Od starih zanata do tradicionalnih jela

Pojavom raznih društvenih mreža došlo je do nenadane ponovne popularizacije starih zanata pa tako na video platformama možemo gledati kovače, grnčare, baštovane, staklare kao i restauratore starog nameštaja. U Dalju već 18. godinu ovakvi majstori dobijaju prostor na kojemu mogu da pokažu šta umeju, ali i da izlože svoje proizvode.

- Tradicionalno, dugi niz godina, mi na ovom sajmu pokušavamo da predstavimo tradiciju, kulturu i sve ono što je važno za naš narod na ovom području. Drago nam je da kroz umetničko izražavanje možemo prikazati starinske običaje i stare zanate našeg narode. Skupljamo se u jesen, dolaze nam prijatelji sa svih strana kao i veliki broj gostiju. Ove nas je godine malo vreme uplašilo, ali ipak nas je poslužilo – priča načelnik Opštine Erdut Jugoslav Vesić.

Ono što je tokom vremena odbačeno, u Dalju je dobilo svoju svrhu. Daljkinje i Daljci, najviše zaposlenici u komunalnom preduzeću Čvorkovac tokom cele godine radili su na sakupljanju starog nameštaja i materijala kojeg se ljudi rešavaju, a koje je poslužilo kao izložbeni materijal, dočaravši autentičnost vremena u kojem su živeli naši preci.

- Od starih odbačenih stvari napravili smo starinsku sobu, kako bismo mi rekli sa „kredencom“ i „krparama“. Verujte, to sve skupimo na smetlištu i reciklažnom dvorištu. Godinama skupljamo za ovaj sajam. Ljudi to pripremaju, naročito stare bake koje se ovim bave kroz svoja udruženja i one su danas najveselije i najsrećnije – pojašnjava Vesić.

Za ovako velik sajam potrebna je i velika organizacija pa je tako, kao uostalom i u mnogim drugim manifestacijama u mestima opštine Erdut, cela zajednica ustala na noge. Učestvovale su gotovo sve organizacije i udruženja. Kako to obično i bude na ovakvim sajmovima koji promovišu tradiciju, i na daljskom sajmu održan je prikladan kulturno-umetnički program.

- Spojili smo dve manifestacije u jednu da bi svemu dali malo više na važnosti. Mi smo, u prvom redu, kao srpsko kulturno-umetničko društvo organizatori kulturno-umetničkog programa pa tako zovemo naše goste, odnosno folklorna društva koja nam dolaze iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i Slovenije. Ove godine van Hrvatske imamo samo društva iz Srbije i Bosne i Hercegovine – predstavila je kulturno-umetnički program Sajma starih zanata, običaja i gužvarijade predsednica KUD-a Branko Radičević iz Dalja Jasmina Kolundžić.

Potraga za najboljom gužvarom

Centralno dešavanje ove manifestacije je gužvarijada, odnosno takmičenje u spremanju najbolje gužvare. Ove godine se prijavilo 16 takmičarki koje su gužvare spremile kući, a žiri je kasnije ocenio kolače koji su kasnije izloženi na štandovima.

- Takmičarke su većinom iz našeg sela, što nam je drago da se ljudi priključe, ali isto tako, kulturno-umetnička društva i udruženja koja dolaze iz drugih mesta donose svoje gužvare za takmičenje. Nadamo se da će takmičenje biti uspešno, pogotovo zato što je teško izabrati najbolju gužvaru jer zaista budu kvalitetne – pojašnjava predsednica daljskog KUD-a.

A najteže je bilo tročlanom žiriju koji je imao zadatak da proba svih 16 uzoraka i da među njima izabere baš onaj najbolji.

- Svaka domaćica ima svoje načine kako napraviti gužvaru. Sama gužvara ima svoje stvari kako treba da izgleda, poput preseka, testa, slatkoće, kako izgledaju mak ili orasi u njoj. Zna se šta je naša tradicionalna gužvara. Danas imamo gužvaru sa makom, rogačem i orasima, a ocenjujemo ih, kao i svake godine, u jedinstvenoj kategoriji – objasnila je kako se ocenjuju gužvare članica žirija Anđelka Tomašević.

Udruženje roditelja Sunce iz Mrzovića kod Đakova rado se odaziva ovakvim manifestacijama. Bave su humanitarnim radom, a nasmejane Slavonke došle su se takmičiti i ove godine.

- Napravile smo gužvare sa orasima, makom i grožđicama, a za takmičenje smo predali makovnjaču. Prošle godine smo se prvi put takmičile i osvojile drugo mesto pa se nadamo uspehu i ove godine. Važno je učestvovati i da se družimo, a to praktikujemo od prvog dana i u našem udruženju i u selu – ističe glavna majstorka za gužvare u udruženju Irena Mravunac.

Sajmovi u Dalju i okolnim mestima ne mogu proći bez učestvovanja učenika iz Srednje škole Dalj. Vredni učenici imaju svoju školsku zadrugu koja izlaže svoje proizvode. Ovo je odlična prilika da učenici kroz zajednički rad steknu radne navike, ali i znanje o poljoprivrednim poslovima i proizvodnji.

- Danas izlažemo sok od jabuke, likere u malim i velikim flašama, jagode i džem od jagoda, torbe, šolje i jabuke. U sklopu školske zadruge sve ovo sami uzgajamo i pravimo. Izlažemo sve proizvode. U ovom projektu učestvuje gotovo cela škola, bilo da su učenici smera ekonomista ili poljoprivrednik – govori nam učenica Lana Tomić.

U programu Sajma starih zanata, običaja i gužvarijade u Dalju bila je i prezentacija običaja uz gužvaru i vino.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.