Mediji i nacionalne manjine: Govor mržnje pobeđuje

Govor mržnje sve je rašireniji i brutalniji, ocenjeno je na seminaru „Mediji i nacionalne manjine u Republici Hrvatskoj“ održanom početkom juna u Opatiji u organizaciji Saveta za nacionalne manjine Republike Hrvatske. Na skupu je upozoreno i na činjenicu da su programi i sadržaji namenjeni nacionalnim manjinama na javnoj televiziji sve slabiji i malobrojniji.

Mediji-i-nacionalne-manjine
Foto: Snimak ekrana, Jutjub

Da govor mržnje i neprimereni komentari kojima smo sve više izloženi, ne ugrožavaju samo osećaj sigurnosti pripadnika manjina nego i ruše celokupnu sliku Hrvatske kao demokratskog društva ocenio je i pomoćnik direktora vladine Kancelarije za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Branko Sočanac koji je istakao da je primeran normativni standard zaštite manjinskih prava koji je Hrvatska razvila u svakodnevnoj praksi zasićen nizom problema koje pripadnici manjina svakodnevno imaju.

– Tako, na primer, neki štampani mediji Židove uspoređuju sa stokom, Holokaust nazivaju svetskom prevarom, a HRT, tačnije Hrvatska televizija, zove stručnjaka koji širi laži o Jasenovcu – rekao je Sočanac.

HTV postao kanal za promovisanje konzervativnih ideologija

Predsenik Saveta za nacionalne manjine Aleksandar Tolnauer je zamerio HTV-u na tendenciji da pitanja nacionalnih manjina svodi na običaje i kulturu, a zadatak bi mu trebao biti pomaganje integraciji manjina u društvo sa svim njihovim problemima.

– Mi ne tražimo da se stvara program o onome čega nema, jer i pripadnici manjina moraju davati povod da se o njima izveštava, ali problem je političko predstavljanje nacionalnih manjina koje je, blago rečeno, katastrofalno – istakao je Tolnauer koji je svoje reči potvrdio i konkretnim podacima dobijenim sa javnog servisa koji govore da je prošle godine emitovano ukupno 60 sati i 24 minute programa namenjenog nacionalnim manjinama na sva četiri kanala HTV-a, od čega je u informativnom programu emitovano tek 54 minute.

– Podsetiću vas da je Savet za nacionalne manjine HRT-u dao pola miliona kuna da se napravi manjinska redakcija i da se osposobe ljudi koji će se baviti stvarnim problemima manjina, ali sa ovom integracionom pričom. To je bačen novac kroz prozor i ne znam ko bi za to trebao da odgovara, mi koji smo taj novac dali ili oni koji su ga uzeli – izjavio je Tolnauer za HRT.

S tom ocenom se slaže i potpredsednik SNV-a Saša Milošević.

– Moj utisak, a nisam jedini koji ima takav osećaj, je da se sve čini da javni servis postane suvišan, da nam se praktično ogadi sama potreba postojanja javnog medija. HRT je napustio standarde profesije i kvalitete i u informisanju, i u proizvodnji vlastitog programa, a pristao je da postane agilni kanal za promovisanje retrogradnih, ultrakonzervativnih i fundamentalističkih ideologija. Evo i konkretnih primera. U emisiji „Iza zavjese“ ugošćeni su revizionisti Sedlar, Leljak. HRT postaje servis jedne crkve. Za Uskrs – pedeset emisija i oko tristotinak priloga, a sama crkva se ne drži svog domena već diktira sadržaje, obrasce i pravila za sfere koje bi od nje trebale da budu nezavisne kao što su obrazovanje, kultura, politika. U TV kalendaru hvali se ustašu Francetića, a i ovo zadnje sa Vukićem i Jasenovcom nije revizija istorije, nego Jasenovca po njemu uopšte nije ni bilo – istakao je Milošević.
Dovođenje u televizijske emisije gostiju poput Vukića koji vređaju predstavnike manjina i iznose neistine o Jasenovcu kao radnom logoru osudio je i predsednik Saveta za nacionalne manjine Aleksandar Tolnauer.

– Zašto bi pripadnici nacionalnih manjina plaćali HRT ako ih se tamo vređa, da tamo slušam da su članovi moje porodice za koje znam da su nastradali u Jasenovcu, tamo bili u zabavnom vrtiću ili ne znam, u operetnoj sali. To su ozbiljne stvari, to ljude pogađa i znam kakve su njihove reakcije na to i o tome se mora progovoriti – rekao je Tolnauer.

Učesnici se osvrnuli i na najnovije antimanjinske inicijative

Tolnauer se osvrnuo i na referendumske inicijative, posebno na onu kojom se saborskim zastupnicima nacionalnih manjina nastoji ukinuti pravo da glasaju o budžetu, sastavljanju Vlade ili o njenom poverenju.

– Kao argument za taj zahtev ističe se da zastupnike manjina bira manji broj glasača, a u istoj referendumskoj inicijativi traži se smanjenje praga za ulazak zastupnika u Sabor – rekao je Tolnauer.

Mediji i nacionalne manjine - Aleksandar Tolnauer
Aleksandar Tolnauer

– Cilj tih inicijativa je destabilizacija aktuelne Vlade, kako se ne bi mogle donositi nikakve odluke, a da se nakon nekoliko godina kao rešenje pojave nove političke vođe koje bi vladale po posve novim političkim matricama, na znatno nižem nivou demokratije – ustvrdio je Tolnauer.

Da se u Hrvatskoj, kao i u nekim drugim delovima Evrope, događa dramatičan sukob populizma i političkog mejnstrima, koji se sve više ogleda u medijima u kojima sve češće pobeđuje govor mržnje ocenio je i zastupnik mađarske nacionalne manjine u Hrvatskom saboru Robert Janković.

– Pri tom se neprestano ističe kako su manjine uvek uz Vladu. Kako bi tek izgledalo i šta bi se dogodilo da manjinski zastupnici ruše vlast? – zapitao se Janković naglasivši da takve inicijative na kraju najviše mogu naštetiti interesima Hrvata van domovine, posebno tamo gde se nastoji da imaju svog predstavnika u parlamentu.

Šta će se dalje događati kada je reč o ovim referendumskim pitanjima upitali smo i potpredsednika SNV-a Sašu Miloševića.

– Niz relevantnih ljudi, što sa političkog spektra, saborski zastupnici i neki analitičari, što iz redova pojedinih ustavnih stručnjaka koji su se takođe o tome izjasnili, osporava ustavnost postavljenih pitanja. Najpre će Ministarstvo uprave morati da proveri prikupljene potpise, da li ih ima toliko koliko je navedeno i da li odgovaraju imena, adrese i OIB-i i to će sigurno oduzeti dve-tri nedelje. Potom se to vraća u Sabor i onda će najverovatnije o tome odlučivati Ustavni sud koji će reći je li to ili nije ustavno. Treba reći da Ustavni sud može reagovati i ranije i pre nego što mu se postavi to pitanje, a da li će to uraditi ne znam. Ono što ja mogu da kažem je da mnoge relevantne adrese tvrde da sve to nije po Ustavu i da se prava manjina ne mogu smanjivati, a o političkim konsekvencama da i ne govorim – rekao je Milošević.

Komentariši