„Nema štednje na obrazovanju jer obrazovanje nije trošak, to je ulaganje“

Na prvom čitanju predloga Zakona o izmenama i dopuni Zakona o predškolskom odgoju i obrazovanju saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov naglasila je da malo kojem zakonskom predlogu bi trebali posvetiti više pažnje od ovog, jer se ne govori samo o socijalnoj ili obrazovnoj kategoriji, nego je reč o pitanju od nacionalnog interesa.

- Ako želimo društvo koje napreduje moramo ulagati u ono što je važno, a predškolski odgoj je ono što je važno jer je jasno da su prve godine života, presudne za razvoj mozga i usvajanje temeljnih veština. Naučno je dokazano da deca koja pohađaju kvalitetan predškolski program postižu bolje rezultate u školi, ređe napuštaju obrazovanje, kasnije imaju veće plate i aktivnije učestvuju u društvu. Dakle, nema štednje na obrazovanju jer obrazovanje nije trošak, to je ulaganje. Ono je najpametnija, najmudrija i najdugoročnija investicija. Svaki cent uložen u najmlađe vraća se višestruko kroz bolje rezultate u školi, veću zaposlenost, zdravije društvo i manje socijalnih razlika – započela je svoj govor Dragana Jeckov.

Dragana Jeckov ocenjuje da je neprihvatljivo što se veliki broj roditelja i dece iz godine u godinu suočava sa odbijenicama zbog dugih lista čekanja, kao i to što su brojni vrtići pretrpani, dok su vaspitači istovremeno potplaćeni i preopterećeni poslom. Ona upozorava na zabrinjavajuće finansijske pokazatelje koji se odnose na položaj vaspitača. Prema podacima portala Adorio, prosečna mesečna neto zarada vaspitača predškolskog uzrasta u Hrvatskoj iznosi 1 124 evra, dok je medijalna, odnosno srednja plata, 1 092 evra neto. Podaci portala MojaPlaća pokazuju da 80% vaspitača u Hrvatskoj ostvaruje neto mesečna primanja u rasponu od 1 043 do 1 643 evra. U takvim okolnostima, ističe Jeckov, ne treba da čudi manjak stručnog kadra, niti činjenica da mladi ljudi napuštaju ovu profesiju već nakon nekoliko godina rada. Iako su plate vaspitača u određenoj meri rasle, one su i dalje niske u odnosu na značaj posla i očekivanja društva. Prema njenoj oceni, to direktno utiče na smanjen interes za studije ranog i predškolskog vaspitanja zbog lošijih uslova rada i zarada, što dodatno otežava privlačenje kvalitetnog kadra, ključnog za obezbeđivanje kvalitetnog predškolskog obrazovanja.

- Izmenama i dopunama Zakona, osiguraće se prednost pri upisu ranjivih grupa dece, bez obzira na njihov uzrast. Ipak, Zakon i dalje ne propisuje redosled ni način vrednovanja kategorija koje ostvaruju pravo prednosti, to znači da će i dalje svaki grad i svaka opština odlučivati po svome, što znači neujednačene uslove za decu u različitim delovima zemlje, o čemu je takođe danas ovde bilo reči. Zato predlažemo da ministarstvo donese pravilnik kojim će jasno odrediti redosled i kriterije svih kategorija koji imaju pravo prednosti, to je predlog. Bude li usvojen pozdravićemo to, ako ne daćemo takav amandman. Posebno želim istaknuti decu s teškoćama u razvoju, njihovo uključivanje u redovne programe mora biti apsolutni prioritet, ali to zahteva i stručne kadrove pomoćnike i ulaganje u uslove rada. S obzirom na nedostatak vaspitača za rad sa decom ranog i predškolskog uzrasta, dodatno će se urediti mogućnost zapošljavanja učitelja primarnog obrazovanja pojašnjavanjem vrsta programa za sticanje obrazovnih kompetencija za rad sa decom ranog i predškolskog uzrasta – dodaje saborska zastupnica.

