Održan četvrti Sajam knjiga nacionalnih manjina

Savez Rusina Republike Hrvatske i Veće rusinske nacionalne manjine Vukovarsko-sremske županije organizovali su u Vukovaru četvrti Sajam knjiga i izdavaštva nacionalnih manjina (SAKNAM) Vukovarsko-sremske županije. Sajam je održan u subotu 15. oktobra u kući nobelovca Lavoslava Ružičke, a na njemu su učestvovali predstavnici bošnjačke, mađarske, rusinske, slovačke, srpske i ukrajinske nacionalne manjine koje su u Vukovarsko-sremskoj županiji organizovane kroz Veća ili predstavnike nacionalnih manjina.

Na ideju da organizuju ovaj sajam organizatori su došli u želji da javnosti predstave knjige i izdanja koja pišu i objavljuju institucije i autori iz redova nacionalnih manjina.

- Čula sam neke ljude kako prigovaraju da nacionalne manjine od Saveta za nacionalne manjine Republike Hrvatske dobijaju novac, a da ko zna šta pišu i štampaju. To me i navelo na ideju da pokažemo šta mi to pišemo. Mislim da su ova izdanja vrlo vredna i važna za kulturnu baštinu koju ćemo ostaviti negde u arhivi nekim budućim naraštajima iz kojih će se videti kako različitosti spajaju ljude. Uvek je to bilo bogatstvo koje smo mi nekako zadržavali kod sebe, a ovo je već četvrta godina kao to bogatstvo prikazujemo. Nacionalne manjine pišu kao i svi drugi samo što to radimo na svom jeziku. Sajam je, dakle, odgovor svima koji se pitaju na šta se troše sredstva Saveta za nacionalne manjine Vlade Republike Hrvatske – istakla je predsednica Saveza Rusina Republike Hrvatske Dubravka Rašljanin.

Bogata izdavačka delatnost srpske manjine

Izdavačku delatnost Srpskog kulturnog centra Vukovar i biblioteke „Zaharija Orfelin” predstavila je bibliotekarka Maja Alić.

– Naša biblioteka otvorena je 2019. godine i u njoj imamo preko 25 hiljada naslova. Najviše je beletristike, zatim istorije i sve više iz dečje književnosti odnosno školske lektire. Tu je i veliki broj stručne i naučne literature. Srpski kulturni centar bavi se i izdavačkom delatnošću, a mi smo izdvojili almanah „Dobra voda” koji izlazi već drugu godinu zaredom, a u pripremi je i njegov treći broj. Tu je i Zbornik radova sa naučnog skupa koji je održan u Srpskom kulturnom centru 2018. godine na stogodišnjicu završetka Prvog svetskog rata. Tu su još i knjiga „Borovo, sumrak jednog svitanja” autora Slavka Bubala, kao i monografija o antifašističkim spomenicima u bivšoj opštini Vukovar. Uskoro ćemo objaviti i treći broj almanaha SKC-a „Dobra voda” i novo izdanje monografije o antifašističkim spomenicima, ali ovaj put sa područja bivše opštine Vinkovci – rekla je bibliotekarka Maja Alić.

Izdavačku delatnost Zajedničkog veća opština predstavio je predsednik Odbora za kulturu i sport ove institucije Veljko Maksić.

- Pre pet godina Odbor za kulturu ZVO-a započelo je sa izdavanjem jedne zanimljive edicije pod nazivom „Svedoci vremena” sa idejom da kroz nju predstavimo prošlost Srba na prostoru Vukovarsko-sremske, a u nekom narednom vremenu i Osječko-baranjske županije. Kroz nju smo do sada obradili sela Vera, Klisa i Ostrovo, a sada je na redu Bobota. Paralelno sa ovom edicijom bavili smo se i prikupljanjem nematerijalne kulturne baštine pa smo tako obradili opštine Trpinja, Borovo i Negoslavci. Dakle u pet godina smo objavili šest izdanja i verujem da  smo bili dosta vredni i uspešni. Osim izdavanja knjiga ZVO izdaje i dvonedeljnik Izvor u kome beležimo aktivnosti naše zajednice i pratimo sve važne društveno-političke, kulturne pa i sportske događaje i teme - rekao je Maksić.

Kao izaslanik vukovarsko-sremskog župana Sajmu je prisustvovao njegov zamenik iz redova srpske zajednice Srđan Jeremić, koji je izrazio zadovoljstvo bogatstvom manjinske izdavačke delatnosti.

– Ovaj sajam je dokaz da nacionalne manjine i u ovom segmentu imaju šta da pokažu, a pokazuju zapravo da su integrativni faktor hrvatskog društva jer kroz sva svoja izdanja doprinose bogatstvu bibliotečne građe i biblioteka na području cele Republike Hrvatske, a pogotovo na području naše Vukovarsko-sremske županije koja je jedna od najbogatijih kada su nacionalne manjine u pitanju, ali ne samo po broju pripadnika nacionalnih manjina nego i po njihovom aktivizmu – zaključio je Jeremić.