Molitveno sećanje na jasenovačke logoraše
Sećanje na 77. godišnjicu proboja Jasenovačkih logoraša održano je juče u Mlaki kraj Jasenovca kao i u manastiru Jasenovac.
Službu za upokojene u crkvi Svetog proroka Ilije predvodio je episkop Pakračko-slavonski Jovan uz sasluženje sveštenika i đakona iz eparhije.Nakon liturgije, ispred hrama je osveštan slavski kolač u pomen Svetih novomučenika jasenovačkih.
- Upravo sada dok smo mi ovde okupljeni jedan veliki čin se zbiva i to želim posebno da naglasim. U Beogradu se otkriva spomenik na obali kod koncentracionog logora Staro Sajmište kroz koji su prošli, nažalost, i mnogi odavde iz Mlake u leto 1942. godine. Tamo se ta obala naziva Obalom jasenovačkih žrtava. Po prvi put posle 77 godina od rata, Beograd je dobio ime Jasenovac. Mi smo donedavno govorili kako je moguće da se ode u Jerusalim i tamo da piše Jasenovac, a da ne piše u Beogradu, i evo današnjega dana i Beograd je dobio svoje obeležje, svoje znamenje, Obalu jasenovačkih žrtava, naravno na mestu gde su mnoga tela jasenovačkih žrtava doplivala, a u leto 1942. godine bezbrojno roblje jasenovačko je bilo smešteno u Staro Sajmište, zato što je Jasenovac bio premali za sve Kozarčane i Kozarčanke koji su uzeti u roblje – rekao je u besedi okupljenima vladika Jovan.
„Jasenovac je naše novo Kosovo“
Pozdravio je episkop pakračko-slavonski, ovim putem, prisutne Banjalučane i Banjalučanke i rekao da taj grad već odavno ima i trg i spomenik Jasenovcu, kao i Niš.
- Ako Bog da, da svaki naš grad, svako naše mesto ima ulicu Jasenovačkih žrtava jer ako je to naše novo Kosovo, onda kako ćemo mi dokazati da je to naše novo Kosovo. Kako ćemo mi dokazati da je to događaj od takvog značenja za naš narod ako mu nema spomena? U starini se govorilo: „Nemamo ni groba, ni mramora“, a ako groba ni mramora nema u svakom našem mestu, kako ćemo onda dokazati da je Jasenovac naše novo Kosovo? To je grdno sudilište sa koga se sve bolje vidi i ovaj bratoubilački rat u Ukrajini se, nažalost, vidi, prvo kao bratoubilački rat koji je neko pokrenuo za 30 srebrnika. Toliko stoji iza svega i ruka vidljiva. Znamo jer smo, nažalost, gledali ovde u istom bratoubilačkom ratu – istakao je episkop.
Posle Mlake sveštenstvo i prisutni narod posetili su manastir Jasenovac gde je služen pomen svim nevino stradalim žrtvama ispred spomenika rusko-srpskog prijateljstva koji je simbolika stradanja ova dva naroda u Drugom svetskom ratu. Liturgiji u Mlaki i pomenu u Jasenovcu prisustvovali su mnogi visoki uzvanici iz Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine.
- Treba od sećanja da se napravi opštedruštvena svest o tome kakav je bio ustaški režim, kakav je zločin ostao i kakav je zločin počinjen pripadnicima srpskoga, jevrejskoga i romskoga naroda kao i prema antifašistima. Zato smo danas počeli obilaziti sva mesta stradanja koja godinama nije niko obilazio kao što je jedan od prvih logora u ovom kompleksu, a to je logor Krapje gde postoji spomen-obeležje, ali je oštećeno. Postoje dve masovne grobnice na kojima su nestali ili su oštećeni natpisi ili je oštećen spomenik koji je podignut ljudima koji su tu stradali. Imali smo sastanak sa Vladom i dogovorili akcijski plan za obnovu i za unapređenje celoga prostora bivšeg ustaškog logora Jasenovac i govorili smo o tome kako i na koji način pristupiti sankcionisanju onih koji slave taj režim i koji nastupaju sa ustaškim pozdravom „Za dom spremni“ u različitim prilikama i koji umanjuju ili negiraju žrtve tog režima – izjavio je predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac.
742 osobe iz Mlake ubijene u logorima Jasenovac i Stara Gradiška
Prema podacima JUSP Jasenovac, do sada su utvrđeni podaci za 742 osobe iz Mlake ubijene u logorima Jasenovac i Stara Gradiška. U Mlaki je utvrđeno pet masovnih grobnica od kojih su dve obeležene. Uređene masovne grobnice nalaze se na lokalitetima Mali Čanak i Strmac i do njih vode betonske staze. Na poljske radove ustaše su 1941. godine odveli prve zatvorenike logora Jasenovac koji su ubijani po završetku radova. Meštani Mlake su u aprilu 1942. godine deportovani u logore Jasenovac i Stara Gradiška, odakle su muškarci preko Sajmišta odvedeni na prisilni rad u Treći Rajh, a žene i deca su raspoređeni kao radna snaga na seoska imanja po Slavoniji.
- Nauk nam je da se to što je bilo više nikada ne ponovi, ni Jasenovac, ni Prebilovci, ni Gradiška, ni „Bljesak“, ni „Oluja“, ni stradanje našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Zaboraviti ne smemo i moramo ići dalje, ali uvek se moramo sećati na te žrtve, pokloniti se stradanju gde je i mnogo dece pobijeno, kao i nedužnih žena, staraca i svih onih koji su samo svojim životom, nečinjenjem ništa loše stradali na ovom području. Isto tako, Republika Srbija je okrenuta ka miru, prosperitetu, zajedničkom životu sa svim komšijama u okruženju i mi želimo samo dobro, želimo da idemo napred, da stvaramo i to je ono što je motiv svih nas i želimo da šaljemo poruku mira jer ako imamo mir i zdravlje, onda možemo sve da učinimo. Hoćemo, možemo i idemo dalje zajedno – poručio je načelnik južnobačkog upravnog okruga Milan Novaković koji je na obeležavanje pomena došao sa još četiri načelnika upravnih okruga iz Srbije.
Dana 22. aprila 1945. oko 600 iscrpljenih jasenovačkih logoraša odlučilo se za proboj iz ovog ustaškog logora smrti. Njih 300 je u tome i uspelo, a jedna od posledica proboja, na određeni način, jeste i gašenje logora Jasenovac.
*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.