Predškolski odgoj – ključ za društvo jednakih šansi

Jeckov ističe da se ulaganjem u predškolski odgoj gradi društvo jednakih šansi, koje predstavlja osnovu za sve ono što kasnije sledi. Takav pristup podrazumeva društvo koje se ne deli na one koji mogu i one koji ne mogu, već na one koji veruju u budućnost i one koji tu budućnost stvaraju.

- Bez obzira s koje političke pozicije dolazimo, svima nam interes treba biti jednak, unapređenje predškolskog odgoja i obrazovanja te olakšanje pristupa istom i stvaranje pretpostavki za omogućavanje istog tamo gde ne postoji. Pohvalno je kako će u državnom budžetu i dalje biti osigurana sredstva za fiskalnu održivost svih dečijih vrtića, a ne samo vrtića čiji su osnivači gradovi i opštine, s obzirom da se ovim izmenama u zakon integrira uredba kojom se regulisalo da se u državnom budžetu osigurava taj novac. Na ovaj način će se, ukoliko je tako nešto i postojalo, smanjiti briga oko finansiranja vrtića, odnosno predškolskih ustanova. I u prvom čitanju i sada, skrećem pažnju i na sugestije pravobraniteljke za osobe s invaliditetom u javnom savetovanju koje su samo primljene na znanje. Iako se predmetnim zakonskim izmenama i dopunama i nadalje priznaje pravo prednosti prilikom upisa u dečiji vrtić deci s teškoćama u razvoju i zdravstvenim teškoćama navedeno pravo prednosti vrlo često se ne osigurava te deca, posebno sa većim teškoćama u razvoju i s poremećajima iz autističnog spektra, se vrlo često ne upisuju. Jedan od razloga navedenog nepriznavanja prava prednosti deci s teškoćama u razvoju su i odredbe Državnog pedagoškog standarda predškolskog odgoja i naobrazbe, za kojeg nas pravobraniteljka upozorava kako postoji potreba za promenama. Predstavnici Sindikata radnika u predškolskom odgoju i obrazovanju (SRPOOH) su nam posle prve rasprave poručili da postoji široka suglasnost oko kritičnih problema: loših uslova rada, izazova u inkluziji dece s teškoćama u razvoju te alarmantnog nedostatka stručnog kadra. Međutim, izrazili su ozbiljnu zabrinutost zbog netačnih informacija koje su iznesene u javnoj raspravi, posebno onih koje se odnose na visinu plata zaposlenika. Fokus naše kritike je usmeren na model finansiranja sistema. SRPOOH od 2021. godine dosledno zagovara njegovu korenitu promenu. Već duže vreme upozoravaju da je uključivanje države kroz Uredbu o sufinansiranju vrtića, koje se temelji na indeksu razvijenosti, neadekvatan i diskriminirajući pristup. Taj je model diskriminirajući u odnosu na to koliko dete „vredi“ u kojem kraju Republike Hrvatske. Dodatno, smatraju da su parametri korišteni za postavljanje ekonomske cene nejasni i da nisu odraz stvarne situacije i stvarnih troškova na terenu – pojašnjava Dragana Jeckov.

Klub zastupnika SDSS-a veliku je pažnju prethodnih godina posvetio upravo odgoju i obrazovanju, uključujući i predškolski odgoj i obrazovanje smatrajući kako je dobro i kvalitetno predškolsko obrazovanje veoma bitno za daljnje školovanje.

- Ne možemo ne spomenuti neke probleme koji su, uz ranije spomenute, karakteristični za pripadnike nacionalnih manjina. Predškolski program koji pohađaju pripadnici manjina često nije jednako razvijen kao osnovnoškolski programi modela manjinskog obrazovanja, što potencijalno dovodi do odbijanja roditelja da decu upišu u takve vrtiće. Država mora intervenisati tamo gde lokalni nivo nema snage, jer bez vrtića u manjinskim sredinama nema ni ostanka porodice, ni demografskog oporavka, ni stvarne ravnopravnosti. Naglašavam kako negovanje manjinskog identiteta nije izolacija, nego obogaćivanje hrvatskog društva u celini – zaključuje Jeckov.