Modnom pistom prošetali narodne nošnje

Autohtoni narodi sa prostora Baranje pokazali su raskoš svojih narodnih nošnji, a u ulogama modela, na ovoj nesvakidašnjoj reviji, našli su se članovi kulturno-umetničkih društava iz ovog regiona na severoistoku Hrvatske.

- Cilj revije je da skrenemo pažnju javnosti na važnost očuvanja etničkog identiteta u ovom vremenu globalizacije. Svi koji radimo u kulturno-umetničkim društvima negujemo tradiciju, običaje i jezik svoga naroda, međutim posebnu važnost pridajemo i narodnim nošnjama koje predstavljaju neprocenjivo i najveće blago koje postoji u jednom društvu. U starosedeoce Baranje se ubrajaju i Nemci, ali oni danas nisu zastupljeni jer smo kontaktirajući nemačko udruženje iz Osijeka, dobili informaciju da nemaju niti jednu nošnju u svom vlasništvu – navela je cilj revije narodnih nošnji „Zlatnom niti izvezena” predsednica SKUD-a „Jovan Lazić” Svetlana Pešić.

Predstavila je predsednica belomanastirskog KUD-a i tradicionalnu narodnu nošnju Srba iz Baranje.

- Ženska baranjska narodna nošnja sastoji se od donje bele suknje, gornje suknje koje moraju biti jako uštirkane, a pošto je u to vreme bila moda da devojke budu široke u kukovima, one su čak nosila takozvana „guzala”. Tu je i oplećak koji je od kvalitetnog materijala, prsluk, na glavi je džega ili rogačj koje su ukrašene zlatovezom i ferta, odnosno kecelja. Na nogama su nosile ili čarapke ili cipele. Muška nošnja sastoji se od bele košulje od kavezlija, leti su nosili bele gaće, a zimi crni bridžes. Obavezno su obuvali čizme, nosili su i prsluk koji je od različitog materijala, a u svečanim prilikama obavezno su imali na prednjem delu i jedan komad izrađen od zlatoveza, a na glavi ili šešir ili šubara – objasnila je Svetlana Pešić.

Područje bogato različitim narodima

Uz domaće predstavnike, odnosno članove SKUD-a „Jovan Lazić” iz Belog Manastira, na improvizovanoj pisti, popraćeni opisima odeće i obuće koje su imali na sebi, a koje je publici predstavila novinarka Stana Nemet, prošetali su i članovi Hrvatskog kulturno-umetničkog društva „Beli Manastir”, Mađarskog kulturnog udruženja „Pelmonoštor” i Romskog resursnog centra iz Darde.

Romski resursni centar Darda

- Predstavili smo se sa dve narodne nošnje. Jednu su nosili Romi Munćani koji govore starorumunskim dijalektom i po veroispovesti spadaju u pravoslavce. Druga nošnja je nošnja Roma koji su nekada živeli u Belom Manastiru i Popovcu, a govore dijalektom romani čip. Romi iz Baranje su specifični jer pripadaju grupi Roma Bajaša, odnosno Munćana. Ima nas jako malo, ne samo u Baranji, nego i u čitavom svetu. U Baranji smo često spajali karakteristike drugih zajednica, tako da na svojim narodnim nošnjama imamo i nešto šokačkog, ali dakako i mađarskog uticaja. To su kašmirske nošnje sa malim cvetovima – pojašnjava ukratko identitet baranjskih Roma predsednik Romskog resursnog centra iz Darde Jovica Radosavljević.

Kako se nekad oblačilo u Baranji, pojasnili su nam i članovi Hrvatskog kulturno-umetničkog društva „Beli Manastir”.

- Spremio sam se u takozvanu svečanu nošnju koja se nosila između dva svetska rata. Imam ’lače, komošne, pričeš i svilenu rubinu, prsluk, novce i staru surku koja je nekad služila kao kabanica. Sve se to oblačilo u svečanim prilikama po zimi i kiši. Došli smo da pokažemo bogatstvo naše nošnje. HKUD „Beli Manastir” je pravno-formalno nastao 1994. godine. Igramo igre iz čitave Hrvatske, a najviše iz Baranje. Uz folklornu imamo i tamburašku grupu - priča jedan od „manekena” koji je nosio hrvatsku narodnu nošnju iz Baranje Stipa Đuran.

Ova je revija pokazala da ovaj region na tromeđi Mađarske, Hrvatske i Srbije, omeđen Dunavom i Dravom, uz širok asortiman jela i pića i bogatu turističku ponudu, pruža i velik raspon narodne nošnje, koju vekovima čuvaju pripadnici više različitih naroda.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.