Mirkovčanin najmlađi komičar koji je napunio Lisinski i Dom sindikata

Stendap komičar Goran Vinčić započeo je nastupima u zagrebačkoj dvorani Vatroslav Lisinski i beogradskoj MTS areni, nekada poznatijoj kao Dom sindikata, turneju pod nazivom „Reci mi da se šališ“.

Dušan Velimirović 24.10.2023.
MTS-dvorana Goran Vinčić

Pre nešto manje od mesec dana stendap komičar Goran Vinčić podsetio se na svojoj oficijelnoj fejsbuk stranici srednjoškolskih dana.

- Kad sam 2009. došao u Zagreb u srednju školu, zanimalo me kakva je to velika zgrada koja je stajala preko puta učeničkog doma „Franjo Bučar" u kojem smo bili smešteni. I svaki dan bih prošao pored nje, i svaki put bih pročitao natpis na kamenom zidu južne strane: Koncertna dvorana „Vatroslav Lisinski". Za mene, malog seljaka iz Mirkovaca, Lisinski je bio preozbiljna stvar u kojoj svira samo klasična muzika. Gledao sam plakate raznih izvođača i nikada mi nije palo na pamet da bih i ja mogao tu nastupati.

Na ovaj način, započeo je Goran obraćanje svojim obožavaocima i u nastavku statusa objavio da je učinio veliku stvar - rasprodao koncertnu dvoranu „Vatroslav Lisinski“. Uz to, postao je i najmlađi stendap komičar kome je to uspelo za rukom.

- Palo mi je na pamet da bih mogao nastupati u Lisinskom, pa sam pogledao ko organizuje nastupe stranih komičara. Javio sam se Akvarius rekordsu i oni su me pozvali na sastanak. Na kraju je to rezultiralo saradnjom i punom dvoranom. Odmah su me pitali da radim i Dom sindikata, što sam prvo odbio, ali onda su me uverili da pristanem i na kraju je dobro ispalo - prepričava popularni Vinča kako je uopšte došao na ideju za ova dva velika nastupa.

Kako ove dve legendarne dvorane predstavljaju veliki izazov i za već iskusne umetnike, Goran je, kao komičar sa iskustvom od osam i po godina, imao bojaznost do samog izlaska na binu.

- Imao sam bojaznost dok se nisam popeo na binu i video te ljude. Mislio sam da je to neka zezancija i da niko ne kupuje karte, da je to greška. Međutim, u Lisinskom je bilo fantastično, došlo mi je dosta familije i prijatelja i kolega, bili su tu i voditelji Zoran Šprajc i Aleksandar Stanković. U publici je bilo 2.000 ljudi, nastup za pamćenje - iznosi Vinčić svoje utiske sa nastupa u dvorani „Vatroslava Lisinskog“ u Zagrebu.

Želeo bi da se oproba u novim projektima

Beogradski i zagrebački nastup su bili deo nove turneje „Reci mi da se šališ“ koja je potpuno različita od prethodne koja se zvala „Dežurni krivac“.

- Kad sam objavio da ću raditi Lisinski, već je sama ta informacija bila velika stvar, a sad kad sam napunio i jednu i drugu dvoranu naprosto od kolega komičara imam samo reči hvale. Em sam najmlađi koji je uspeo da napuni te dve dvorane, em sam prvi komičar mimo Branka Đurića Đure koji je uspeo napuniti te dve dvorane, i za sad jedini iz Hrvatske kome je to uspelo. Sve ovo navedeno se odnosi na moju branšu, pevači su nešto drugo. To je to što volim da izdvojim. Neki su radili Lisinski ili Dom sindikata na 10 godina karijere, a ja to radim na osam i po godina - tvrdi Vinčić.

Turneja Reci mi da se šališ Goran Vinčić

Turneja Reci mi da se šališ

Nakon što je već učinio najveća moguća dostignuća na regionalnoj stendap sceni, naš sagovornik priprema nove projekte, koji će biti drugačiji nego sve što je do sad radio. Ipak, uz nove projekte, očekuje ga i nastavak turneje „Reci mi da se šališ“.

- Voleo bih da igram u nekoj seriji ili filmu. Imamo raznoraznih projekata koji čekaju realizaciju. Snimili smo pilot jedne skeč serije koju bi možda trebalo jednog dana da proguramo. Manje-više je to nešto što bih sad voleo da radim i naravno da nastavim nastupati. Očekuju me i dalje neki veći nastupi poput Hrvatskog narodnog kazališta u Zadru, Ivana Brlić-Mažuranić u Slavonskom Brodu, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu i mnogi drugi - navodi Vinča za kraj našeg razgovora svoje daljne planove.

Goran Vinčić sa svojim nastupima nastavlja već sutra od 20 časova, kad će zajedno sa glumicom Svetlanom Pataftom na maloj sceni teatra Puna kuća u Zagrebu imati premijeru kabarea „Kad je gusto samo rijetki“.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.