne daju ni Borovci koji preko 20 godina provode Kraljice. Članovi KUD-a „Branislav Nušić“ ovom prilikom obiđu oko 100 domaćinstava, a domaćini ih uvek rado dočekaju sa osmehom na licu.

- Milan Cvijanović, tadašnji koreograf, 2001. godine postavio je kraljice u našem KUD-u. Od tada svake godine, bez preskakanja, obilazili smo kuće našeg sela, a domaćini su nas uvek dočekivali otvorenih kapija. Zbog velike potražnje, od nedavno imamo dve povorke koje idu kroz selo kako bi se udovoljilo svim građanima. Moramo se i pohvaliti, mi smo jedini sa ovih prostora od srpske zajednice koji je nastupao u Zagrebu na Međunarodnom festivalu folklora, prvo 2005. godine, a zatim 2016. Naravno, mi smo se odlučili predstaviti onim što naš KUD krasi, a to su svakako kraljice. Naše kraljice su videle mnoge države od Srbije, Bosne i Hercegovine, Mađarske pa i dalje. Deca vole ovaj običaj i vesele se kada dođe dan da meštanima Borova ulepšaju praznik Duhova – rekao je predsednik KUD-a ,,Branislav Nušić“ Borovo Rado Bosić, koji je svoj život odlučio posvetiti čuvanju tradicije i ulaganju u tradiciju Borova.

Kada se obiđe svaka kuća u selu, kraljice se vraćaju na mesto odakle su krenule. Devojke koje su poklone dobivale u obliku robe, jaja, suhomesnatih proizvoda, odlaze na pijacu i prodaju. Novac od prodaje i onaj koji je dobijen u pohodu, iskorištavaju za svečani ručak u dvorištu jedne od kraljica. Tada su se do duboko u noć čuli zvuci harmonike koji su uveseljavali prisutne momke i devojke.

Kraj.