Mačkare u Dalju – tradicija kojoj ne daju da nestane

Za mačkare ili Bele poklade Dalj se nekada pripremao mesecima unapred. Smišljali su se skečevi, kostimi, šale i dosetke, za taj dan se prosto živelo i svi su s nestrpljenjem iščekivali da vide šta su lokalne šaljivdžije smislile da ih nasmeju. Vremenom je sve nekako utihnulo, čuvene seoske šaljivdžije Bato i Milovan Ćurčić odavno nastupaju negde na nebeskim pozornicama, naroda je sve manje, sve manje je i mladih, ali običaj još uvek traje, još uvek tinja iskrica u nadi da će se jednoga dana sve opet pretvoriti u veliki plamen. Jedan od onih koji tu iskricu neprestano potpiruju je i Dragoljub Ocić Truljo koji je sa pomenutim dvojcem svojevremeno žario i palio na daljskim mačkarama.

- Tu smo kao organizatori mi koji smo preostali od nekadašnje glumačke sekcije KUD-a Branko Radičević, a imam tu sa sobom i malog Guldina Sinišu i mlađu ekipu iz Mesnog odbora tako da pokušavam da prenesem pelcer na te mlađe, da se to nastavi kao tradicija. U ovom poslu sam već 49 godina, odnosno od 1975. godine – kaže Dragoljub Ocić, najuporniji daljski mačkaroš.

Teško je nadmašiti pa čak i približno napraviti atmosferu kakve se daljske mačkare imale tih sedamdesetih godina prošlog veka, omladine je malo, a i ono što je ima teško je animirati i zainteresovati za ovaj vid zabave. Broj posetilaca ipak nikada nije doveden u pitanje, ali organizatori se trude da okupe i što više učesnika.

- Nekada su se mačkare održavale na daljskim ulicama, a ne u domu. U Dom kulture preneli su ga oni stariji koji su uglavnom bili članovi KUD-a i dramske sekcije kojoj sam i sam nekada pripadao. To se tada uvuklo u Dom i takva tradicija je ostala do danas, mada bih ja više voleo da mi to napravimo na ulici jer to bi u stvari bila prava tradicija daljskih mačkara, ali dobro, ni ovo nije loše. Ovaj dom, ova sala u kojoj razgovaramo, nekada je primala i po sedam stotina ljudi, a bilo je i onih koji nisu mogli da uđu jer nije bilo mesta. To je bio događaj broj jedan u celoj godini, a tome su pre svega doprineli ljudi koji su, istina, bili glumački amateri, ali veoma nadareni i voleli su tu vrstu zezanja i svi su bili nabrijani da se u selu nešto događa po pitanju glume i muzike. Nekada su mačkare trajale i dva dana. Ta tradicija je ostala i iako svake godine kažem kako više neću, mator sam, ali kada to dođe u meni prorade nekakvi pundravci i jednostavno moram – priča oduševljeno Ocić.

Jadan od onih koji pamte kako su se daljske mačkare ranije održavale je i Siniša Ilinčić koji je Dragoljubu Ociću bio desna ruka u pripremi ovogodišnjeg programa.

- To je jedna tradicija i uvek je u Dalju to bilo nešto posebno. Već tridesetak godina u svemu tome učestvujem na razne načine. Ovog puta sam jedan od organizatora. Istina, ranije je bilo i mnogo više maski i naroda, ali eto, mi se trudimo da tu tradiciju održimo zbog našeg naroda i meštana koji to veoma cene. Trudimo se da u sve uključimo i decu iz osnovne škole i vrtića. Trudili smo se da pored maski tu bude i raznih drugih dešavanja, da se okupljena publika koja je i ovog puta došla u velikom broju dobro zabavi – rekao je Ilinčić.

Pored učesnika pod maskama bilo je i zabavnih skečeva pa je jedna grupa daljskih omladinaca izvela parodiju na naš zdravstveni sistem. U tu svrhu organizovali su se kao ambulanta za akušerstvo i odglumili jedan vrlo čudan i neobičan porođaj. Deca osnovci odglumili su svatove, a program je upotpunjen nastupom plesne grupe Venera i daljskog SKUD-a Branko Radičević. Organizovana su i takmičenja u brzom ispijanju mleka i krunjenju kukuruza kao i potraga za zagonetnim predmetom.

Organizatori ovogodišnjih mačkara bili su pododbor SKD Prosvjeta iz Dalja i daljski Mesni odbor.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.